Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik u narodu poznat kao Ivanjdan. Pored Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Rođenja Presvete Bogorodice, ovo je jedno od tri rođenja koja Crkva liturgijski proslavlja, što svedoči o izuzetnom mestu koje Sveti Jovan zauzima u istoriji spasenja.
Sveti Jovan Krstitelj, Preteča Gospodnji, bio je poslednji starozavetni prorok i onaj koji je pripremio put dolasku Spasitelja. Pozivao je narod na pokajanje, krštavao u reci Jordan i udostojio se da krsti samog Gospoda Isusa Hrista. Njegov život ostaje primer smirenja, podviga i potpune odanosti Bogu.
U srpskom narodu ovaj praznik od davnina nosi naziv Ivanjdan. Ime Ivan predstavlja stari narodni oblik imena Jovan, pa se kroz vekove ovaj naziv ustalio u narodnoj tradiciji, ne menjajući suštinu praznika koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja, na koji i Crkva gleda blagonaklono, vezanih za Ivanjdan jeste pletenje venčića od ivanjskog cveća i drugog poljskog bilja. Ovaj običaj sačuvan je u mnogim krajevima Srbije i predstavlja lep izraz narodne pobožnosti, kojim se praznik dočekuje sa radošću i zahvalnošću Bogu za darove Njegove tvorevine.
Najčešće se pletu venčići od ivanjskog cveća (Galium verum), biljke prepoznatljive po sitnim žutim cvetovima i prijatnom mirisu. U mnogim krajevima u venčiće se upliće i drugo samoniklo poljsko bilje koje u to doba godine cveta.
U pravoslavnom predanju venac je simbol pobede, večnosti i duhovne radosti. Zato mnogi vernici nakon praznične liturgije ivanjski venčić stavljaju na ulazna vrata ili pored ikone, kao vidljiv podsetnik na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja i poziv da tokom cele godine žive u veri, pokajanju i ljubavi prema Bogu. Sam venčić nema nikakvu natprirodnu ili magijsku moć, već njegov smisao proizlazi iz vere čoveka i molitve kojom se obraća Gospodu.
Etnolog Gordana Pajić podseća da se u pojedinim krajevima Ivanjdan naziva i "Biljober".
- Negde se ovaj praznik zove i Biljober jer se trave beru na sam dan praznika i veruje se da su tada naročito lekovite, pa se suše i čuvaju tokom godine za pripremu čajeva ili tinktura. U narodu se kaže da je Bog stvorio biljku za svaku boljku, pa su verovanja o lekovitom bilju kod nas veoma rasprostranjena - kaže Gordana Pajić.
Iako su pojedini narodni običaji tokom vremena bili praćeni različitim verovanjima, Crkva podseća da se Ivanjdan proslavlja pre svega u molitvi, učešćem na Svetoj liturgiji i sećanjem na Svetog Jovana Krstitelja. Zato ivanjske venčiće ne treba posmatrati kao amajlije niti im pripisivati zaštitnu ili čudotvornu moć, već kao lep narodni običaj koji prati veliki praznik.
Najlepše je kada vernici sami ispletu venčiće od poljskog cveća, a ukoliko za to nisu u mogućnosti, mogu ih nabaviti ispred hramova, gde se na Ivanjdan, posle Svete liturgije, tradicionalno prodaju venčići koje su pripremili vernici.
Ivanjdan nas podseća na reči Svetog Jovana: "On treba da raste, a ja da se umanjujem." (Jovan 3,30) U tome se krije i suština praznika - da se čovek kroz pokajanje, smirenje i život po Jevanđelju približava Hristu. Ivanjski venčić zato nije cilj sam po sebi, već skroman znak praznične radosti i sećanja na velikog Preteču Gospodnjeg, koji je svojim životom pokazao put ka Spasitelju.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
