Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Postoje datumi u crkvenom kalendaru koji prođu gotovo neprimetno, ali ima i dana kada se praznična radost oseća na svakom koraku: u hramovima, litijama, porodičnim domovima i slavskim trpezama. Upravo takav je današnji dan. Retko se događa da se u istom datumu spoje veliki pokretni praznik i praznik koji u kalendaru ima stalni datum, pa vernici danas istovremeno obeležavaju Spasovdan i Svetog Jovana Bogoslova.
Pravoslavna crkva danas slavi Spasovdan, odnosno Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika i praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Istovremeno se obeležava i praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji je upisan crnim slovom, ali zauzima posebno mesto među vernicima, naročito u porodicama koje ga proslavljaju kao krsnu slavu.
Dan kada se spajaju litije, hramovne slave i porodična okupljanja
Ovakvo poklapanje praznika nije često, jer Spasovdan nema stalni datum. Njegovo obeležavanje zavisi od Vaskrsa i uvek pada četrdesetog dana po najvećem hrišćanskom prazniku, odnosno u četvrtak šeste sedmice po Vaskrsu. Ove godine Spasovdan se obeležava 21. maja, pa se tako poklopio sa praznikom Svetog Jovana Bogoslova.
Foto: Pexels
Ikona Vaznesenja Gospodnjeg
Zato je današnji dan posebno svečan u mnogim mestima. Spasovdan je hramovna slava brojnih crkava i manastira, ali i gradska slava mnogih gradova i opština. U isto vreme, brojne porodice danas obeležavaju krsnu slavu Svetog Jovana Bogoslova, apostola, jevanđeliste i jednog od najbližih Hristovih učenika.
U mnogim domovima danas se priprema slavska trpeza, dok ulicama prolaze litije i iz hramova odjekuju zvona posvećena Vaznesenju Gospodnjem.
Spasovdan - praznik Hristovog vaznesenja na nebo
Prema hrišćanskom predanju, na današnji dan, četrdeseti po Vaskrsu, Gospod Isus Hristos završio je delo spasenja ljudi. Posle vaskrsenja javljao se učenicima, učio ih i pripremao za vreme koje dolazi.
Tada im je rekao:
- Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen.
Hristos je apostolima obećao dolazak Duha Svetoga, Duha Utešitelja, i zapovedio im da ne odlaze iz Jerusalima dok se to ne ispuni. Zatim ih je blagoslovio podignutih ruku i pred njima se vazneo na nebo, vrativši se Ocu svom.
Upravo zbog tog događaja praznik nosi ime Spasovdan - dan koji vernike podseća na spasenje i na verovanje da je čoveku otvoren put ka Carstvu nebeskom.
Sveti Jovan Bogoslov i čudo koje se vekovima prepričava
Istog dana Crkva obeležava i praznik Svetog Jovana Bogoslova, apostola i jevanđeliste koji je ostao uz Hrista do samog kraja i bio prisutan pod Krstom na Golgoti.
Njegov glavni praznik slavi se u jesen, ali se 21. maja obeležava uspomena na čudo povezano sa njegovim grobom.
Prema crkvenom predanju, kada je Sveti Jovan imao više od sto godina, izašao je iz Efesa sa sedmoricom učenika i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je živ sišao u taj grob i tako bio sahranjen. Kada su vernici kasnije otvorili grob, njegovo telo nisu pronašli.
SPC
Sveti Jovan Bogoslov
Predanje kaže da se svake godine 8. maja po starom, odnosno 21. maja po novom kalendaru, iz njegovog groba podizala čudesna prašina od koje su mnogi bolesnici dobijali isceljenje.
Poseban dan u crkvenom kalendaru
Današnji praznik za mnoge vernike ima posebnu težinu i lepotu. U jednom danu spojili su se praznik Vaznesenja Gospodnjeg i praznik apostola ljubavi i Jevanđelja. Dok se u hramovima služe svečane liturgije i organizuju litije povodom Spasovdana, u brojnim domovima dočekuju se gosti na slavi Svetog Jovana Bogoslova.
Takvi datumi podsećaju koliko su praznici i crkveni kalendar povezani sa svakodnevnim životom naroda – od zvona sa crkvenih tornjeva do slavske sveće koja gori pred ikonom u porodičnom domu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Detaljan plan kretanja litije od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, uz privremene obustave i izmene u saobraćaju, uz očekivano prisustvo velikog broja učesnika i prolazak kroz najprometnije gradske ulice.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
