Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Postoje trenuci kada se čovek, iako okružen ljudima, oseća kao da nikome zaista nije na pameti. I nisu to samo oni koji žive na ivici siromaštva - ponekad su najnevidljiviji upravo oni koji su već otišli, čija su imena izbledela u sećanjima, a čiji se grobovi retko posećuju. U takvom zaboravu, koji se polako uvlači u naš odnos prema bližnjima, krije se tiha opasnost da vera postane navika, a ne susret. Upravo tu, na tom mestu gde nam ponestaje pažnje za drugoga, starac Kleopa ostavlja kratku, ali duboku pouku – kao jednostavan putokaz kako da se srce ponovo probudi.
- Kada sastavljaš, čedo, pomenik svojih za liturgiju, stavi i jednog ili dvoje siromaha, ili koju udovicu koju nema ko da pominje i umrla je sirota. Velika je to milostinja. To se zove duhovna milostinja. Veća je nego kada daješ čoveku haljinu ili jelo, jer mu pomažeš s one strane, u večnosti - govorio je starac Kleopa.
U ovim rečima nema ni trunke patetike, ali ima nečega mnogo snažnijeg: tihe odgovornosti za drugoga, čak i onda kada taj drugi više nema glas. Pravoslavna vera nas uči da smrt nije zid, već vrata, i da ljubav ne prestaje onog trenutka kada se život ugasi. Pomenik, taj skromni list papira, tako postaje više od spiska imena - postaje svedočanstvo da niko nije suvišan i da nijedan život ne sme da se završi u potpunoj samoći.
Možda ne možemo svima promeniti sudbinu, niti ispraviti sve nepravde koje su ljudi poneli sa sobom. Ali možemo učiniti nešto što je, po rečima starca Kleope, veće od hleba i odeće: možemo nekoga poneti u molitvi. U tome se meri zrelost vere - ne po onome što ostaje u našim rukama, već po onome što s ljubavlju predajemo Bogu. I baš tu, u tom tihom sećanju na one koje niko više ne pominje, pravoslavlje pokazuje svoje najdublje lice: da niko nije izgubljen dok postoji neko ko se za njega moli.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 288 (6,11-16)
11. A ti, o čoveče Božiji, beži od toga, a idi za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i krotošću. 12. Bori se dobrim podvigom vere, hvataj se za život večni u koji si i pozvan, i ispovedio si dobro ispovedanje pred mnogim svedocima. 13. Zapovedam ti pred Bogom koji svemu život daje i pred Hristom Isusom koji posvedoči pred Pontijem Pilatom dobro ispovedanje: 14. Da održiš zapovest čistu i besprekornu do javljanja Gospoda našega Isusa Hrista, 15. Koje će u svoje vreme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, 16. On koji jedini ima besmrtnost i živi u svetlosti nepristupnoj, Koga niko od ljudi ne vide niti može videti; Njemu čast i sila večna. Amin.
Jevanđelje po Mateju, začalo 46 (12,15-21)
15. I za njim iđaše narod mnogi, i isceli ih sve, 16. i zapreti im da ga ne razglašuju; 17. da se ispuni što je rečeno preko Isaije proroka. koji govori: 18. „Gle, sluga moj, kojega izabrah, Ljubljeni moj, koji je po volji duše moje: metnuću Duh svoj na njega, i sud neznabošcima javiće. 19. Neće se svađati ni vikati, niti će ko čuti po trgovima glasa njegova. 20. Trsku stučenu neće prelomiti i žižak tinjajući neće ugasiti dokle ne dovede pravdu do pobede. 21. I u ime njegovo uzdaće se narodi.”
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
