U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Nekada je dovoljno da čovek samo mirno stoji uz istinu pa da postane trn u oku čitavom svetu oko sebe. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića za nedelju 4. sedmice po Vaskrsu ne govori o progonu kao o dalekoj uspomeni iz prvih vekova hrišćanstva, već o nečemu što prati svakoga ko ozbiljno odluči da živi po Jevanđelju. U rečima koje odzvanjaju snagom mučeničkog iskustva, Sveti vladika podseća da put ka Carstvu Božjem nije popločan ljudskim odobravanjem, nego istrajnošću, trpljenjem i verom koja opstaje čak i onda kada ostane sama naspram sveta.
Svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni. (II Tim. 3, 12; Dela ap. 14, 22)
I Gospod Isus ovo je prorekao i Svojim primerom dokazao. I apostoli su ovo rekli i svojim primerom dokazali. I svi bogonosni Oci Crkve, ispovednici i mučenici, ovo su rekli i svojim primerom dokazali.
Treba li onda još sumnjati da se kroz tesna vrata ulazi u Carstvo Božje? Treba li i za čas nedoumevati da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božje? Ne, tu više nema nikakvog osnova niti opravdanja sumnji.
Može li ovca živeti među vukovima a da ne bude od njih napadana? Može li sveća plamteti usred izukrštanih vetrova a da ne bude povijana tamo i amo? Može li blagorodna voćka rasti ukraj druma a da ne bude smetana od mimoprolaznika?
Tako ni Crkva pobožnih duša ne može a da ne bude gonjena, i to gonjena od neznabožaca, od idolopoklonika, od jeretika, od odstupnika, od strasti i poroka, od greha i bezakonja, od sveta i demona.
Isto tako niti jedna pobožna duša ne može ostati bez gonjenja, bilo spoljašnjeg bilo unutrašnjeg, sve dok se ne rastavi od tela i sveta. Može neko i protiviti se ovome i dokazivati drukčije po svome računu i po svojoj logici. No tu ne pomaže ni razum ni logika jednoga čoveka: hiljade raspetih govore drukčije, i hiljade spaljenih viču drukčije, i hiljade isečenih dokazuju drukčije, i hiljade potopljenih svedoče drukčije.
O braćo moja, hrišćanska vera je silna ne samo kad se slaže sa čulnim razumom i čulnom logikom nego i kad se, i baš naročito kad se, protivi čulnom razumu i čulnoj logici.
Koji hoće pobožno da žive, biće gonjeni. To apostol proriče u početku hrišćanskih vekova, a dvadeset hrišćanskih vekova odaju mnogoglasni eho koji potvrđuje istinitost proročanstva.
O vaskrsli Gospode, daj nam svetlosti da budemo pobožni do kraja i daj nam snage da izdržimo gonjenje do kraja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
