Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Svaki dan nam prolazi u u nekakvoj žurbi, u odnosima u kojima ljudi sve češće mere jedni druge prema onome što imaju ili onome što im nedostaje: znanju, novcu, izgledu, snazi ili uspehu. U takvom poređenju lako nastaje distanca, a još lakše se zaboravlja da upravo različitost čini osnovu svakog zajedničkog života. U tom prostoru napetosti i nerazumevanja, jedna misao Svetog Jovana Zlatousta otvara drugačiji pogled na stvarnost - pogled u kojem nejednakost nije prepreka, već poziv na ljubav.
U savremenim odnosima razlike se često doživljavaju kao nešto što razdvaja ljude, umesto da ih povezuje. Bogatstvo i siromaštvo, obrazovanost i neukost, snaga i slabost, postaju linije razgraničenja, a ne prilike za međusobno dopunjavanje. Upravo tu se otvara prostor za razumevanje jedne drugačije logike, one koja ne meri, već spaja.
- Bog nije stvorio sve jednake, podjednako pametne, lepe, bogate, jake, jer tada na zemlji ne bi bilo mesta za ljubav. Ljubav pokriva sve što nedostaje: ti si bogat, drugi je siromašan - voli ga, i ljubav će dopuniti njegovo siromaštvo, a drugi nije pametan, neuk - voli ga, i ljubav će te naterati da mu daš znanje. Tako se prirodnom nejednakošću dobija kruženje dopune ljubavlju - gde je ljubav, tu je i punoća - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
U toj misli nejednakost prestaje da bude problem koji treba ispraviti i postaje prostor u kojem se čovek dopunjuje drugim čovekom. Ljubav, kako je Zlatoust vidi, nije osećanje koje posmatra razlike sa strane, već snaga koja ih pretvara u vezu i smisao. Na kraju, ostaje jednostavna, ali zahtevna poruka: ono što ljudi najčešće vide kao nedostatak kod drugih, upravo je mesto na kojem se proverava dubina njihove sopstvene ljubavi.
Dela svetih apostola, začalo 19 (8,18-25)
18. A kad vide Simon da se polaganjem apostolskih ruku daje Duh Sveti, donese im novaca, 19. govoreći: „Dajte i meni tu vlast da kad položim ruke na nekoga primi Duha Svetoga.” 20. A Petar mu reče: „Novci tvoji s tobom da budu na pogibao, što si pomislio da se dar Božiji može dobiti za novce." 21. Nema tebi dela ni udela u ovoj reči, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
22. Zato se pokaj od te zloće tvoje, i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega; 23. jer te vidim da si u gorkoj žuči i u okovima nepravde." 24. A Simon odgovarajući reče: „Pomolite se vi za mene Gospodu da ne naiđe na mene ništa od onoga što ste rekli." 25. A oni, zasvedočivši i govorivši reč Gospodnju, vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovedahu jevanđelje.
Jevanđelje po Jovanu, 21. zač. (6,35-39)
35. A Isus im reče:35. „Ja sam hleb života: koji meni dolazi neće ogladneti, i koji u mene veruje neće nikad ožedneti. 36. Nego vam rekoh: i videli ste me, i ne verujete. 37. Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje. 38. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. 39. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u poslednji dan."
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Marinu – Ognjenu Mariju po starom kalendaru, i Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Krizologa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
