Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
Strah je jedno od najtežih iskušenja sa kojima se čovek susreće tokom života. Nekada dolazi tiho, kroz neizvesnost i brigu za sutra, a nekada iznenada, kroz bolest, gubitak, patnju ili velike životne promene.
Malo je ljudi koji makar jednom nisu osetili kako ih strah steže, oduzima mir i unosi nemir u srce.
Upravo zato pravoslavlje na strah ne gleda samo kao na prolazno osećanje, već kao na ozbiljno duhovno iskušenje kroz koje čovek prolazi.
Sveti oci su učili da strah često pokušava da udalji čoveka od poverenja u Boga. Kada se srce ispuni brigom, tada čovek počinje da sumnja, da gubi nadu i da veruje kako je ostao sam pred svojim problemima.
Strah tada postaje teret koji oduzima mir, slabi volju i zatvara čoveka u njegove misli. Upravo zbog toga mnogi duhovnici upozoravaju da najveća borba nije spoljašnja, već ona koja se vodi u čovekovom srcu.
Posebno je težak onaj strah koji čovek skriva od drugih. Strah od neuspeha, odbacivanja, bolesti, smrti, nemaštine ili budućnosti često polako razara čoveka iznutra.
Međutim, Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu. Mnogi svetitelji prolazili su kroz velika iskušenja, ali nisu dozvolili da ih strah udalji od vere.
Oni su znali da čovek duhovno raste upravo onda kada ne pobegne pred svojim slabostima. Jer svaki put kada vernik, uprkos strahu, nastavi da se moli, trpi i veruje, on postaje jači nego što je bio pre iskušenja.
Često upravo ono čega se čovek najviše plaši postaje mesto njegove najveće unutrašnje promene. Kroz borbu sa strahom, čovek se uči smirenju, trpljenju i poverenju u Boga.
Tek kada prođe kroz tamu sopstvene nemoći, čovek može da razume koliko je velika snaga vere.
Zato su svetitelji govorili da iskušenja nisu data da unište čoveka, već da ga duhovno probude.
O tome je govorio i Sveti Jefrem Arizonski:
- Tamo gde je najstrašnije leži tvoj najveći duhovni rast. Strah je putokaz: "Dođi ovamo, ovde sam sakrio tvoje najveće duhovno blago!" Ako se okreneš, ostaćeš bez ičega. Ako kreneš napred, dobićeš dar snage koji će ti promeniti ceo život.
Stradanja i teškoće nisu znak Božjeg odsustva, već često upravo njegove blizine.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
