Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Postoje datumi u crkvenom kalendaru koji prođu gotovo neprimetno, ali ima i dana kada se praznična radost oseća na svakom koraku: u hramovima, litijama, porodičnim domovima i slavskim trpezama. Upravo takav je današnji dan. Retko se događa da se u istom datumu spoje veliki pokretni praznik i praznik koji u kalendaru ima stalni datum, pa vernici danas istovremeno obeležavaju Spasovdan i Svetog Jovana Bogoslova.
Pravoslavna crkva danas slavi Spasovdan, odnosno Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika i praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Istovremeno se obeležava i praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji je upisan crnim slovom, ali zauzima posebno mesto među vernicima, naročito u porodicama koje ga proslavljaju kao krsnu slavu.
Dan kada se spajaju litije, hramovne slave i porodična okupljanja
Ovakvo poklapanje praznika nije često, jer Spasovdan nema stalni datum. Njegovo obeležavanje zavisi od Vaskrsa i uvek pada četrdesetog dana po najvećem hrišćanskom prazniku, odnosno u četvrtak šeste sedmice po Vaskrsu. Ove godine Spasovdan se obeležava 21. maja, pa se tako poklopio sa praznikom Svetog Jovana Bogoslova.
Foto: Pexels
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Zato je današnji dan posebno svečan u mnogim mestima. Spasovdan je hramovna slava brojnih crkava i manastira, ali i gradska slava mnogih gradova i opština. U isto vreme, brojne porodice danas obeležavaju krsnu slavu Svetog Jovana Bogoslova, apostola, jevanđeliste i jednog od najbližih Hristovih učenika.
U mnogim domovima danas se priprema slavska trpeza, dok ulicama prolaze litije i iz hramova odjekuju zvona posvećena Vaznesenju Gospodnjem.
Spasovdan - praznik Hristovog vaznesenja na nebo
Prema hrišćanskom predanju, na današnji dan, četrdeseti po Vaskrsu, Gospod Isus Hristos završio je delo spasenja ljudi. Posle vaskrsenja javljao se učenicima, učio ih i pripremao za vreme koje dolazi.
Tada im je rekao:
- Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen.
Hristos je apostolima obećao dolazak Duha Svetoga, Duha Utešitelja, i zapovedio im da ne odlaze iz Jerusalima dok se to ne ispuni. Zatim ih je blagoslovio podignutih ruku i pred njima se vazneo na nebo, vrativši se Ocu svom.
Upravo zbog tog događaja praznik nosi ime Spasovdan - dan koji vernike podseća na spasenje i na verovanje da je čoveku otvoren put ka Carstvu nebeskom.
Sveti Jovan Bogoslov i čudo koje se vekovima prepričava
Istog dana Crkva obeležava i praznik Svetog Jovana Bogoslova, apostola i jevanđeliste koji je ostao uz Hrista do samog kraja i bio prisutan pod Krstom na Golgoti.
Njegov glavni praznik slavi se u jesen, ali se 21. maja obeležava uspomena na čudo povezano sa njegovim grobom.
Prema crkvenom predanju, kada je Sveti Jovan imao više od sto godina, izašao je iz Efesa sa sedmoricom učenika i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je živ sišao u taj grob i tako bio sahranjen. Kada su vernici kasnije otvorili grob, njegovo telo nisu pronašli.
SPC
Sveti Jovan Bogoslov
Predanje kaže da se svake godine 8. maja po starom, odnosno 21. maja po novom kalendaru, iz njegovog groba podizala čudesna prašina od koje su mnogi bolesnici dobijali isceljenje.
Poseban dan u crkvenom kalendaru
Današnji praznik za mnoge vernike ima posebnu težinu i lepotu. U jednom danu spojili su se praznik Vaznesenja Gospodnjeg i praznik apostola ljubavi i Jevanđelja. Dok se u hramovima služe svečane liturgije i organizuju litije povodom Spasovdana, u brojnim domovima dočekuju se gosti na slavi Svetog Jovana Bogoslova.
Takvi datumi podsećaju koliko su praznici i crkveni kalendar povezani sa svakodnevnim životom naroda – od zvona sa crkvenih tornjeva do slavske sveće koja gori pred ikonom u porodičnom domu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Isusova najava silazak Duha Svetoga bila je ključna za širenje Hristove vere među ljudima. Zbog toga ovaj praznik simbolizuje ne samo Hristovu pobedu nad smrću već i posvećenje misiji vernika da šire Božju reč
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
