Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Bajram je vreme kada se domovi ispune toplinom, mirisima i zajedništvom, a na trpezi posebno mesto zauzima baklava, kraljica prazničnih kolača. Njena priprema nije samo kulinarski zadatak, već i mali porodični ritual koji se prenosi s generacije na generaciju, uz pažljivo slaganje kora, bogat sloj oraha i prelivanje slatkom agdom koja sve povezuje u savršenu celinu. U nastavku donosimo proveren, tradicionalni recept za bajramsku baklavu koji čuva duh stare kuhinje i donosi onaj prepoznatljivi, domaći ukus praznika.
Kore i fil:
1 kg gotovih jufki (kora za baklavu)
900 g mlevenih oraha
100 g krupno seckanih oraha (za teksturu)
150 g šećera
250 g masla ili putera
100 ml ulja
Agda (šerbet):
U šerpu sipajte šećer i prelijte vodom (da voda bude oko dva prsta iznad šećera). Kuvajte 15 do 25 minuta na jačoj vatri. Dodajte kolutove limuna pred kraj kuvanja. Ohladite potpuno (hladna agda ide preko tople baklave ili obrnuto).
Rastopite puter i pomešajte ga s uljem. U tepsiju stavite dve do tri kore, svaku premažite masnoćom. Na svake dve do tri kore pospite orahe. Ponavljajte postupak dok ne utrošite sav materijal. Završite sa dve do tri kore na vrhu.
Pre pečenja isecite baklavu na rombove. Pecite na 180 do 200 °C oko 40 do 60 minuta, dok ne dobije zlatnu boju.
Vruću baklavu prelijte hladnom agdom (ili obrnuto, ali jedno mora biti hladno). Ostavite da upije sirup nekoliko sati, idealno preko noći.
Baklava je bolja kada odstoji jedan do dva dana. Ne štedite na orasima, oni daju pravi bajramski ukus. Limun u agdi daje balans slatkoći. Kombinacija maslaca i ulja daje hrskavost i miris.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Četiri jednostavne mere dovoljne su za prepoznatljivu teksturu i bogat ukus, uz maslinovo ulje, griz, orahe, suvo grožđe i mirisne začine.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Fotija i Anikitu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ljudevita, dok muslimani obeležavaju Mevlud, a Jevreji nemaju univerzalno priznat praznik.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
