ZAŠTO NEKA DECA NE POŠTUJU MAJKU I OCA: Ključna greška koju roditelji nesvesno prave

Prvi način na koji Crkva uči decu da poštuju roditelje jeste da budu zahvalna za sve što su roditelji za njih žrtvovali i dali im. Ali da li smo sigurni da za decu žrtvujemo i dajemo sve što im zaista treba? Uloga roditelja nije ograničena na predavanje genetskog materijala i deljenje plate, krova, hrane i malo pažnje; to su osnovne stvari. Sveto pismo kaže: " Ako li ko o svojima, a osobito o domaćima, ne promišlja, odrekao se vere i gori je od nevernika" (1 Tim 5:8).

Drugim rečima, fizičko staranje o detetu nije ništa plemenito; to nije čak ni minimum. Ono što je preko toga potrebno jeste da budemo roditelji u Gospodu.

Crkva takođe uči da deca treba da poštuju roditelje tako što će slediti njihovo vođstvo. Ali da li ih mi zaista vodimo? Ako ih vodimo, da li ih vodimo pravim putem - Božijim? U Crkvi poštujemo starije makar zato što su duže tu i što imaju više duhovnog iskustva. Čak i odrasli imaju potrebu da budu okruženi onima koji su duhovno zreliji od nas, makar zbog njihovog iskustva. Čak i sveštenici i monasi imaju duhovne roditelje koji ih vode putem Gospoda, pomažući im da ostanu na pravom putu. Ako je ovo potrebno odraslim hrišćanima, koliko je tek potrebno dečijim dušama koje je lako oblikovati!

Shutterstock/PeopleImages

 

Popustljivost prema deci i njene posledice

Neki roditelji ne vide potrebu za pravilima. Ponekad mislimo da će popustljivost učiniti da nas deca više vole, ali rezultat je suprotan. Deca koja rastu bez discipline teško shvataju odgovornost za svoje postupke. Uče da rade šta žele bez posledica. Takvo roditeljstvo ne samo da odbacuje poštovanje koje Bog očekuje od naše dece, već umanjuje i šanse da budu poslušna u školi, karijeri, društvu i, pre svega, Bogu.

Ako ne naučimo decu poslušnosti kod kuće, neće je lako naučiti nigde drugo, osim možda kroz Božiju milost i svete lekcije. Ipak, ni tada ne postoji garancija da će poslušati. Opušteno roditeljstvo stvara decu sa opuštenim moralnim kompasom. Ako je filozofija „neka ga“, tako će i biti. Kako očekivati poštovanje ako sami ne pokazujemo roditeljsku odgovornost?

Postavljanje granica: ključ za formiranje hrišćanske poslušnosti

Ako postavimo granice dok su deca mala, neće biti potrebe da ih kasnije prisiljavamo da se bolje ponašaju. U Solomonovim pričama piše: "Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari" (Priče Solomonove 22:6).

Nemoguće je silom stvoriti svetost, ali ako odgajamo decu pravilno, ona će voleti Boga i želeti da budu sveta. Granice postavljene sa ljubavlju i razumevanjem vremenom postaju deo ličnosti i pomažu u razvoju dobrih navika. Kada decu učimo poslušnosti u Gospodu, prirodno dolazi i hrišćansko poštovanje.

Shutterstock/fizkes

 

Doslednost roditelja: temelj uspešnog odgoja

Neki roditelji uspostavljaju detaljna pravila, ali ih sami ne poštuju. Ovo šteti gotovo isto koliko i potpuno odsustvo pravila. Bez obzira koliko smo dobri, deca će praviti greške: zbog nezrelosti, loše procene, pa ponekad i namernog prkosa.

Naš zadatak je da ih učimo trima stvarima:

1. Da priznaju grešku.
2. Da se izvine.
3. Da isprave štetu koju su učinili.

Ove vrline – skromnost, pokajanje i osećaj lične odgovornosti – grade se tokom vremena. Ako ne primenjujemo pravila dosledno, učimo decu da kršenje pravila nema posledica, čime pravila gube smisao.

Mnogi od nas žele da izigravaju „neobaveštene“. Radije bismo okrenuli glavu od problema nego se borili da ih rešimo. Ako pravimo da ne vidimo gde deca greše, ne osećamo potrebu da se nerviramo oko toga kako da ispravimo njihovo ponašanje, da li i kako da ih kaznimo i kako da ih sprečimo da ponove istu grešku. Takođe, ne postavljamo sebi važno pitanje: Da li sam ja nešto uradio ili propustio da uradim kao roditelj i tako doprineo nastanku ovog problema?

Problem zatvaranja očiju pred problemom je taj što naša deca nikada neće pogledati u lice stvarnosti – da su odgovorna za svoje greške. Suočavanje sa odgovornošću razlikuje se od suočavanja sa posledicama. Deca će možda izbeći posledice svog ponašanja ili biti uhvaćena, ali moraju razumeti da izbegavanje kazne na ovom svetu ne znači da će izbeći duhovnu odgovornost. Bog kaže: "Nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati" (Mt 10:26).

Kada okrenemo lice od dečijeg nestašluka, činimo im duhovnu medveđu uslugu: učimo ih da misle da niko ne posmatra. Bog uvek posmatra.

shutterstock.com/Photoroyalty

 

Dosledna disciplina

Moramo uraditi više od prostog podučavanja o dobrim i lošim postupcima. Kada deca pogreše, potrebno je da priskočimo. Nije dovoljno pretiti posledicama, a nikada ih ne sprovesti. Sa ljubavlju, moramo pokazati da naša pravila nisu šala. Ako deca nikada ne vide kako se disciplinuju, neće povezati činjenicu da Bog takođe primenjuje disciplinu.

S druge strane, neki roditelji imaju stroga pravila, ali ona nisu Božija. Možemo pročitati sve knjige o roditeljstvu, ali ko ih je pisao? Ljudi ili Bog? Ako svoju roditeljsku strategiju zasnivamo na bilo čemu osim Božijih vrednosti, ne živimo hrišćanski niti odgajamo hrišćansku decu. Ako tražimo da nas voli svet, to je u redu; ali ako tražimo Božiju ljubav, moramo Ga voleti i priznati da On zna više od nas i više od svih knjiga koje smo pročitali.

Ako ste istinsko dete Božije, dobićete blagodat vaspitanja nebeskoga Oca još u ovom životu. Vaspitne metode hrišćanskih roditelja treba da budu poput Božijih. Roditelji koriste vaspitnu disciplinu i uputstva. Takvo vaspitanje i Bog koristi. U knjizi Ponovljenog Zakona 11:1 piše: "I izvršuj jednako šta je zapovedio da izvršuješ." Prouči, razumi i upotrebi.

Shutterstock

 

Božija disciplina i roditeljski zadatak

Vrsta discipline koju Bog očekuje nije vojna, borilačka ili zatvorska. To su sekularni oblici discipline. Možemo decu upravljati na te načine, ali oni i dalje mogu izrasti u ljude bez morala u hrišćanskom smislu. Pravila discipline koja Bog očekuje su Njegova: "Jer koga ljubi Gospod, onoga i kara; i bije svakoga sina kojega prima" (Jev 12:6).

Kao hrišćanski roditelji, moramo učiniti sve da decu naučimo kako da žive po Božijoj volji. Kada pogreše, njihova neposlušnost nije samo nama, već i Bogu. Naša je dužnost da ih ispravimo, objasnimo zašto njihova neposlušnost nije u redu, podstaknemo na pokajanje i pomognemo im da naprave korake ka duhovnom preobražaju.

Ljubav i praštanje u roditeljskom odgoju

U disciplini je ključno i praštanje. Ovo je deo bezuslovne, hrišćanske roditeljske ljubavi; baš kao što nama Bog oprašta, i mi praštamo. Moramo biti pošteni u načinu ispravljanja. Sprovođenje discipline ne znači vikanje, ponižavanje, vređanje ili fizičko kažnjavanje.

Moramo paziti da ne postanemo gordi dok ih kažnjavamo. Dete je neposlušno Bogu, a ne nama – mi smo samo Njegov instrument koji ih drži na pravom putu. Disciplina je neophodna, ali nas ne oslobađa od ljubavi prema njima. Upravo je ta ljubav razlog zbog kojeg disciplinujemo.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara