Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Među vernicima se često postavlja pitanje – kada zapravo počinje slava? Da li u ponoć, u zoru, kada domaćin preseče slavski kolač, ili možda već uveče, uoči svetiteljevog dana? I šta uopšte znači pojam navečerje slave, koji mnogi čuju u crkvenim kalendarima, ali mu ne znaju tačno značenje?
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, odgovor je jasan: slava ne počinje u ponoć niti ujutru, već večernjom službom prethodnog dana. Taj trenutak, navečerje slave, označava duhovni početak praznika i ima duboko liturgijsko značenje, ukorenjeno u crkvenom poretku.
U pravoslavlju, svaki praznik ima svoje navečerje – službu koja se obavlja uveče uoči praznika, obično posle 17 časova, kada se u hramovima služi svečano bdenije. To je molitva zahvalnosti i duhovne pripreme za sveti dan koji sledi. Tako i slava domaćina započinje upravo tada – u crkvi, kroz molitvu i blagoslov.
Mnogi vernici, vođeni narodnim običajem, misle da slava nastupa tek sutradan, kada se kolač preseče i postavi slavska trpeza. Međutim, Crkva jasno uči da slava u duhovnom smislu počinje na navečerje, jer tada započinje bdenije – molitveno iščekivanje praznika.
Sveštenici zato često poručuju:
- Ko slavi, dužan je da bude na bdeniju, jer mu tada počinje slava. Tek posle molitve i blagoslova dolazi radost domaće trpeze.
Po povratku sa navečerja, domaćin u miru priprema slavski kolač, vino i sveću koji će sutradan biti osveštani u crkvi. U pojedinim krajevima Srbije tada se simbolično postavlja hrana na trpezu – znak da je blagodat praznika već nastupila. Sve se odvija tiho, u molitvi i sabranosti, jer se veruje da noć uoči slave treba provesti u miru i zahvalnosti.
Navečerje nije samo formalni uvod, već trenutak kada se hrišćanin sabira pred praznik, zahvaljuje Bogu i svome svetitelju. Tada počinje ono što je suština svake slave – blagodatni mir i molitveno raspoloženje koje se prenose i na slavsku trpezu i na sve prisutne.
Poštovanjem ovog svetog trenutka, domaćin pokazuje da razume pravi smisao slave – da ona nije samo porodična gozba, već molitveni čin i izraz žive vere. U duhu naših predaka, prava slava ne počinje zvukom veselja, već molitvom i svetlošću sveće.
U tišini navečerja, dok se srce priprema za sutrašnji dan, počinje istinska slava – praznik duše, vere i blagodati.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Sveti Tirs se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Pojam duhovnika često se pogrešno poistovećuje sa ispovednik.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
