Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
U savremenom pravoslavnom životu, o jednom duhovnom fenomenu govori se iznenađujuće retko, iako mnogi duhovnici upozoravaju da je često prisutan kako u našem okruženju, tako i u nama samima. Reč je o pojavi koja može da se maskira kao pobožnost, duhovna uzvišenost ili "posebna blagodat", a zapravo vodi u ozbiljnu zabludu. Reč je o - prelesti.Na šta se tačno misli pod tim pojmom, kako ona nastaje i zašto se smatra jednom od najopasnijih duhovnih obmana, objašnjava sveštenik Bojan Krstanović.
Otac Bojan najpre objašnjava sam pojam, vraćajući se na njegovo jezičko i duhovno poreklo:
- Sama reč "prelest" sastavljena je od prefiksa "pre" koji radnju čini još jačom i glagola "lest" koji je stara slovenska reč i označava laž. Iz samog naziva vidimo da se radi o ozbiljnoj i velikoj laži, zabludi. Tačnije, radi se o podmukloj prevari samog đavola. Tu čovek gubi ispravna duhovna gledišta, razmišljanja, sozercanja...
U ovom tumačenju prelest se ne predstavlja kao obična greška, već kao duboka duhovna obmana koja menja čovekov pogled na sebe, svet i Boga. Čovek tada, kako objašnjava, počinje da pogrešno tumači sopstveno unutrašnje stanje i da ga vidi kao uzvišeno, iako ono to nije.
Govoreći o uzrocima, otac Bojan prelest povezuje sa odvajanjem od crkvenog predanja i preteranim oslanjanjem na sopstvena uverenja:
- Prelest nastaje kada čovek prestane da sluša ono što Crkva govori i počne da sprovodi neka lična uverenja. Preterano poverenje u sebe, gordost i sujeta su osnov za ovakvo stanje. Čovek umisli da sve može sam i da mu Božija blagodat ne treba.
Kako navodi, u takvom stanju čovek više ne stavlja Boga u centar svog duhovnog života, već sopstveni doživljaj sebe. Time se, kako kaže, otvara prostor za ono što naziva „duhovnim egocentrizmom“.
Posebno upozorava na to da prelest često dolazi u obliku prijatnih osećanja i "duhovnih zanosa", koji mogu prevariti čoveka:
- Nažalost, ovo je plodno zemljište za đavola koji daje čoveku neke zanose i ushićenja za koja je nesrećni prelesnik ubeđen da je to Božija blagodat. Međutim, iza tih nadahnuća uvek bude nešto što čoveka vodi u duhovni mrak. Zato ljudi u prelesti nikada nisu radosni.
U tom stanju, čovek počinje da se oslanja na sopstvene unutrašnje slike i predstave, gubeći dodir sa realnim duhovnim iskustvom Crkve.
Jedna od najopasnijih faza, kako navodi sveštenik, jeste trenutak kada osoba počne da odbacuje crkveni autoritet i iskustvo:
- Takav čovek misli da mu više niko ne treba. Šta će mu sveštenici, šta će mu praksa i iskustvo Crkve kad se njemu lično Bog javlja i otkriva.
Otac Bojan dalje upozorava da prelest često vodi u osudu i duhovnu nadmenost:
- Onda počne da osuđuje sve one koji su na dobrom putu. Na kraju ih i zamrzi. Daje sebi za pravo da određuje ko je pravi vernik a ko nije.
U takvom stanju, čovek postaje merilo svima, iako, kako ističe, često nema ni stabilno ni duboko duhovno iskustvo.
Posebno snažno naglašava posledice koje ovakvo stanje može imati na druge ljude:
- Čovek koji je u prelesti postaje dosadan i opasan za okolinu… Opasan jer onim ljudima koji nisu u veri predstavlja pravoslavlje kroz svoje stavove koji su puni mraka i njegovog egocentrizma.
Zbog toga, dodaje, oni koji posmatraju spolja mogu steći pogrešnu sliku o veri i Crkvi.
Na kraju, otac Bojan naglašava da izlazak iz ovog stanja nije jednostavan i da često dolazi kroz bolna iskustva:
- Čoveka iz prelesti može spasiti samo posebna Božija blagodat. Ponekad neki težak životni udarac koji će čoveku vratiti izgubljeno smirenje i okrenuti ga ka Bogu. Isceljenje uglavnom dolazi kroz velike patnje i stradanja. Braćo i sestre, čuvajmo se ovog velikog i opasnog zla koje nas odvodi u pakao. Slušajmo svoju Crkvu, jedino u njoj nam je spasenje - zaključuje otac Bojan.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja. Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati. U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Printscreen/Društvene mreže
Kada čovek počne da se postavlja iznad Crkve
Od duhovne zablude do osude drugih
Uticaj na okolinu i duhovna opasnost
Put povratka i izlazak iz prelesti
Duhovna riznica
22:19 | 29.01.2026
ZAŠTO PRAVOSLAVCI SVEŠTENIKE ZOVU "OČE" KADA ISUS U JEVANĐELJU TO ZABRANJUJE: Protojerej Matijas Froze objašnjava jednu od najčešćih nedoumica vernika
Duhovna riznica
16:17 | 04.02.2026
MODNIM DETALJIMA I BOJOM ODEĆE KRŠE CRKVENA PRAVILA, PA DOBIJAJU OPOMENU: Otac Borislav otkriva koje su najčešće greške vernika u odevanju
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Duhovna riznica
14:00 | 01.05.2026
DA LI JE GREH POSTAO NORMALAN, A VRLINA PREDMET PODSMEHA? Starac Pajsije otvara neprijatna pitanja i daje odgovor koji može pomoći svakom verniku
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
