Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
U svakodnevnom životu često pomislimo da nam mir oduzimaju teške okolnosti, nepravde koje doživljavamo ili ljudi čiji nam postupci teško padaju. Ipak, pravoslavno duhovno iskustvo uči nas da se najveće borbe često ne vode sa onim što nas okružuje, već sa sopstvenim mislima, osećanjima i stanjem našeg srca. Upravo na to ukazuje i starac Siluan Atonski, koji je kroz svoje pouke pokazivao da se pravi mir ne pronalazi u promeni drugih ljudi, već u unutrašnjoj promeni samog čoveka.
Starac Siluan Atonski, jedan od velikih duhovnika Svete gore, govorio je da čovek lako može izgubiti unutrašnji spokoj kada dozvoli da ga obuzmu osuđivanje drugih i osećaj sopstvene važnosti. Umesto da traži tuđe slabosti i greške, hrišćanin je pozvan da najpre pogleda svoje srce i u njemu pronađe mesto za smirenje, ljubav i praštanje.
- Mir u duši se ne gubi zbog teških okolnosti ili napornih ljudi, već zbog naših sopstvenih pomisli. Naročito brzo mir odlazi kada u srce pustimo dve stvari: osuđivanje bližnjeg i ponos. Čim uhvatiš sebe kako u umu sudiš tuđim postupcima ili pomisliš da si u nečemu bolji, pametniji ili ispravniji od drugih, tvoj unutrašnji spokoj nestaje. Lekoviti put je upravo suprotan: ako vidiš nečiju grešku ili slabost, ne pretvaraj se u njegovog sudiju - govorio je starac Siluan Atonski.
Njegove reči i danas podsećaju da mir ne zavisi samo od okolnosti u kojima živimo, već i od načina na koji posmatramo druge ljude. Kada prestanemo da osuđujemo i počnemo da gledamo sa više razumevanja i ljubavi, u našem srcu se otvara prostor za istinski spokoj i blizinu sa Bogom.
Parimije
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra (1,3-9)
3. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj preporodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, 4. Za nasledstvo nepropadljivo i neokaljano i neuvenljivo, koje je sačuvano na nebesima za vas, 5. silom Božijom čuvane kroz veru na spasenje, spremljeno da se otkrije u poslednje vreme; 6. u njemu se radujte, iako ste sada malo, ako treba, ožalošćeni različitim iskušenjima, 7. da se vrednost vaše vere, dragocenija od zlata propadljivoga, no ognjem ispitivanoga, nađe na hvalu i čast i slavu, kada se javi Isus Hristos; 8. kojega ne videvši ljubite, i Njega sad ne gledajući no verujući, radujete se radošću neiskazanom i proslavljenom, 9. primajući kraj vere svoje: spasenje duša.
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra (1,13-19)
13. Zato opasavši bedra razuma svoga, budite trezveni, sasvim se nadajte blagodati koja će vam se doneti otkrivenjem Isusa Hrista. 14. Kao čeda poslušnosti ne povodite se za pređašnjim željama iz vremena vašega neznanja, 15. nego po Svetome koji vas je pozvao, budite i sami sveti u svemu življenju. 16. Jer je napisano: „Budite sveti, jer sam ja svet.” 17. I ako zovete Ocem onoga koji, ne gledajući ko je ko, sudi svakome po delu, provodite u strahu vreme vašeg stranstvovanja, 18. znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz svog sujetnog življenja, od otaca vam predanog, 19. nego časnom krvlju Hrista, kao Jagnjeta neporočnog i bezazlenog,
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra (2,11-24)
11. Ljubljeni, molim vas kao putnike i strance, da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu. 12. Vladajte se dobro među neznabošcima, da bi za ono za što vas opadaju kao zločince, videvši vaša dobra dela, slavili Boga u dan pohođenja. 13. Budite, dakle, pokorni svakom redu ljudskom, Gospoda radi: ako caru, kao gospodaru; 14. ako li namesnicima, kao njegovim poslanicima za osudu zločincima, a za pohvalu onima koji dobro čine.
15. Jer je tako volja Božija da dobro čineći ućutkujete neznanje bezumnih ljudi; 16. kao slobodni, a ne kao oni koji koriste slobodu za prikrivanje zlobe, nego kao sluge Božije. 17. Svakoga poštujte, bratstvo ljubite, Boga se bojte, cara poštujte. 18. Sluge, budite pokorni sa svakim strahom gospodarima, ne samo dobrim i blagim nego i grubim. 19. Jer to je blagodat, ako neko podnosi žalosti po savesti radi Boga, stradajući nepravedno.
20. Jer kakva je pohvala ako grešite pa kažnjavani, podnosite? Nego ako dobro činite pa podnosite stradanja, to je ugodno pred Bogom. 21. Jer ste na to i pozvani,22. On greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima njegovim; 23. On vređan, ne uzvraćaše uvredom; stradajući ne prećaše, nego je prepustio Onome koji pravedno sudi. 24. On grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo, jer se njegovom ranom isceliste.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu (21,15-25)
15. A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: „Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Napasaj jaganjce moje.” 16. Reče mu opet po drugi put: „Simone Jonin, ljubiš li me?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Čuvaj ovce moje.” 17. Reče mu treći put: „Simone Jonin, voliš li me?” Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: „Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim.” Reče mu Isus: „Napasaj ovce moje.”
18. Zaista, zaista ti kažem: „Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostariš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš.” 19. A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: „Hajde za mnom!” 20. A Petar osvrnuvši se vide gde za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa njegova i reče: „Gospode, ko je taj koji će te izdati?” 21. Videvši Petar ovoga, reče Isusu: „Gospode, a šta će ovaj?”
22. Isus mu reče: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.” 23. Onda izađe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti; ali Isus mu ne reče da neće umreti, nego: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?” 24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo. 25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.
Liturgija
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 193 (11,21-30; 12,1-9)
21. Na sramotu govorim, kao da mi postadosmo nemoćni. No na šta se ko osmeljuje, po bezumlju govorim, i ja se osmeljujem.22. Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Jesu li seme Avraamovo? I ja sam. 23. Jesu li sluge Hristove? Kao bezuman govorim, ja sam još više: više sam se trudio, odviše boja podneo, više puta bio u tamnici, često u smrtnoj opasnosti; 24. od Judejaca sam primio pet puta po četrdeset manje jedan udarac, 25. tri puta sam bio šiban, jednom kamenovan, tri brodoloma pretrpio, noć i dan proveo na morskoj pučini;
26. Često sam putovao, bio u opasnosti na rekama, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od svoga roda, u opasnosti od neznabožaca, u opasnosti u gradu, u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti među lažnom braćom; 27. u trudu i naporu, često u nespavanju, u gladovanju i žeđi, često u postovima, u zimi i golotinji; 28. pored svega ostaloga, svakodnevni pritisak ljudi na mene, briga za sve Crkve. 29. Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablažnjava, a ja da ne gorim. 30. Ako se treba hvaliti, nemoćima svojim ću se hvaliti.
1. Ne koristi mi da se hvalim, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja. 2. Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina - da li u telu, ne znam, da li izvan tela, ne znam, Bog zna - bi odnesen do trećega neba. 3. I znam da taj čovek - da li u telu, da li izvan tela, ne znam, Bog zna - 4. bi odnesen u raj i ču neiskazane reči koje čoveku nije dopušteno govoriti. 5. Takvim ću se hvaliti, a samim sobom neću se hvaliti, osim ako nemoćima svojim.
6. Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se uzdržavam, da ne bi ko pomislio za mene više od onoga što vidi u meni, ili čuje od mene. 7. I da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u telo, anđeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim. 8. Za njega triput Gospoda molih, da odstupi od mene; 9. I reče mi: „Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena.” Zato ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova.
Jevanđelje po Mateju, začalo 67 (16,13-19)
13. A kada dođe Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita učenike svoje govoreći: „Šta o meni govore ljudi ko je Sin Čovečiji?” 14. A oni rekoše: „Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija, ili koji od proroka.” 15. Reče im Isus: „A vi šta velite ko sam ja?” 16. A Simon Petar odgovori i reče: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.” 17. A Isus odgovarajući reče mu: „Blažen si, Simone, sine Jonin! Jer telo i krv ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima. 18. A i ja tebi kažem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati. 19. I daću ti ključeve Carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima.”
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Ovaj veliki hrišćanski praznik posvećen je dvojici najznačajnijih Hristovih učenika, prvih propovednika Jevanđelja i revnitelja vere, koji su svoj život položili za Hrista i stradali istog dana.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Uoči Petrovdana, u mnogim mestima u Srbiji obnovljen je stari običaj lilanja, koji je i ove godine okupio decu, porodice i meštane i podsetio na tradiciju koja se prenosi generacijama.
Njegova priča počinje pred ikonom Svetog Jovana u porodičnoj kući, a nastavlja se kroz decenije posvećenog rada, molitve i susreta sa ljudima različitih kultura.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Uoči Petrovdana, u mnogim mestima u Srbiji obnovljen je stari običaj lilanja, koji je i ove godine okupio decu, porodice i meštane i podsetio na tradiciju koja se prenosi generacijama.
Njegova priča počinje pred ikonom Svetog Jovana u porodičnoj kući, a nastavlja se kroz decenije posvećenog rada, molitve i susreta sa ljudima različitih kultura.
Dok jedno crkveno predanje govori o neslaganju oko odnosa prema Rimu, istorijski izvori otkrivaju složeniju sliku vremena u kojem su pravoslavni jerarsi pokušavali da sačuvaju veru i narod između velikih sila.
Govoreći o značaju krsta, otac Srećko objašnjava da je on danas najupečatljivije obeležje hrišćanstva, ali da njegovo značenje kroz istoriju nije uvek bilo takvo.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Sveti oci su često upozoravali da najveća opasnost za čoveka nije neznanje o veri, već navika da se vera živi samo spolja, dok srce ostaje nepromenjeno.
Vladika Tihon osveštao je prve zvanične prostorije Udruženja veterana "Košare", koje će biti mesto zajedništva, podrške borcima i čuvanja uspomene na junake koji su život položili za slobodu Srbije.
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev ocenio je da slučaj prevazilazi sudski postupak, upozorio na pritiske na SPC u regionu i pozvao na jedinstvo u odbrani njenog dostojanstva i kanonske samostalnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
