U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Između tišine misli i vidljivih posledica ljudskog delanja otvara se prostor u kome, prema učenju Vladike Nikolaja, zlo dobija svoj oblik i tok. Upravo toj unutrašnjoj zakonitosti posvećena je današnja beseda objavljena na portalu religija.rs, u kojoj se razotkriva kako ono što čovek nosi u sebi ne ostaje zatvoreno, već postaje plod koji se vremenom pokazuje.
Polazeći od svedočanstva iz Knjige proroka Jeremije, vladika Nikolaj Velimirović u besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu ukazuje da se koren zla ne skriva u spoljašnjim okolnostima, već u mislima koje čovek prihvata i neguje. U toj duhovnoj logici, misao nije nevažan prolazni trenutak, već početak svega što kasnije dobija svoju težinu i posledice. Beseda zato ne ostaje samo na opomeni, nego otvara pitanje unutrašnje budnosti i odgovornosti prema onome što se u čoveku rađa pre svake reči i svakog dela.
"Čuj, zemljo, evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovijeh, jer ne paze na moje riječi, i odbaciše zakon moj." (Jerem. 6, 19)
Vidite li, braćo, gde raste i gde sazreva zlo? Ne u krilima Božjim nego u mislima ljudskim. U misli ljudske zlo biva posejano od sile demonske, ili od strasti telesnih. U mislima ljudskim zlo raste, i grana se, i razmnožava se, i cveta, i lista, i najzad plodove pokazuje. Blagovremeno Bog opominje ljude da se trgnu od zlih misli svojih, kako zlo ne bi sazrelo u duši ljudskoj i donelo gorke i smrtonosne plodove svoje. Blagovremeno opomenu Bog Kaina, no Kain ne hte čuti opomenu, nego pusti da zla pomisao na brata donese zao plod, bratoubistvo.
Koje su misli zle? Sve one koje idu nasuprot zakonu Božjem, reči Božjoj. Zle misli su samovoljni zakon čovečji, koji čovek samome sebi propisuje mimo i nasuprot zakonu Božjem. Ako li je pak čovek odlučno rešen da se drži zakona Božjeg, zle misli su tada nemoćne kao senke, koje se brzo pojavljuju, no isto tako brzo i iščezavaju. Tada je čovek gospodar nad mislima svojim, jer oseća Boga kao gospodara nad sobom. Tada je zakon Božji zakon, a zle misli ljudske ništa.
Evo, ja ću pustiti zlo na ovaj narod, govori Gospod. Kakvo zlo? Plod misli njihovijeh. To jest: ja ću dopustiti samo da požnju ono što su posejali i odnegovali; jer zlo niti je Moje seme, niti Moja žetva. Zlo koje ću ja pustiti na bezakone ljude jeste plod misli njihovih. Po mislima svojim trebalo je oni da cene kakvo će ih zlo snaći, kao što sejač po semenu ceni šta će imati da žanje.
O Gospode krotki i nezlobni, spasi nas od našeg sopstvenog zla koje smo sami u sebi odnegovali. Otkloni zle plodove zloga useva, molimo Ti se. I pomozi nam da počupamo zlo seme iz duše svoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
