TRI SESTRE I NJIHOVO ČUDESNO PUTOVANJE: Pravoslavna pripovetka za decu

U jednom mirnom selu, podno planina, živela su tri nerazdvojna prijatelja: tri devojčice – Milica, Natalija i Marija. Sestre su bile toliko bliske da nisu mogle da zamisle dan bez smeha, igre i ljubavi koju su delile. Njihova mama, Stanislava, bila je osoba kojoj su se uvek obraćale za savet, utehu i ljubav. Bila je poštena, hrabra i uvek spremna da im pomogne, kako bi znale šta je ispravno, a šta pogrešno. Stanislava je verovala u snagu ljubavi, poštovanja i vere, i u tome je želela da odgoji svoje devojčice.

Svako jutro, nakon što su se probudile, devojčice bi trčale do dvorišta, gde ih je čekala njihova najbolja prijateljica – Vilma, njihov pas. Vilma je bila vesela i odana, nikad nije žudela za ničim osim za ljubavlju svojih malih prijateljica. Svi su se voleli, i zajedno su živeli u maloj kući koja je uvek bila puna smeha i mira.

Jednog dana, dok su igrale u dvorištu, Milica je primetila nešto neobično na nebu. Bilo je to svetlo koje je sijalo snažnije nego obično.

- Pogledajte, svetlost dolazi sa planine! - uzviknula je Milica. Natalija i Marija su se okrenule i ugledale isto što je videla i Milica. Svetlost je bila čudna, ali bila je lepa i spokojna.

religija.rs

 

- Možda je to znak od Boga. Možda nas vodi na neki put - rekla je Natalija.

- Možda nas poziva da učimo nešto novo - dodala je Marija, koja je uvek bila najradoznalija među njima.

Sestre su odlučile da otprate svetlost do njenog izvora. Stanislava, njihova mama, bila je zabrinuta jer su bile same u planini, ali je znala da su njene devojčice hrabre i da će poštovati njen savet.

- Čuvajte se, devojčice. ali ako osetite da vas nešto vodi, pratite to, jer Bog često šalje znakove onima koji imaju veru - rekla je.

Sa psom Vilmom pored sebe, devojčice su krenule. Put do vrha planine bio je pun izazova, ali su one zajedno znale da mogu sve. Put nije bio lak, ali su se trudile, korak po korak, verujući u ono što su osetile – da je svetlost tu da im pokaže put. Na svakom koraku im je trebalo strpljenje i pomoć jedna drugoj. Milica je nosila torbu, Natalija je tražila siguran put, a Marija je pevajući podsticala sve da nastave dalje.

Nakon što su se popele na vrh planine, pred njima je bila predivna scena – svetlost je dolazila iz velikog drveta, starog i moćnog, koji je bio ukrašen divnim svetlucavim plodovima. Sestre su se osvrnule i shvatile da svetlost nije bila samo obična, već svetlost ljubavi, vere i nade.

- Znam šta treba da uradimo - rekla je Marija, koja je uvek imala inspiraciju.

- Ovo je Božji znak, i mi moramo biti svetlost za druge, kao što je ovo drvo svetlost za nas.

religija.rs

 

Devojčice su se radosno smirile pod drvetom, osetile su mir, ljubav i toplinu, baš kao kad su bile sa mamom Stanislavom i Vilmom u svom dvorištu. Sestre su shvatile da put do istinske svetlosti leži u ljubavi i međusobnom poštovanju, i da oni koji veruju u Boga, u ljubav i dobrotu, uvek nađu svetlo.

Kada su se vratile kući, njihova mama, Stanislava, pozdravila ih je sa osmehom.

- Vidim da ste pronašle nešto dragoceno. Svetlost je u vašim srcima, i važno je da je nosite sa sobom, da je delite sa svetom - rekla je njihova majka.

I tako su sestre, zajedno sa mamom Stanislavom i psom Vilmom, nastavile svoj život. Znale su da, ma koliko izazova bilo na putu, vera, ljubav i prijateljstvo čine život svetlim i lepim.

I do kraja života, nikada nisu zaboravile svetlost koju su našle na planini, i svetlost koju su nosile u srcima.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara