VELIKI CRKVENO-NARODNI SABOR POD RUMIJOM: Spektakularna proslava 10 godina od osvećenja Hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru (FOTO)

Deseta godišnjica osvećenja Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru obeležena je molitvenim sabranjima, svetom arhijerejskom liturgijom i kulturno-umetničkim programom. U gradu pod Rumijom okupili su se arhijereji više pomesnih pravoslavnih crkava, sveštenstvo i verni narod, a u središtu praznovanja bile su zahvalnost Bogu, sećanje na blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i poruka da se život jednog hrama ne meri samo njegovom lepotom, već pre svega molitvom i zajednicom koja se u njemu okuplja.

Od večernjeg bogosluženja do liturgijskog sabranja

Proslava jubileja počela je promocijom spomen-knjige o osvećenju hrama "Dugo očekivani dan". Knjigu je priredila protinica Olivera Balaban, a njen dizajn uradio je protojerej Aleksandar Orlandić. O knjizi su govorili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, protojerej-stavrofor Obren Jovanović i protojerej-stavrofor Igor Balaban.

Potom je, uoči desetogodišnjice, u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira služeno večernje bogosluženje. U njemu su molitveno učestvovali mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit lovčanski Bugarske pravoslavne crkve Gavrilo, episkop buenosajreski i južnocentralno-američki Kirilo i vikarni episkop dioklijski Pajsije.

Čestitajući jubilej, mitropolit Joanikije podsetio je na dan osvećenja hrama 25. septembra 2016. godine, kada su se u Baru okupili patrijarh jerusalimski i patrijarh srpski, arhiepiskop albanski, arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski, kao i predstavnici drugih pomesnih pravoslavnih crkava.

Za mitropolita Joanikija taj događaj ostao je jedan od ključnih trenutaka u istoriji hrama.

- Uvek se nekako sećamo tog ključnog momenta osvećenja hrama kao nečeg što treba pamtiti, gde smo konačno ovaj hram podignut našim rukama, obukli u Božju svetlost molitvama svetih patrijarha, arhijereja, sveštenika i vernog naroda - kazao je mitropolit.

Deset godina kasnije, dodao je, pažnja više nije usmerena samo na samu građevinu, već na život koji se u njoj odvija.

- Važno je da je hram zaživeo. To je zapravo nama najvažnije. Nije toliko važno podići hram, gledati njegovu lepotu, ali da ne daj Bože bude prazan i da se retko otvara. Mnogo je važno da hram živi svojim punim životom, što se, slava Bogu, i dogodilo - poručio je mitropolit Joanikije.

U hramu se svakodnevno služe bogosluženja, obavljaju krštenja i venčanja, dok se na nedeljnim i prazničnim liturgijama sveštenstvo i verni narod okupljaju i pričešćuju svetim tajnama Hristovim.

Foto: SPC

 

Mitropolit Joanikije o delu blaženopočivšeg Amfilohija

Govoreći o izgradnji hrama, mitropolit Joanikije posebno je istakao ulogu blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Gradnja nije bila posao jednog čoveka. U njoj su učestvovali arhitekte Peđa Ristić i Svetislav Popović, građevinski inženjeri, dobrotvori, donatori, sveštenstvo i brojni ljudi koji su na različite načine pomagali. Mitropolit Joanikije je, međutim, naglasio da je Amfilohije umeo da sve te ljude okupi oko zajedničkog cilja i da svakome omogući da svoj dar ugradi u veliko delo.

- On je pokretač, on je stvaralac, on je ličnost koja zna da objedinjuje ljude, da sabira talente, da sve to nekako znalački mudro na spasenje svih ukombinuje - rekao je mitropolit Joanikije.

Podsetio je i na poruku mitropolita Amfilohija "duha ne gasite", kojom je pozivao sve koji žele da pomognu da se uključe u izgradnju sabornih hramova u Podgorici i Baru. Za mitropolita Joanikija, podizanje zidova bilo je samo jedan deo tog poduhvata. Uporedo sa gradnjom hrama rasla je i crkvena zajednica.

- Cilj je da se u sagrađenom i ukrašenom hramu sabiramo i da se mi duhovno izgrađujemo i da se u njemu osvećujemo. Da mi postanemo, svako od nas, hram Duha Svetoga - istakao je mitropolit.

Takav život hrama, prema njegovim rečima, predstavlja najveću zahvalnost Bogu za sve što je učinjeno tokom prethodnih deset godina. Posebno mesto u toj priči ima Sveti Jovan Vladimir, zaštitnik grada Bara. Mitropolit Joanikije podsetio je da je upravo svetitelj, koji je svojim životom i mučeničkim stradanjem ostavio dubok trag u istoriji grada, pokrovitelj ovog hrama.

Foto: SPC

 

Vladika Kirilo: Od Jerusalima do Bara isti je hram Crkve Božje

Sutradan, 26. septembra 2026. godine, u Sabornom hramu služena je sveta arhijerejska liturgija. Mitropolitu Joanikiju sasluživali su mitropolit lovčanski Gavrilo, episkop buenosajreski i južnocentralno-američki Kirilo i vikarni episkop dioklijski Pajsije, sa brojnim sveštenstvom.

U hramu su se sa vernim narodom molili i predstavnici Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice, kao i predstavnici političkog, kulturnog i javnog života Bara. Nakon čitanja jevanđeljskog začala besedio je episkop Kirilo. On je povezao jubilej barskog hrama sa osvećenjem hrama Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu 335. godine, koje se dogodilo na isti datum, 26. septembra, odnosno 13. septembra po julijanskom kalendaru.

Vladika Kirilo govorio je o krstovaskrsnom putu kao osnovi hrišćanskog života. Podsetio je da se hram gradi da bi se čovek susreo sa Bogom i obnovio zajednicu sa Njim.

- Svaki hram, pa i prvi jerusalimski hram, gradio se da se čovek susretne sa Bogom - rekao je episkop Kirilo.

Govoreći o veri kao temelju tog susreta, osvrnuo se na Jevanđelje i Petrovo ispovedanje Hrista.

- Upravo o tome govori današnje Jevanđelje, o tom kamenu koji je neophodan za bilo koji duhovni napredak, a to je tvrda vera - kazao je vladika Kirilo.

Krstovaskrsni put, kako je objasnio, jeste put stradanja, ali i nade u vaskrsenje. Taj put počeo je u Jerusalimu, a hrišćanska zajednica ga kroz vekove nastavlja na različitim mestima. Zato je posebno izdvojio vezu Jerusalima i Bara.

- Nije slučajno što Jerusalim povezujemo sa Barom i što taj hram u Jerusalimu povezujemo sa ovim hramom koji slavi tek deset godina. Zbog toga što je svaki hram jedan hram. Ne postoje mnogi hramovi, nego uvek se zida samo jedan hram koji svedoči o tom krstovaskrsnom putu Crkve Božje kroz vreme - istakao je episkop Kirilo.

Prema njegovim rečima, isti Gospod, ista žrtva i isto svedočanstvo Vaskrsenja povezuju Jerusalim i Bar.

- Tako da od Jerusalima do Bara isti Gospod Isus Hristos, na prestolu u Jerusalimu i na prestolu i žrtveniku ovde u Baru, ista žrtva i isto svedočanstvo Vaskrsenja Hristovoga i u Jerusalimu i u Baru - rekao je vladika Kirilo.

Govoreći o smislu izgradnje hramova, naglasio je da oni nisu podignuti da bi se pokazali ljudima. Njihova svrha je da čoveka uvedu u život Crkve i pomognu mu da primi i razvija blagodat koju je dobio na svetom krštenju.

- Mi smo svi na svetom krštenju dobili tu blagodat, ali tu blagodat kao talanat moramo razvijati. I zato su ovi hramovi potrebni, zato su oni poželjni, zato su oni tako savršeni da bismo mi osetili predukus budućega Carstva nebeskoga kada ćemo živeti u zajednici, u punoći zajednice sa svojim ljubljenim Spasiteljem - kazao je episkop buenosajreski i južnocentralno-američki.

Foto: SPC

 

Od Rumije do Sabornog hrama

Vladika Kirilo osvrnuo se i na istoriju obnove crkvenog života u Baru. Podsetio je na osvećenje crkve Svete Trojice na Rumiji 2005. godine i manastira Prepodobnog Sergija 2009. godine, a zatim i na osvećenje Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira 2016. godine.

- A hrišćanstvo u Baru se obnavljalo, jer je ono bilo prisutno vjekovima. Tako da je obnova barske vertikale prema Bogu počela od krova, tj. od Rumije, 2005. godine, kada je izvršeno osvećenje crkve Svete Trojice - kazao je episkop Kirilo.

Govoreći o Rumiji, podsetio je na obnovu crkve Svete Trojice i na tadašnju poruku mitropolita Amfilohija da se obnavlja hram Bogu ljubavi, Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Zatim je podsetio na osvećenje manastira Prepodobnog Sergija, ističući da je time poslata poruka da barska crkvena priča nije zatvorena u lokalne okvire, već pripada široj hrišćanskoj zajednici.

Kada je 2016. godine osvećen Saborni hram Svetog Jovana Vladimira, u Baru su se okupili patrijarh jerusalimski Teofil, patrijarh srpski Irinej i predstavnici drugih pomesnih pravoslavnih crkava.

- Veličanstven događaj sa punoćom otkrovenja. To je dan u koji je sažeta istorija Crkve od Jerusalima do grada Bara. To je dan u koji je sažeto hiljadu godina mučeničke končine Svetog Jovana Vladimira, pokrovitelja ovoga grada - rekao je episkop Kirilo.

Prema njegovim rečima, Bar je time dobio i svoju „duhovnu vertikalu“ i mesto na kojem će se ljudi krštavati, susretati sa Bogom i izgovarati: „Evo me, Gospode!“ Svoju besedu završio je pozivom vernicima da slede Hrista noseći sopstveni krst.

- Uzmimo svi svoj krst, pođimo za Hristom, sledujmo Njemu i poklonimo se Njemu i sada i uvek i u vekove vekova - poručio je vladika Kirilo.

Foto: SPC

 

"Hram je jedan, a taj hram je Crkva Božja"

Na kraju liturgije vernom narodu obratio se mitropolit Joanikije. Govoreći o jubileju, istakao je da se na svaku godišnjicu pre svega prinosi zahvalnost Bogu. Podsetio je da se prilikom gradnje ulažu ljudski trud i darovi, ali da se delo završava uz Božju pomoć.

- Tako je i naš blaženopočivši mitropolit Amfilohije, veliki pokretač, veliki stvaralac, veliki duh, krenuo vizionarski da podiže velika dva saborna hrama, prvo u Podgorici, pa onda u Baru - rekao je mitropolit Joanikije.

Govorio je i o teškoćama koje su pratile izgradnju, ali i o tome kako su se, uprkos svemu, različiti darovi ljudi koji su učestvovali u gradnji spojili u zajedničko delo.

Posebno je naglasio da deset godina od osvećenja predstavljaju vreme za zahvalnost Bogu za sve što se u hramu događalo.

- Lepo je govorio naš vladika Kirilo o vezi jerusalimskoga hrama i ovoga hrama, i svakoga drugoga hrama. Zapravo, hram je jedan, a taj hram je Crkva Božja, nerazoriva i večna, kojoj ni vrata paklena neće odoleti, neće je moći nadvladati - kazao je mitropolit.

Poruka koju je uputio vernicima bila je usmerena i na unutrašnji život svakog čoveka.

- Treba da budemo svesni svojih grehova, da se borimo sa svojim strastima, manama, da srce svoje učinimo hramom Božjim, da se u njega useli Gospod Isus Hristos, da se nastani Njegovom ljubavlju u našim srcima, da ljubimo jedni druge - rekao je mitropolit Joanikije.

Govoreći o liturgijskom sabranju, dodao je da se svaki put kada se Crkva okuplja na svetoj službi moli za čitav svet.

- Danas je sa nama sva pravoslavna vaseljena, jer kad god se sabiramo u ime Božje, kada služimo svetu službu Božju, mi se molimo za sav svjet. Raduju se anđeli na nebesima i mi na zemlji, objedinjeni Duhom Svetim, proslavljamo ime Božje i svedočimo Jevanđelje Hristovo. Neka je slava Bogu za sve!

Foto: SPC

 

Sećanje na godine kada je hram tek bio san

Tokom promocije spomen-knjige „Dugo očekivani dan“ čule su se i uspomene ljudi koji su pratili put hrama od prvih koraka.

Protojerej-stavrofor Obren Jovanović prisetio se vremena kada je gradnja bila još daleko od završetka. Govorio je o svetinji kao mestu u kojem čovek treba da se oseća „kao kod kuće“.

- Sad kad se sećam svega toga, vidim da je to bilo čudo Božije i kako blagoslov i ljubav Božija i ljubav ovoga naroda su učinili nešto da ovaj hram bude ovakav kakav jeste i da bude sabiralište svih tih duša i ako Bog da kroz vekove će se ovde oblagodaćivati i primati darove Božje - rekao je protojerej-stavrofor Obren Jovanović.

Protojerej-stavrofor Igor Balaban podsetio je na period kada je parcela za hram već bila određena, ali kada je gradnja još izgledala daleko.

- Tih godina, to je bila negde 2000, maltene se ništa nije dešavalo. Bio je ovaj krst tu, oko njega to močvarno zemljište, kao što je čitavo Barsko polje nekada bilo i tu smo se okupljali i gradili tu živu crkvu - prisetio se on.

Govorio je i o obnovi poštovanja prema Svetom Jovanu Vladimiru, čiji je kult, kako je naveo, tokom prethodnih decenija bio gotovo zamro. Podsetio je da je okupljanje na Rumiji bilo zabranjeno 1954. godine, kao i da su sećanja na Svetog Jovana Vladimira ipak sačuvana kroz predanja i priče o izlasku na Rumiju. Prema njegovim rečima, upravo je mučeništvo bilo osnovno obeležje kulta Svetog Jovana Vladimira.

Protojerej-stavrofor Igor Balaban govorio je i o mogućem značenju posvete dva velika hrama, u Baru i Podgorici. Naglasio je da to tumačenje iznosi kao sopstveno razmišljanje, ali da u njemu vidi logiku Amfilohijevog načina razmišljanja.

- I šta dolazi posle mučeništava? Dolazi slava. Posle Velikog petka dolazi Vaskrsenje - rekao je.

U toj povezanosti mučeništva Svetog Jovana Vladimira i Vaskrsenja Hristovog on je prepoznao dve važne tačke krstovaskrsnog hrišćanskog pozvanja kojem je, kako je kazao, mitropolit Amfilohije često učio vernike.

Foto: SPC

Krst Svetog Jovana Vladimira za zaslužne

U okviru jubileja ustanovljeno je i novo odlikovanje Mitropolije crnogorsko-primorske, Krst Svetoga Jovana Vladimira. Mitropolit Joanikije uručio ga je mitropolitu lovčanskom Gavrilu za usrdno služenje i arhipastirsko staranje o Crkvi Hristovoj, kao i za naročitu ljubav prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Odlikovanje je dobio i episkop buenosajreski i južnocentralno-američki Kirilo za desetogodišnje arhipastirsko služenje i apostolsko propovedanje Jevanđelja Hristovog.

Krst Svetoga Jovana Vladimira uručen je i protojereju-stavroforu Obrenu Jovanoviću, prvom starešini hrama, za dugogodišnje svešteničko služenje i naročit doprinos u pripremi osvećenja Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru. Mitropolit Joanikije posebno je zahvalio sveštenstvu i Crkvenoj opštini Bar na organizaciji jubileja, a posebno ocu Slobodanu Zekoviću, namjesniku barskom i starešini hrama.

- Raduje me kad vidim kako složno i zajedno rade i trude se. I blagodarim još jednom na njihovom velikom trudu i na organizaciji ove svečanosti - rekao je mitropolit.

Sabrane je blagoslovio i mitropolit lovčanski Gavrilo, zahvalivši na prilici da učestvuje u proslavi desetogodišnjice. Dvodnevnom praznovanju prisustvovali su arhijereji, sveštenstvo iz više eparhija Srpske pravoslavne crkve, kao i predstavnici Ruske i Bugarske pravoslavne crkve i verni narod. Proslava je završena u prepunoj dvorani Kulturnog centra u Baru, gde je održan koncert ansambla "Fenički biseri".

Tako je deset godina od osvećenja Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira obeleženo molitvom, sećanjem i susretom. Od večernjeg bogosluženja i svete liturgije do pesme i kulturno-umetničkog programa, jubilej je u prvi plan stavio ono što su arhijereji tokom proslave više puta naglasili: hram svoju puninu dobija tek kada se u njemu okuplja narod, kada se u njemu služi liturgija i kada postaje mesto na kojem se čovek susreće sa Bogom.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara