U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Miris sveže pečenog slavskog kolača širi se manastirom Rukumija, tiho podsećajući da je svaka domaća trpeza – mali oltar u čast Boga i svetitelja krsne slave. U manastirskim kuhinjama, gde vreme teče sporije, svaka merica brašna, svaka kap osvećene vode i svaki pokret ruke nose molitvu i ljubav. Upravo iz tog sveta tišine, vere i topline dolazi jedan dragoceni recept – autentični slavski kolač iz manastira Rukumija, zabeležen u knjizi "Posni kolači" monahinje Atanasije Rašić.
U različitim krajevima srpskih zemalja domaćice vekovima neguju svoje varijacije u pripremi slavskog kolača – negde se pravi sa više ukrasa, negde sa jednostavnim pletenicama, negde se koristi više brašna, negde manje. Ali suština je uvek ista: slavski kolač se mesi sa verom i mirom, uz molitvu, da bi postao znak zajedništva porodice i Crkve.
Kao i svaka molitva koja dolazi iz srca, tako i ovaj recept iz rukumijske kuhinje otkriva jednostavnost i dubinu pravoslavne tradicije – ono što je sveto ne mora biti složeno, već čisto, iskreno i puno ljubavi.
2 kg pšeničnog brašna
Razmutite kvasac u malo mlake vode i dodajte prstohvat brašna da napravite retko testo. Ostavite da se kvasac aktivira. U posebnoj posudi pomešajte 1,5 kg brašna sa osvećenom vodom, dodajte so i sve dobro sjedinite. Ostavite testo da naraste, pa ga premestite najmanje dva puta.
Preostalo brašno (do 2 kg) koristite za doradu testa, da bi postalo mekano, elastično i manje lepljivo. Testo oblikujte u pletenicu ili druge oblike po želji, a zatim stavite u šerpu zbog duguljastog oblika.
Ostavite kolač da odmori još oko 30 minuta, zatim ga premažite osvećenom vodom i ukrasite po tradiciji – može se napraviti krst od testa ili ukrasi koji simbolizuju porodicu i veru. Pecite kolač u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 45–50 minuta, ili dok ne dobije zlatno-braon boju. Kolač je gotov kada čačkalica koju zabodete u sredinu izađe čista.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo. Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice. Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste. Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
1,25 l osvećene vode
40 g svežeg kvasca
1 kašika soli
Shutterstock/nada54
Priprema:
Duhovna riznica
06:00 | 20.09.2025
NA DAN KRSNE SLAVE VEĆINA ZABORAVI NA NAJVAŽNIJU STVAR: Ovu molitvu svaka porodica treba da izgovori kada obeležava zaštitnika svog doma
Praznici i sveci
17:52 | 02.10.2025
VELIKI KALENDAR KRSNIH SLAVA: Svi datumi kada Srbi obeležavaju zaštitnike svojih domova
Mrsni recepti
11:46 | 21.10.2025
SAVRŠENA SLAVSKA SALATA SPREMNA ZA 10 MINUTA: Kremasti delikates koji je zasenio čak i čuvenu rusku
Posni recepti
11:46 | 22.10.2025
AJVAR OD ZELENOG PATLIDŽANA IZ MANASTIRA RUKUMIJA MENJA SVE ŠTO ZNATE O ZIMNICI: Tajni sastojak u receptu mati Atanasije čini ovaj zdrav namaz savršeno ukusnim
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
