Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Strah od tuđeg mišljenja često učini da čovek prećuti ono što smatra svetim. Kada se izgovore reči protiv Boga, mnogi biraju ćutanje, ne zato što su izgubili veru, već zato što ne žele osudu, raspravu ili sukob. Sveti Jovan Zlatousti u jednoj od svojih pouka podseća da vera traži i hrabrost, a ne samo ispovedanje rečima.
- Kada čuješ da neko huli na Boga, ne ćuti iz straha od ljudi. Bolje je razgneviti ljude nego Boga - reči su Svetog Jovana Zlatousta.
Ove reči ne pozivaju na netrpeljivost niti na sukob, već na postojanost čoveka koji ne odriče ono što mu je sveto zarad tuđeg odobravanja. Sveti Jovan Zlatousti podseća da se vera ne pokazuje samo u hramu i molitvi, već i u trenucima kada čovek mora da izabere između lakšeg puta i vernosti sopstvenoj savesti.
Veliki crkveni otac svojim rečima ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Njegova pouka podseća da odnos prema Bogu nije samo pitanje običaja, već i pitanje srca, hrabrosti i odgovornosti.
Jer ono što čovek brani kada je teško, najviše govori o tome čemu zaista služi.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 148 (11,8-22)
8. Jer nije muž od žene, nego žena od muža, 9. pošto muž ne bi sazdan radi žene, nego žena radi muža. 10. Zato žena treba da ima vlast na glavi radi anđela. 11. Ipak, u Gospodu niti je muž bez žene ni žena bez muža. 12. Jer kao što je žena od muža, tako je i muž kroz ženu a sve je od Boga. 13. Sami u sebi sudite: je li lepo da se žena gologlava Bogu moli?
14. Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu, 15. a ženi je slava ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala. 16. Ako li neko misli da se svađa, mi takvog običaja nemamo, niti Crkve Božije. 17. A ovo zapovedajući ne hvalim vas, jer se ne sakupljate na bolje nego na gore. 18. Jer pre svega, kad se sakupljate u Crkvu, čujem da postoje podele među vama, i nešto od toga verujem.
19. Jer treba i podvajanja da budu među vama, da se pokažu koji su postojani među vama. 20. Kad se, dakle, sakupljate na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja; 21. jer svako svoju večeru pre drugih jede, te jedan gladuje a drugi se opija. 22. Zar nemate kuća da jedete i pijete? Ili prezirete Crkvu Božiju i sramotite one koji nemaju? Šta da vam kažem? Hoću li vas zato pohvaliti? Ne pohvaljujem.
Jevanđelje po Mateju, začalo 71. (17,10-18)
10. I zapitaše Ga učenici njegovi govoreći: „Zašto, dakle, književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?” 11. A Isus odgovarajući reče im: „Ilija će zaista doći najpre i urediti sve. 12. Ali kažem vam da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego učiniše s njime što htedoše; tako će i Sin Čovečiji postradati od njih.” 13. Tada razumeše učenici da im reče za Jovana Krstitelja.
14. I kada dođoše narodu, pristupi mu čovek i pade na kolena pred njim govoreći: 15. „Gospode, pomiluj sina mog, jer je mesečar i muči se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. 16. I dovedoh ga učenicima tvojim i ne mogoše ga isceliti.” 17. A Isus odgovarajući reče: „O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpeti? Dovedite mi ga amo.” 18. I zapreti mu Isus; i demon iziđe iz njega; i ozdravi momče od onoga časa.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Spoj meke teletine, domaćih mlečnih proizvoda i tradicionalnog načina pripreme čini ovo jelo nezaobilaznim delom bogate trpeze.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
