Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Mnogi ljudi jutro započinju sa osećajem bezvoljnosti i unutrašnjeg nemira. Umesto da novi dan dočekaju sa zahvalnošću, često ih već u prvim trenucima nakon buđenja obuzmu brige, strahovi i rđave pomisli koje unose nemir u dušu. Kako se osloboditi takvog tereta i ponovo pronaći unutrašnji mir? Odgovor na ovo pitanje ponudio je starac Ananije Kustenis u jednoj od svojih jednostavnih, ali dubokih duhovnih pouka.
Govoreći o stanju duše koje čoveka može odvesti u potištenost i nezadovoljstvo, otac Ananije je ukazivao da se teškoće često umnožavaju onda kada se čovek prepusti lošim pomislima i dozvoli im da zauzmu njegovo srce. Umesto da ih prihvati i hrani, savetovao je da se odmah okrene molitvi i Bogu, svemu onome što duši vraća mir i snagu.
- Šta je depresija? To je nezadovoljstvo naše duše zato što joj ne dopuštamo da zavoli Boga i ljude. Da li ste primetili kako se ponekad ujutru probudimo neraspoloženi, sa rđavim pomislima? Najgore je što sednemo na krevet i počnemo da ih negujemo i hranimo. Odmah ustani! Skoči na noge, brate! Upali kandilo, ako se ugasilo. Stavi malo tamjana, okadi. Celivaj ikonu. Izgovori dva „Očenaša“. Progovori nekoliko reči sa Bogom. I videćeš kako se menja atmosfera, kako se menja raspoloženje. To je veoma važno. Šta god da se dešava, nemojmo ostajati da ležimo ili sedimo obuzeti pomislima. Ustanimo, braćo! - poručio je otac Ananije.
Pouka starca Ananija Kustenisa podseća da čovek ne treba da ostane zarobljen u mislima koje mu oduzimaju mir, već da čak i trenutke slabosti može pretvoriti u priliku za susret sa Bogom. Nekada je prvi korak ka promeni jednostavan: ustati, pomoliti se i otvoriti srce za blagodat koja vraća radost duši.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 129 (3,18-23)
18. Niko neka se ne vara: ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar. 19. Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom; jer je napisano: „On hvata mudre u njihovom lukavstvu." 20. I opet: „Gospod zna pomisli mudrih da su ništavne." 21. Zato neka se niko ne ponosi ljudima, jer sve je vaše: 22. bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili život, ili smrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše, 23. a vi ste Hristovi, a Hristos Božiji.
Jevanđelje po Mateju, zač 54. (13,36-43)
36. Tada otpusti Isus narod, i dođe u kuću.36. I pristupiše mu učenici njegovi govoreći: „Protumači nam priču o kukolju na njivi.” 37. A on odgovarajući reče im: „Koji seje dobro seme, to je Sin Čovečiji; 38. a njiva je svet; a dobro seme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. 39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je svršetak veka, a žeteoci su anđeli.
40. Kao što se, dakle, kukolj sabira i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovoga veka. 41. Poslaće Sin Čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i one koji čine bezakonje. 42. I baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba. 43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok mnogi teže moći i kontroli, veliki grčki propovednik podseća da sudbine naroda oblikuje samo Božja svetlost i blagodat Vaskrsenja.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
