Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Buka svakodnevice, mnoštvo obaveza i stalna rasutost pažnje često čoveku otežavaju da pronađe trenutke tišine, molitve i unutrašnjeg mira. Upravo na pitanje kako sačuvati sabranost uma i živeti duhovnim životom van manastirskih zidina odgovara jedna od pouka starca Emilijana Simonopetrita, koji objašnjava zbog čega je put čoveka koji živi u svetu u mnogim aspektima zahtevniji od monaškog podviga.
Govoreći o razlikama između monaha i čoveka koji živi u svetu, starac Emilijan Simonopetrit podseća da monaški život pruža posebne uslove za duhovnu borbu, dok se ljudi koji žive u svetu svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima koji zahtevaju veću pažnju i trud.
- Samo jedna razlika postoji između svetovnjaka i monaha. Ko je u svetu, ima manje pogodnosti, sebe je osudio da ima malo sredstava u životu, zato je potrebno da se bori više od monaha; potrebno je da upotrebi sve svoje snage da bi mogao da sabere svoj um, dok je u monaštvu sve mnogo lakše.
Pouka starca Emilijana Simonopetrita podseća da duhovni život nije rezervisan samo za one koji su se povukli iz sveta. I čovek koji živi svakodnevne obaveze može da traži Boga, ali taj put zahteva budnost, istrajnost i svesnu borbu za očuvanje mira u sopstvenom srcu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 137 (7,12-24)
12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod:12. Ako neki brat ima ženu neverujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je ne ostavlja. 13. I ako neka žena ima muža neverujućeg i on se privoli da živi s njom, neka ga ne ostavlja. 14. Jer se neverujući muž posveti ženom, i žena neverujuća posveti se mužem; inače deca vaša bila bi nečista, a sada su sveta.
15. Ako li se neverujući razdvaja, neka se razdvoji; brat ili sestra u takvom slučaju nisu ropski vezani; jer na mir nas je pozvao Bog. 16. Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža? Ili šta znaš, mužu, možda ćeš spasti ženu? 17. Samo kako Bog svakome dodeli, svaki kako ga je Gospod prizvao, onako neka živi. I tako zapovedam po svima Crkvama. 18. Je li ko prizvan kao obrezan? Neka se ne gradi neobrezan. Je li ko prizvan kao neobrazan? Neka se ne obrezuje. 19. Obrezanje nije ništa, i neobrezanje nije ništa, nego držanje zapovesti Božijih.
20. Svaki neka ostane u onome zvanju u kome je prizvan. 21. Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brineš, nego ako i možeš postati slobodan, radije se strpi. 22. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Hristov. 23. Kupljeni ste skupo; ne budite robovi ljudima.24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom.
Jevanđelje po Mateju, začalo 60 (14,35-36; 15,1-11)
35. I poznavši ga ljudi iz onoga mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše mu sve bolesnike. 36. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove; i koji se dotakoše ozdraviše.
1. Tada pristupiše Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći: 2. „Zašto učenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kada hleb jedu.” 3. A on odgovarajući reče im: „Zašto i vi prestupate zapovest Božiju za predanje svoje? 4. Jer Bog zapovedi govoreći: „Poštuj oca i mater; i koji ruži oca ili mater smrću da umre.” 5. A vi kažete: „Ako koji reče ocu ili materi: prilog je ono čime bih ti ja mogao pomoći”;
6. Može i da ne poštuje oca svoga i mater. I ukidoste zapovest Božiju za predanje svoje. 7. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: 8. „Približava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene. 9. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.” 10. I dozvavši narod, reče im: „Slušajte i razumite:” 11. „Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka.”
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
