Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
Neki ljudi u naš život dolaze kao radost i uteha, dok drugi donose iskušenja, nerazumevanje ili bol.
Ipak, pravoslavno predanje nas uči da ništa što nam se događa nije izvan promisla Božijeg.
Čovek često želi da oko sebe ima samo one koji mu prijaju, koji ga razumeju i koji potvrđuju njegove stavove. Međutim, upravo u odnosima koji su teški i zahtevni neretko se otkriva istina o nama samima.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu. U susretu sa drugima otkrivamo koliko u nama ima strpljenja, smirenja, ljubavi i praštanja, ali i koliko nas lako pogađaju gordost, razdražljivost i netrpeljivost.
Kada se nađemo pred nekim ko nas povređuje ili izaziva, tada se pokazuje da li u sebi nosimo mir ili se u nama rađa gnev.
Čovek često misli da su problemi u drugima, da su oni uzrok njegovog nemira i tuge. Međutim, duhovni život otkriva drugačiju istinu - ono što nas najviše pogađa kod drugih često dodiruje neku našu slabost.
Zbog toga su odnosi među ljudima prostor u kojem se čovek duhovno oblikuje. U svakodnevnim susretima, u porodici, na poslu, među prijateljima i poznanicima, čovek ima priliku da uči trpljenju, praštanju i smirenju.
U pravoslavnom shvatanju života ništa nije slučajno, pa ni ljudi koji nas okružuju. Oni koji nam pričinjavaju radost podsećaju nas na dobrotu Božiju, dok oni sa kojima nam je teško mogu postati prilika za duhovni rast. Kroz takve odnose čovek upoznaje sebe, svoje slabosti i granice, ali i uči kako da ih prevaziđe.
Zato su mnogi duhovnici govorili da je odnos sa bližnjima jedan od najvažnijih puteva duhovnog sazrevanja. U svakodnevnim susretima, kroz strpljenje i borbu sa sopstvenim slabostima, čovek postepeno uči da smiruje svoje srce i da gleda na druge sa više razumevanja i milosti.
O toj dubokoj duhovnoj istini govorio je i monah Simeon Atonski:
- Bog nas uvek okružuje onim ljudima s kojima nam je neophodno izlečiti se od svojih nedostataka.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Poslednji ispraćaj dvanaestogodišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
