Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Polako se približava sezona krsnih slava, a sa njom i pripreme za jedan od najvažnijih porodičnih praznika kod pravoslavnih Srba. Upravo tim povodom, otac Dejan Krstić opomenuo je vernike da posebnu pažnju obrate na slavski kolač i da ga, kako ističe, ne kupuju u pekarama.
Slavski kolač, uz žito, slavsku sveću i vino, predstavlja jedno od glavnih obeležja krsne slave. On nije samo hleb koji se iznosi na slavsku trpezu, već ima posebno mesto u slavskom obredu i simbolizuje veru, zavet i blagoslov doma.
Ipak, zbog manjka vremena i brojnih svakodnevnih obaveza, mnoge domaćice se odlučuju da slavski kolač kupe gotov, ali otac Dejan upozorava da to ne treba činiti:
- Jedno kratko, ali važno upozorenje: nemojte kupovati slavske kolače u pekarama. Slavski kolač nije obična pogača, hleb. On nije proizvod, već molitva u testu, znak zaveta i blagoslova. Zamesite ga sami, u svom domu, kako znate i umete. Neka bude jednostavan, ali neka bude vaš, osvećen trudom, molitvom i ljubavlju.
Otac Dejan naglašava da izgled slavskog kolača nije važan. Čak i ako domaćin nema iskustva u njegovom mešenju, vremenom će, kako navodi, steći veštinu.
- Ne mora biti savršen po obliku. Važno je da bude pečat vaše vere i poštovanja prema svetitelju čije ime slavite. Ako ga budete sami mesili, svake godine će biti lepši i uspešniji. Ako nastavite da ga kupujete, nikada nećete savladati veštinu mešenja slavskog kolača.
Na kraju, otac Dejan podseća da se smisao slave ne meri spoljašnjim izgledom i savršenstvom, već odnosom prema veri i svetitelju koji se proslavlja.
- Slava nije stvar forme, već duha. Bolje je imati kolač koji ste sami zamesili sa molitvom, nego najlepši kupljeni, bez duše i bez blagoslova - objasnio je sveštenik.
BONUS VIDEO
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
