Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Kada se čovek suoči sa nepravdom, uvredom ili neprijateljstvom, često poželi da uzvrati istom merom ili dugo u sebi nosi povređenost i gorčinu. Ipak, takva osećanja mogu postati teret koji najviše pritiska upravo onoga ko ih nosi. Odgovor na pitanje kako sačuvati mir duše u takvim okolnostima ponudio je Prepodobni Serafim Viricki, ukazujući na snagu molitve za one koji nam nanose bol.
Ovaj ruski duhovnik savetovao je vernicima da se za neprijatelje ne mole samo onda kada za to pronađu snagu, već da molitva za njih postane deo duhovnog života. Prema njegovim rečima, molitva za one koji nam nisu naklonjeni ne menja samo naš odnos prema njima, već čuva i srce čoveka od gneva i želje za osvetom.
Prepodobni Serafim Viricki je rekao:
- Obavezno se molite za svoje neprijatelje. Ako se ne molite, tada se plamen njihovog gneva i mržnje prema vama samo jače razbuktava, kao da u njega sipate kerozin. Demoni koji raspaljuju gnev prema vama nalaze se u vašim neprijateljima, ako se ne molite, oni će još žešće podstaći neprijatelje na vas. I samo našom molitvom za neprijatelje Gospod tera demone i zaustavlja gnev.
Pouka Prepodobnog Serafima Virickog podseća da se neprijateljstvo ne prekida uzvraćanjem, već promenom sopstvenog srca. Molitva za neprijatelje u pravoslavnom iskustvu nije prihvatanje nepravde, već način da čovek ne dozvoli da ga tuđa mržnja udalji od mira i ljubavi prema bližnjem.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 108 (12,1-3)
1. Molim vas, dakle, braćo, radi milosti Božije, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno bogosluženje. 2. I ne saobražavajte se ovome veku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga, da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija. 3. Jer kroz blagodat koja mi je data, govorim svakome koji je među vama: da ne misli o sebi više nego što valja misliti, nego da misli smirenoumno, svaki po meri vere kako mu je Bog udelio.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 39. (10,37-42; 11,1)
37. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. 38. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. 39. Koji čuva život svoj, izgubiće ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će ga. 40. Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao. 41. Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; i koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće. 42. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.1. I kada završi Isus zapovesti Dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i propoveda po gradovima njihovim.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Longina Stotnika. Katolička crkva spominje Svetu Hedvigu i Svetu Margaretu Mariju Alakok, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Mitropolija Grevene Grčke pravoslavne crkve razrešila ga je dužnosti nakon prijave 43-godišnje žene, dok on negira da je zloupotrebio njene intimne snimke.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Vatikan saopštio nove detalje o zdravstvenom stanju poglavara Rimokatoličke crkve, kome je odstranjen donji režanj desnog plućnog krila.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
