U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Savremeni čovek sve ređe prepoznaje granicu između dopuštenog i pogrešnog, a ono što je nekada budilo nelagodu i osećaj odgovornosti danas se često doživljava kao stvar ličnog izbora bez posledica. U takvom poretku vrednosti, poštovanje prema onima koji žive drugačije od dominantnog obrasca postaje predmet podsmeha, dok se moralna uzdržanost lako proglašava za zaostalost. Upravo na tom preokretu vrednosti, gde se greh opravdava, a vrlina osporava, otvara se pitanje unutrašnjeg orijentira čoveka. Odgovor na tu zbrku nudi jedna od pouka starca Pajsija Svetogorca, zabeležena u knjizi "Sa ljubavlju i bolom savremenom čoveku".
- Ranije, ako bi svetovni ljudi i činili greh, onda bi oni, nesrećni, doživljavali osećanje svoje grehovnosti i postajali malo smireniji. Oni nisu ismevali one koji su živeli duhovno, već naprotiv — divili su im se. A u naše vreme, ko greši, ne oseća krivicu. Poštovanja i uvažavanja prema drugima takođe nema kod njih. Sve su izjednačili sa zemljom. Ako čovek ne živi na svetovni način, onda grešnici od njega prave predmet podsmeha.
Današnji ljudi su, bez izuzetka, fascinirani grehom i, videći da neko ne sleduje duhu vremena, da ne greši, da ima kapljicu poštovanja, nazivaju ga zaostalim, retrogradnim. Takve ljude uznemirava to što neko ne greši. Oni smatraju greh progresom. A to je gore od svega. Ako bi savremeni ljudi, koji žive u grehu, u krajnjoj meri to priznavali, onda bi ih Bog pomilovao. Ali oni opravdavaju ono što nema opravdanja i pevaju pesmu grehu. A smatrati greh progresom i govoriti da je moralnost odživela svoj vek to je, osim svega ostalog, najstrašnija hula na Duha Svetoga - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
U ovim rečima ogleda se dijagnoza duhovnog obrta u kojem se ne meri više koliko je nešto ispravno, već koliko je prihvaćeno. Starac Pajsije ne govori samo o grehu kao pojavi, već o stanju svesti koje gubi sposobnost da ga prepozna. U tom gubitku osećaja odgovornosti, vrlina prestaje da bude uzor, a postaje povod za podsmeh, dok se moralna ravnodušnost predstavlja kao napredak. Zbog toga starac Pajsije poziva na unutrašnje razbuđivanje, jer tamo gde se greh opravdava, a savest utišava, čovek ne gubi samo smer, već i sposobnost da prepozna sopstvenu meru.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
