Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
Strah je jedno od najtežih iskušenja sa kojima se čovek susreće tokom života. Nekada dolazi tiho, kroz neizvesnost i brigu za sutra, a nekada iznenada, kroz bolest, gubitak, patnju ili velike životne promene.
Malo je ljudi koji makar jednom nisu osetili kako ih strah steže, oduzima mir i unosi nemir u srce.
Upravo zato pravoslavlje na strah ne gleda samo kao na prolazno osećanje, već kao na ozbiljno duhovno iskušenje kroz koje čovek prolazi.
Sveti oci su učili da strah često pokušava da udalji čoveka od poverenja u Boga. Kada se srce ispuni brigom, tada čovek počinje da sumnja, da gubi nadu i da veruje kako je ostao sam pred svojim problemima.
Strah tada postaje teret koji oduzima mir, slabi volju i zatvara čoveka u njegove misli. Upravo zbog toga mnogi duhovnici upozoravaju da najveća borba nije spoljašnja, već ona koja se vodi u čovekovom srcu.
Posebno je težak onaj strah koji čovek skriva od drugih. Strah od neuspeha, odbacivanja, bolesti, smrti, nemaštine ili budućnosti često polako razara čoveka iznutra.
Međutim, Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu. Mnogi svetitelji prolazili su kroz velika iskušenja, ali nisu dozvolili da ih strah udalji od vere.
Oni su znali da čovek duhovno raste upravo onda kada ne pobegne pred svojim slabostima. Jer svaki put kada vernik, uprkos strahu, nastavi da se moli, trpi i veruje, on postaje jači nego što je bio pre iskušenja.
Često upravo ono čega se čovek najviše plaši postaje mesto njegove najveće unutrašnje promene. Kroz borbu sa strahom, čovek se uči smirenju, trpljenju i poverenju u Boga.
Tek kada prođe kroz tamu sopstvene nemoći, čovek može da razume koliko je velika snaga vere.
Zato su svetitelji govorili da iskušenja nisu data da unište čoveka, već da ga duhovno probude.
O tome je govorio i Sveti Jefrem Arizonski:
- Tamo gde je najstrašnije leži tvoj najveći duhovni rast. Strah je putokaz: "Dođi ovamo, ovde sam sakrio tvoje najveće duhovno blago!" Ako se okreneš, ostaćeš bez ičega. Ako kreneš napred, dobićeš dar snage koji će ti promeniti ceo život.
Stradanja i teškoće nisu znak Božjeg odsustva, već često upravo njegove blizine.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja, govorio je starac Jefrem.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
