Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Među vernicima se često postavlja pitanje – kada zapravo počinje slava? Da li u ponoć, u zoru, kada domaćin preseče slavski kolač, ili možda već uveče, uoči svetiteljevog dana? I šta uopšte znači pojam navečerje slave, koji mnogi čuju u crkvenim kalendarima, ali mu ne znaju tačno značenje?
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, odgovor je jasan: slava ne počinje u ponoć niti ujutru, već večernjom službom prethodnog dana. Taj trenutak, navečerje slave, označava duhovni početak praznika i ima duboko liturgijsko značenje, ukorenjeno u crkvenom poretku.
Kada zapravo počinje slava prema crkvenom poretku
U pravoslavlju, svaki praznik ima svoje navečerje – službu koja se obavlja uveče uoči praznika, obično posle 17 časova, kada se u hramovima služi svečano bdenije. To je molitva zahvalnosti i duhovne pripreme za sveti dan koji sledi. Tako i slava domaćina započinje upravo tada – u crkvi, kroz molitvu i blagoslov.
Mnogi vernici, vođeni narodnim običajem, misle da slava nastupa tek sutradan, kada se kolač preseče i postavi slavska trpeza. Međutim, Crkva jasno uči da slava u duhovnom smislu počinje na navečerje, jer tada započinje bdenije – molitveno iščekivanje praznika.
Sveštenici zato često poručuju:
- Ko slavi, dužan je da bude na bdeniju, jer mu tada počinje slava. Tek posle molitve i blagoslova dolazi radost domaće trpeze.
Po povratku sa navečerja, domaćin u miru priprema slavski kolač, vino i sveću koji će sutradan biti osveštani u crkvi. U pojedinim krajevima Srbije tada se simbolično postavlja hrana na trpezu – znak da je blagodat praznika već nastupila. Sve se odvija tiho, u molitvi i sabranosti, jer se veruje da noć uoči slave treba provesti u miru i zahvalnosti.
Navečerje nije samo formalni uvod, već trenutak kada se hrišćanin sabira pred praznik, zahvaljuje Bogu i svome svetitelju. Tada počinje ono što je suština svake slave – blagodatni mir i molitveno raspoloženje koje se prenose i na slavsku trpezu i na sve prisutne.
Slava ne počinje veseljem, već molitvom
Poštovanjem ovog svetog trenutka, domaćin pokazuje da razume pravi smisao slave – da ona nije samo porodična gozba, već molitveni čin i izraz žive vere. U duhu naših predaka, prava slava ne počinje zvukom veselja, već molitvom i svetlošću sveće.
U tišini navečerja, dok se srce priprema za sutrašnji dan, počinje istinska slava – praznik duše, vere i blagodati.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
