GREŠKA KOJU LJUDI PRAVE MISLEĆI DA ČINE NEŠTO PAMETNO: Vladika Nikolaj otkriva zašto čovek nekada ostavlja ono što ga jedino može spasti

Između izvora koji ne prestaje da teče i bunara koji jedva zadržavaju ono što u njih dospe, vladika Nikolaj Velimirović postavlja razliku koja se ne tiče samo drevnog vremena, već svake ljudske odluke. U njegovoj besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, zapis proroka Jeremije postaje slika unutrašnjeg izbora: kome se čovek okreće kada traži smisao, oslonac i ispunjenje. Jedan put vodi ka Izvoru koji ne presušuje, drugi ka naporu da se život zahvati iz onoga što se već raspada i curi. U toj napetosti između dara i zamene, otkriva se i mera čovekove zablude, ali i njegova mogućnost povratka. Nikolajev glas zato ne ostaje u ravni opomene, već se pretvara u poziv da se prepozna gde se zaista gasi žeđ – i šta je to što je uopšte može ugasiti.

Beseda o izvoru žive vode i o suhom bunaru

"Čudite se tome, nebesa… veli Gospod, jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi bunare, bunare isprovaljivane, koji ne mogu da drže vodu." (Jerem. 2, 12–13)

Je li ovo rečeno samo za onda, ili i za danas? Izvesno, i za danas. Je li ovo rečeno samo za narod jevrejski, ili i za naš narod? Izvesno, i za naš narod. Kao što je rečeno: ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne samo za ono vreme nego i za sva vremena, i ne samo za jevrejski narod nego za sve narode, tako i ovo. I ovo važi i danas i uvek, za svaki narod i za svakog čoveka, koji god okreće leđa izvoru vode žive u dvorištu svome i kopa bunar, da iz njega pije kišnicu.

Izvor žive vode je sam Gospod, nepresušan, obilat i sladak. Bunar je svaki posao ljudski, koji se radi nasuprot Boga i Božjeg zakona, i od koga ljudi očekuju napredak i sreću i utoljenje svoje gladi i žeđi. Takav je bunar bezboštvo, i srebroljublje, i proždrljivost, i razvrat, i vlastoljublje, i sujeta, i poklonjenje idolima, i gatarstvo, i sve ostalo što ima đavola za savetnika, greh za kopača, a lažnu nadu za vodonošu. Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod (Jeremija 2, 12), kako se izbezumi čovek, i poče da ostavlja živu vodu i da kopa bunar u vrelom ugljevlju, koje mu još više raspaljuje žeđ!

O braćo, i naš narod učini dva zla, jer zaboravi Gospoda kao izvor svakoga dobra, i jer pođe da traži sebi dobra u zlu i kroz zlo. Može li se naći voda u ognju? i pšenica u pesku? Ne može, ne može, braćo. Još manje se može naći mira, i sreće, i zadovoljstva, i radosti, i života, i ma kakvog dobra, u bunarima greha i bezboštva.

O Gospode, besmrtni izvore svakoga dobra što srce ljudsko može poželeti i što um ljudski može zamisliti, smiluj se nama grešnim i nedostojnim. Odvrati nas moćnom desnicom Tvojom od bezbožnih i uzaludnih poslova naših, i napoj nas slatkom i živom vodom Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara