Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
U hrišćanskom iskustvu, pitanje iskušenja zauzima važno mesto jer se gotovo nijedan ljudski život ne odvija bez nevolja, padova, bolesti, gubitaka i unutrašnjih borbi.
Pravoslavno učenje jasno ukazuje da Bog ne stvara zlo, ali dopušta iskušenja, ne kao kaznu, već kao deo promisla koji ima dublji duhovni smisao. Iskušenja se, prema tom shvatanju, ne javljaju da bi čoveka slomila, već da bi ga probudila, otreznila i podstakla na preispitivanje sopstvenog života, vere i odnosa prema Bogu i bližnjima.
Bog dopušta iskušenja jer zna meru snage svakog čoveka. Nijedno iskušenje, prema rečima svetih otaca, ne dolazi bez Božjeg znanja niti prevazilazi ono što čovek može da podnese uz njegovu pomoć. Kroz nevolje se razotkrivaju slabosti koje u mirnim vremenima ostaju skrivene, ali se istovremeno otvara prostor za pokajanje, smirenje i duhovni rast.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Istovremeno, pravoslavna vera uči da Bog nikada ne ostavlja čoveka samog u iskušenjima. Iako dopušta teškoće, on u njima i pomaže, često na način koji nije odmah vidljiv. Božja pomoć ne mora uvek značiti brzo uklanjanje problema, već davanje snage, strpljenja i unutrašnjeg mira da se iskušenje podnese. U tim trenucima čovek se uči poverenju u Boga, čak i onda kada razumevanje izostaje, a odgovor na molitvu ne dolazi onako kako se očekuje.
Iskušenja, prema učenju Crkve, imaju i vaspitnu ulogu. Ona uče čoveka da razlikuje prolazno od večnog, da se ne vezuje isključivo za zemaljske sigurnosti i da svoje nade ne polaže samo u ljudsku pomoć. Kroz bol i nevolju čovek se često prvi put iskreno obraća Bogu, shvatajući da su ljudske snage ograničene, a da prava uteha dolazi iz odnosa sa njim.
U tom duhu, sveti oci upozoravaju da se u trenucima iskušenja ne treba oslanjati isključivo na ljude, jer ni njihova pomoć nije uvek dovoljna niti trajna. Pravi oslonac, kako ističu, jeste Bog, koji u pravo vreme šalje i ljude kao oruđe svoje pomoći.
O toj duhovnoj stvarnosti svedoče i reči Svetog Ignjatija Brjančaninova:
- Kad si u nevolji, ne traži pomoć od ljudi. Ne gubi dragoceno vreme i ne iscrpljuj snagu duše svoje na traženje tako slabe pomoći. Očekuj pomoć od Boga. Na njegov znak doći će ljudi i pomoći će ti.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
Bez Boga nema istinske pomoći, ističe arhimandrit Stefan.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Ruski monah iz Pskovsko-pečerske pustinje nas podstiče da preispitamo naš odnos prema telu, lekarima i veri, i otvara temu o kojoj se retko govori javno — da li se isceljenje uopšte uvek meri nestankom bola.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Mitropolit kruševački David rukopoložio je đakona Ivana Petronijevića u sveštenički čin.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
