Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Mnogi ljudi jutro započinju sa osećajem bezvoljnosti i unutrašnjeg nemira. Umesto da novi dan dočekaju sa zahvalnošću, često ih već u prvim trenucima nakon buđenja obuzmu brige, strahovi i rđave pomisli koje unose nemir u dušu. Kako se osloboditi takvog tereta i ponovo pronaći unutrašnji mir? Odgovor na ovo pitanje ponudio je starac Ananije Kustenis u jednoj od svojih jednostavnih, ali dubokih duhovnih pouka.
Govoreći o stanju duše koje čoveka može odvesti u potištenost i nezadovoljstvo, otac Ananije je ukazivao da se teškoće često umnožavaju onda kada se čovek prepusti lošim pomislima i dozvoli im da zauzmu njegovo srce. Umesto da ih prihvati i hrani, savetovao je da se odmah okrene molitvi i Bogu, svemu onome što duši vraća mir i snagu.
- Šta je depresija? To je nezadovoljstvo naše duše zato što joj ne dopuštamo da zavoli Boga i ljude. Da li ste primetili kako se ponekad ujutru probudimo neraspoloženi, sa rđavim pomislima? Najgore je što sednemo na krevet i počnemo da ih negujemo i hranimo. Odmah ustani! Skoči na noge, brate! Upali kandilo, ako se ugasilo. Stavi malo tamjana, okadi. Celivaj ikonu. Izgovori dva „Očenaša“. Progovori nekoliko reči sa Bogom. I videćeš kako se menja atmosfera, kako se menja raspoloženje. To je veoma važno. Šta god da se dešava, nemojmo ostajati da ležimo ili sedimo obuzeti pomislima. Ustanimo, braćo! - poručio je otac Ananije.
Pouka starca Ananija Kustenisa podseća da čovek ne treba da ostane zarobljen u mislima koje mu oduzimaju mir, već da čak i trenutke slabosti može pretvoriti u priliku za susret sa Bogom. Nekada je prvi korak ka promeni jednostavan: ustati, pomoliti se i otvoriti srce za blagodat koja vraća radost duši.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 129 (3,18-23)
18. Niko neka se ne vara: ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar. 19. Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom; jer je napisano: „On hvata mudre u njihovom lukavstvu." 20. I opet: „Gospod zna pomisli mudrih da su ništavne." 21. Zato neka se niko ne ponosi ljudima, jer sve je vaše: 22. bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili život, ili smrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše, 23. a vi ste Hristovi, a Hristos Božiji.
Jevanđelje po Mateju, zač 54. (13,36-43)
36. Tada otpusti Isus narod, i dođe u kuću.36. I pristupiše mu učenici njegovi govoreći: „Protumači nam priču o kukolju na njivi.” 37. A on odgovarajući reče im: „Koji seje dobro seme, to je Sin Čovečiji; 38. a njiva je svet; a dobro seme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. 39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je svršetak veka, a žeteoci su anđeli.
40. Kao što se, dakle, kukolj sabira i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovoga veka. 41. Poslaće Sin Čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i one koji čine bezakonje. 42. I baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba. 43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
