Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Buka svakodnevice, mnoštvo obaveza i stalna rasutost pažnje često čoveku otežavaju da pronađe trenutke tišine, molitve i unutrašnjeg mira. Upravo na pitanje kako sačuvati sabranost uma i živeti duhovnim životom van manastirskih zidina odgovara jedna od pouka starca Emilijana Simonopetrita, koji objašnjava zbog čega je put čoveka koji živi u svetu u mnogim aspektima zahtevniji od monaškog podviga.
Govoreći o razlikama između monaha i čoveka koji živi u svetu, starac Emilijan Simonopetrit podseća da monaški život pruža posebne uslove za duhovnu borbu, dok se ljudi koji žive u svetu svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima koji zahtevaju veću pažnju i trud.
- Samo jedna razlika postoji između svetovnjaka i monaha. Ko je u svetu, ima manje pogodnosti, sebe je osudio da ima malo sredstava u životu, zato je potrebno da se bori više od monaha; potrebno je da upotrebi sve svoje snage da bi mogao da sabere svoj um, dok je u monaštvu sve mnogo lakše.
Pouka starca Emilijana Simonopetrita podseća da duhovni život nije rezervisan samo za one koji su se povukli iz sveta. I čovek koji živi svakodnevne obaveze može da traži Boga, ali taj put zahteva budnost, istrajnost i svesnu borbu za očuvanje mira u sopstvenom srcu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 137 (7,12-24)
12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod:12. Ako neki brat ima ženu neverujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je ne ostavlja. 13. I ako neka žena ima muža neverujućeg i on se privoli da živi s njom, neka ga ne ostavlja. 14. Jer se neverujući muž posveti ženom, i žena neverujuća posveti se mužem; inače deca vaša bila bi nečista, a sada su sveta.
15. Ako li se neverujući razdvaja, neka se razdvoji; brat ili sestra u takvom slučaju nisu ropski vezani; jer na mir nas je pozvao Bog. 16. Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža? Ili šta znaš, mužu, možda ćeš spasti ženu? 17. Samo kako Bog svakome dodeli, svaki kako ga je Gospod prizvao, onako neka živi. I tako zapovedam po svima Crkvama. 18. Je li ko prizvan kao obrezan? Neka se ne gradi neobrezan. Je li ko prizvan kao neobrazan? Neka se ne obrezuje. 19. Obrezanje nije ništa, i neobrezanje nije ništa, nego držanje zapovesti Božijih.
20. Svaki neka ostane u onome zvanju u kome je prizvan. 21. Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brineš, nego ako i možeš postati slobodan, radije se strpi. 22. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Hristov. 23. Kupljeni ste skupo; ne budite robovi ljudima.24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom.
Jevanđelje po Mateju, začalo 60 (14,35-36; 15,1-11)
35. I poznavši ga ljudi iz onoga mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše mu sve bolesnike. 36. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove; i koji se dotakoše ozdraviše.
1. Tada pristupiše Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći: 2. „Zašto učenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kada hleb jedu.” 3. A on odgovarajući reče im: „Zašto i vi prestupate zapovest Božiju za predanje svoje? 4. Jer Bog zapovedi govoreći: „Poštuj oca i mater; i koji ruži oca ili mater smrću da umre.” 5. A vi kažete: „Ako koji reče ocu ili materi: prilog je ono čime bih ti ja mogao pomoći”;
6. Može i da ne poštuje oca svoga i mater. I ukidoste zapovest Božiju za predanje svoje. 7. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: 8. „Približava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene. 9. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.” 10. I dozvavši narod, reče im: „Slušajte i razumite:” 11. „Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka.”
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Donosimo molitvu kojom se vernici obraćaju ovim svetiteljima za zdravlje, utehu, duhovnu snagu i zastupništvo pred Gospodom.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
U kapeli Svetih Kozme i Damjana pri UKCS okupili su se lekari, vernici i bolesnici na molitvi za zdravlje.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
