U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Miris sveže pečenog slavskog kolača širi se manastirom Rukumija, tiho podsećajući da je svaka domaća trpeza – mali oltar u čast Boga i svetitelja krsne slave. U manastirskim kuhinjama, gde vreme teče sporije, svaka merica brašna, svaka kap osvećene vode i svaki pokret ruke nose molitvu i ljubav. Upravo iz tog sveta tišine, vere i topline dolazi jedan dragoceni recept – autentični slavski kolač iz manastira Rukumija, zabeležen u knjizi "Posni kolači" monahinje Atanasije Rašić.
U različitim krajevima srpskih zemalja domaćice vekovima neguju svoje varijacije u pripremi slavskog kolača – negde se pravi sa više ukrasa, negde sa jednostavnim pletenicama, negde se koristi više brašna, negde manje. Ali suština je uvek ista: slavski kolač se mesi sa verom i mirom, uz molitvu, da bi postao znak zajedništva porodice i Crkve.
Kao i svaka molitva koja dolazi iz srca, tako i ovaj recept iz rukumijske kuhinje otkriva jednostavnost i dubinu pravoslavne tradicije – ono što je sveto ne mora biti složeno, već čisto, iskreno i puno ljubavi.
2 kg pšeničnog brašna
Razmutite kvasac u malo mlake vode i dodajte prstohvat brašna da napravite retko testo. Ostavite da se kvasac aktivira. U posebnoj posudi pomešajte 1,5 kg brašna sa osvećenom vodom, dodajte so i sve dobro sjedinite. Ostavite testo da naraste, pa ga premestite najmanje dva puta.
Preostalo brašno (do 2 kg) koristite za doradu testa, da bi postalo mekano, elastično i manje lepljivo. Testo oblikujte u pletenicu ili druge oblike po želji, a zatim stavite u šerpu zbog duguljastog oblika.
Ostavite kolač da odmori još oko 30 minuta, zatim ga premažite osvećenom vodom i ukrasite po tradiciji – može se napraviti krst od testa ili ukrasi koji simbolizuju porodicu i veru. Pecite kolač u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 45–50 minuta, ili dok ne dobije zlatno-braon boju. Kolač je gotov kada čačkalica koju zabodete u sredinu izađe čista.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo. Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice. Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste. Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
1,25 l osvećene vode
40 g svežeg kvasca
1 kašika soli
Shutterstock/nada54
Priprema:
Duhovna riznica
06:00 | 20.09.2025
NA DAN KRSNE SLAVE VEĆINA ZABORAVI NA NAJVAŽNIJU STVAR: Ovu molitvu svaka porodica treba da izgovori kada obeležava zaštitnika svog doma
Praznici i sveci
17:52 | 02.10.2025
VELIKI KALENDAR KRSNIH SLAVA: Svi datumi kada Srbi obeležavaju zaštitnike svojih domova
Mrsni recepti
11:46 | 21.10.2025
SAVRŠENA SLAVSKA SALATA SPREMNA ZA 10 MINUTA: Kremasti delikates koji je zasenio čak i čuvenu rusku
Posni recepti
11:46 | 22.10.2025
AJVAR OD ZELENOG PATLIDŽANA IZ MANASTIRA RUKUMIJA MENJA SVE ŠTO ZNATE O ZIMNICI: Tajni sastojak u receptu mati Atanasije čini ovaj zdrav namaz savršeno ukusnim
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Posle višegodišnjeg duhovnog traganja, životni put oca Kedmona dobio je novo poglavlje kada je tokom arhijerejske liturgije rukopoložen za sveštenika.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Emilijana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evdokim. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ignacija Lojolskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Dvadesetpetogodišnji Pantelis Diamantakis stradao je tokom gašenja velikog požara na Kritu, a njegova smrt posebno je potresla celo ostrvo, jer je poticao iz porodice u kojoj su se sveštenički poziv i služenje Crkvi prenosili kroz više generacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
