Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik u narodu poznat kao Ivanjdan. Pored Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Rođenja Presvete Bogorodice, ovo je jedno od tri rođenja koja Crkva liturgijski proslavlja, što svedoči o izuzetnom mestu koje Sveti Jovan zauzima u istoriji spasenja.
Sveti Jovan Krstitelj, Preteča Gospodnji, bio je poslednji starozavetni prorok i onaj koji je pripremio put dolasku Spasitelja. Pozivao je narod na pokajanje, krštavao u reci Jordan i udostojio se da krsti samog Gospoda Isusa Hrista. Njegov život ostaje primer smirenja, podviga i potpune odanosti Bogu.
U srpskom narodu ovaj praznik od davnina nosi naziv Ivanjdan. Ime Ivan predstavlja stari narodni oblik imena Jovan, pa se kroz vekove ovaj naziv ustalio u narodnoj tradiciji, ne menjajući suštinu praznika koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja, na koji i Crkva gleda blagonaklono, vezanih za Ivanjdan jeste pletenje venčića od ivanjskog cveća i drugog poljskog bilja. Ovaj običaj sačuvan je u mnogim krajevima Srbije i predstavlja lep izraz narodne pobožnosti, kojim se praznik dočekuje sa radošću i zahvalnošću Bogu za darove Njegove tvorevine.
Najčešće se pletu venčići od ivanjskog cveća (Galium verum), biljke prepoznatljive po sitnim žutim cvetovima i prijatnom mirisu. U mnogim krajevima u venčiće se upliće i drugo samoniklo poljsko bilje koje u to doba godine cveta.
U pravoslavnom predanju venac je simbol pobede, večnosti i duhovne radosti. Zato mnogi vernici nakon praznične liturgije ivanjski venčić stavljaju na ulazna vrata ili pored ikone, kao vidljiv podsetnik na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja i poziv da tokom cele godine žive u veri, pokajanju i ljubavi prema Bogu. Sam venčić nema nikakvu natprirodnu ili magijsku moć, već njegov smisao proizlazi iz vere čoveka i molitve kojom se obraća Gospodu.
Etnolog Gordana Pajić podseća da se u pojedinim krajevima Ivanjdan naziva i "Biljober".
- Negde se ovaj praznik zove i Biljober jer se trave beru na sam dan praznika i veruje se da su tada naročito lekovite, pa se suše i čuvaju tokom godine za pripremu čajeva ili tinktura. U narodu se kaže da je Bog stvorio biljku za svaku boljku, pa su verovanja o lekovitom bilju kod nas veoma rasprostranjena - kaže Gordana Pajić.
Iako su pojedini narodni običaji tokom vremena bili praćeni različitim verovanjima, Crkva podseća da se Ivanjdan proslavlja pre svega u molitvi, učešćem na Svetoj liturgiji i sećanjem na Svetog Jovana Krstitelja. Zato ivanjske venčiće ne treba posmatrati kao amajlije niti im pripisivati zaštitnu ili čudotvornu moć, već kao lep narodni običaj koji prati veliki praznik.
Najlepše je kada vernici sami ispletu venčiće od poljskog cveća, a ukoliko za to nisu u mogućnosti, mogu ih nabaviti ispred hramova, gde se na Ivanjdan, posle Svete liturgije, tradicionalno prodaju venčići koje su pripremili vernici.
Ivanjdan nas podseća na reči Svetog Jovana: "On treba da raste, a ja da se umanjujem." (Jovan 3,30) U tome se krije i suština praznika - da se čovek kroz pokajanje, smirenje i život po Jevanđelju približava Hristu. Ivanjski venčić zato nije cilj sam po sebi, već skroman znak praznične radosti i sećanja na velikog Preteču Gospodnjeg, koji je svojim životom pokazao put ka Spasitelju.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
