Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Oridu obeležio je 150 godina od osvećenja, a veliki jubilej proslavljen je svetom liturgijom koju je u devetnaestu nedelju po Pedesetnici služio episkop šabački Jerotej. Ovaj značajan datum bio je prilika da se vernici podsete ne samo na istoriju svetinje već i na veru, slogu i zajedništvo ljudi koji su je podigli.
U svojoj besedi vladika Jerotej posebno je istakao činjenicu da je u izgradnji hrama učestvovalo čak 12 sela. Njihovi žitelji nisu se zadovoljili podizanjem male seoske crkve, već su zajedničkim snagama izgradili velelepnu svetinju, pokazujući koliko su im značili bogosluženje i život Crkve.
- Dvanaest sela se udružilo i podiglo ovaj hram da bi ovde dolazili na službu Božiju. Vidite kakav su velelepni hram podigli, nisu podigli malu seosku crkvu, nego hram kakav je i u gradu Loznici - besedio je episkop Jerotej.
Govoreći o ljudima koji su pre vek i po učestvovali u izgradnji hrama, vladika je ukazao na njihovu veru, pobožnost i dostojanstvo. Iako su živeli u seoskoj sredini, među njima je bilo ljudi različitih profesija koji su, kako je istakao, pokazali istinsko hrišćansko gospodstvo.
Posebnu težinu njegovim rečima daje podsećanje na to da ni razmirice i sukobi koji su postojali među ljudima tog vremena nisu bili prepreka da se udruže oko svetinje. Zajedničkim radom podigli su hram u kojem su potom zajedno dolazili na molitvu.
Upravo u tome episkop Jerotej vidi važnu pouku za današnje generacije. Hramovi nisu samo svedočanstva prošlosti i graditeljskog umeća predaka već i mesta na kojima se vernici sabiraju na svetoj liturgiji, učestvuju u životu Crkve i čuvaju duhovnu povezanost sa svojim narodom.
- Sigurno je da su u vremenu u kojem su oni živeli postojale razne razmirnice, deobe i sukobi, ali to ih nije sprečavalo da ovaj sveti hram podignu udruženim snagama, a onda da se mole u njemu - poručio je vladika.
Jubilej hrama u Oridu tako je dobio i širu poruku, koja prevazilazi obeležavanje jednog značajnog datuma. Podsećajući na primer predaka, episkop Jerotej pozvao je vernike da čuvaju svetinje i jedinstvo koje se u njima ostvaruje.
- To je poruka svima nama da i mi treba u ovom našem vremenu da se ugledamo na njih i sačuvamo svete hramove i sačuvamo našu svetu Crkvu pravoslavnu kao mesto susreta i jedinstva vascelog srpskog naroda - istakao je episkop šabački.
Na kraju svete liturgije uručene su gramate i zahvalnice dobrotvorima i priložnicima hrama kao znak priznanja za njihov doprinos svetinji.
Arhijerejske gramate priznanja dobili su Dejan Jovanović iz Žabara i Lazar Tadić iz Šapca, dok su arhijerejske zahvalnice uručene Milovanu Jovanoviću iz Predvorice i Slobodanu i Dejanu Periću iz Orašca.
Obeležavanje 150 godina od osvećenja hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Oridu podsetilo je na trajnu vrednost zajedničkog podviga. Svetinja koju je pre vek i po podiglo dvanaest sela ostaje svedočanstvo vere prethodnih generacija, ali i poziv današnjim vernicima da čuvaju ono što su nasledili i da zajedništvo u Crkvi ne prepuste podelama i razmiricama.
BONUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
