Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Među vernicima se često postavlja pitanje – kada zapravo počinje slava? Da li u ponoć, u zoru, kada domaćin preseče slavski kolač, ili možda već uveče, uoči svetiteljevog dana? I šta uopšte znači pojam navečerje slave, koji mnogi čuju u crkvenim kalendarima, ali mu ne znaju tačno značenje?
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, odgovor je jasan: slava ne počinje u ponoć niti ujutru, već večernjom službom prethodnog dana. Taj trenutak, navečerje slave, označava duhovni početak praznika i ima duboko liturgijsko značenje, ukorenjeno u crkvenom poretku.
U pravoslavlju, svaki praznik ima svoje navečerje – službu koja se obavlja uveče uoči praznika, obično posle 17 časova, kada se u hramovima služi svečano bdenije. To je molitva zahvalnosti i duhovne pripreme za sveti dan koji sledi. Tako i slava domaćina započinje upravo tada – u crkvi, kroz molitvu i blagoslov.
Mnogi vernici, vođeni narodnim običajem, misle da slava nastupa tek sutradan, kada se kolač preseče i postavi slavska trpeza. Međutim, Crkva jasno uči da slava u duhovnom smislu počinje na navečerje, jer tada započinje bdenije – molitveno iščekivanje praznika.
Sveštenici zato često poručuju:
- Ko slavi, dužan je da bude na bdeniju, jer mu tada počinje slava. Tek posle molitve i blagoslova dolazi radost domaće trpeze.
Po povratku sa navečerja, domaćin u miru priprema slavski kolač, vino i sveću koji će sutradan biti osveštani u crkvi. U pojedinim krajevima Srbije tada se simbolično postavlja hrana na trpezu – znak da je blagodat praznika već nastupila. Sve se odvija tiho, u molitvi i sabranosti, jer se veruje da noć uoči slave treba provesti u miru i zahvalnosti.
Navečerje nije samo formalni uvod, već trenutak kada se hrišćanin sabira pred praznik, zahvaljuje Bogu i svome svetitelju. Tada počinje ono što je suština svake slave – blagodatni mir i molitveno raspoloženje koje se prenose i na slavsku trpezu i na sve prisutne.
Poštovanjem ovog svetog trenutka, domaćin pokazuje da razume pravi smisao slave – da ona nije samo porodična gozba, već molitveni čin i izraz žive vere. U duhu naših predaka, prava slava ne počinje zvukom veselja, već molitvom i svetlošću sveće.
U tišini navečerja, dok se srce priprema za sutrašnji dan, počinje istinska slava – praznik duše, vere i blagodati.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Da li su svetitelji posrednici, zašto se njihove mošti ugrađuju u antimins i kako vera drugih može da pomogne čoveku kada izgubi snagu i nadu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Da li su svetitelji posrednici, zašto se njihove mošti ugrađuju u antimins i kako vera drugih može da pomogne čoveku kada izgubi snagu i nadu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
