BALŠA, BJANKA I TAJNA VIDOVDANSKOG KRSTIĆA: Pravoslavna priča za decu (VIDEO)

Sunce je tog jutra obasjalo dvorište stare kuće na kraju sela. Na granama jabuke, koju je deda Boban zasadio još dok je bio dečak, veselo su skakutale ptice, a miris pokošene trave širio se svuda unaokolo.

Bio je Vidovdan.

Brat i sestra, Balša i Bjanka, probudili su se ranije nego obično. Znali su da taj dan nije kao svaki drugi. Njihova majka ih je odmalena učila da se praznici ne prepoznaju samo po svečanoj odeći i ukusnom ručku, već po molitvi, dobroti i ljubavi prema bližnjima.

- Danas ćemo prvo otići u crkvu, a posle toga vas deda Boban vodi u jednu posebnu šetnju - rekla je majka Jovana dok im je nameštala krstiće oko vrata.

- Kakvu šetnju? - upitao je radoznalo Balša.

Deda Boban se nasmešio iz dvorišta.

- To je iznenađenje. Ali da biste ga pronašli, moraćete pažljivo da slušate i dobro da gledate oko sebe.

Balša i Bjanka su se pogledali. Oboje su voleli dedine zagonetke, jer je svaka njegova priča imala neku skrivenu pouku.

Ilustracija: GPT

 

Posle liturgije u crkvi, dok su zvona još tiho odzvanjala, deda Boban poveo je unučiće stazom koja je vodila prema obližnjem brdu.

- Deda, zašto je Vidovdan toliko važan? - upitala je Bjanka dok je brala poljsko cveće.

- Lepo pitanje - odgovorio je deda. -Vidovdan je za srpski narod poseban dan sećanja. Tog dana se sećamo Svetog kneza Lazara i svih onih koji su na Kosovu 1389. godine izabrali da brane veru, čast i svoje bližnje. Ali Vidovdan nije samo priča o jednoj bici. On nas podseća da čovek uvek treba da bira ono što je dobro, čak i kada je teško.

Balša je malo razmislio.

- Znači, biti hrabar ne znači da se čovek ničega ne plaši?

Deda Boban klimnu glavom.

- Upravo tako. Hrabrost nije kada nemaš strah. Hrabrost je kada zbog ljubavi prema dobru uradiš ono što treba, iako ti nije lako.

Ilustracija: GPT

 

- A zašto se zove Vidovdan? - nastavila je Bjanka.

- Zato što nas ovaj praznik poziva da progledamo srcem. Da vidimo šta je zaista važno. Nije najvažnije ko ima najviše stvari, ko je najjači ili ko je prvi u nečemu. Važno je kakvo srce čovek nosi.

Deca su ćutke slušala. Deda Boban je umeo da od običnih reči napravi priče koje se dugo pamte.

Kada su stigli do starog hrasta na vrhu brda, deda Boban zastade.

- E, sada počinje vaša mala potraga.

Iz džepa je izvadio malu drvenu kutijicu.

- Ovo je pripadalo mom dedi. U njoj se nekada čuvalo nešto veoma dragoceno. Ali tokom godina taj mali predmet se izgubio, a mom dedi je mnogo značio.

- Šta se izgubilo? - upita Balša uzbuđeno.

- Jedan mali drveni krstić koji je moj deda napravio svojim rukama. Nije bio skup niti ukrašen zlatom, ali mu je mnogo značio. Nosio ga je kao podsetnik da uvek bude dobar čovek.

Ilustracija: GPT

 

Bjanka pažljivo pogleda kutijicu.

- A gde je nestao?

- Ne znam - reče deda Boban. -Ali znam da se poslednji put nalazio ovde, kod starog hrasta.

Potraga je počela. Balša je pažljivo gledao oko korenja drveta, Bjanka je pretraživala travu, a deda Boban im je pomagao svojim savetima. Odjednom, Balša primeti da nešto viri ispod gomile lišća.

- Bjanka! Dođi brzo!

Deca su pažljivo sklonila lišće i ugledala malu drvenu kutijicu. Ali kada su je otvorili, unutra nije bio krstić. Bila je prazna.

- Možda smo zakasnili - tužno reče Bjanka.

Deda Boban se nasmešio.

- Ne odustajte tako brzo. Nekada ono što tražimo nije tamo gde smo očekivali.

Ilustracija: GPT

 

Nastavili su potragu. Pregledali su okolinu stare klupe, zavirili kraj izvora, a zatim stigli do mesta gde je nekada stajala mala drvena kapela. Tada se začuo tih zvuk. Cvrkut ptice. Ispod oborenog dela stare ograde nalazilo se gnezdo. Pored njega je ležao mali drveni krstić.

- Našli smo ga - povika Balša.

Ali kada je podigao krstić, primetio je da su pored njega pale grančice koje su prekrile gnezdo.

- Deda, prvo moramo da pomognemo ptićima - rekao je.

Deda Boban se nasmešio.

- Eto, pronašli ste ono najvažnije.

Balša i Bjanka pažljivo su sklonili grančice i napravili sigurno mesto za gnezdo. Tek onda su uzeli krstić i vratili ga dedi.

Ilustracija: GPT

 

- Ali deda, kako je to najvažnije? Zar nije krstić bio ono što smo tražili?

Deda Boban ih je pogledao nasmejan.

- Krstić je važan jer nas podseća na ljubav i žrtvu. Ali nema smisla nositi znak vere ako ne živimo ono što on znači. Danas ste pokazali dobrotu, pažnju i spremnost da pomognete slabijima. To je pravi vid čoveka.

Kada su se vratili kući, majka ih je čekala sa ručkom.

- Jeste li pronašli dedino blago? - upitala je.

Ilustracija: GPT

 

Balša i Bjanka su se nasmejali.

- Jesmo. Ali nije to bio samo krstić.

Ispričali su joj celu priču, a deda Boban je ćutke gledao svoje unuke. Bio je srećan što su razumeli ono što je pokušavao da ih nauči.

Te večeri, dok su se na nebu pojavile prve zvezde, Balša i Bjanka su stajali pred ikonom u svom domu i pomolili se. Znali su da će dugo pamtiti taj Vidovdan. Ne zbog pronađenog krstića. Već zbog onoga što su tog dana videli srcem. Jer prava svetlost čoveka nije u onome što ima, već u dobroti koju pruža drugima.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara