ZAŠTO NIKAD NE TREBA TRAŽITI POMOĆ LJUDI U TEŠKIM NEVOLJAMA: Sveti Ignjatije je govorio da uradite ovo i oni koji treba - sami će doći

U hrišćanskom iskustvu, pitanje iskušenja zauzima važno mesto jer se gotovo nijedan ljudski život ne odvija bez nevolja, padova, bolesti, gubitaka i unutrašnjih borbi.

Pravoslavno učenje jasno ukazuje da Bog ne stvara zlo, ali dopušta iskušenja, ne kao kaznu, već kao deo promisla koji ima dublji duhovni smisao. Iskušenja se, prema tom shvatanju, ne javljaju da bi čoveka slomila, već da bi ga probudila, otreznila i podstakla na preispitivanje sopstvenog života, vere i odnosa prema Bogu i bližnjima.

Bog dopušta iskušenja jer zna meru snage svakog čoveka. Nijedno iskušenje, prema rečima svetih otaca, ne dolazi bez Božjeg znanja niti prevazilazi ono što čovek može da podnese uz njegovu pomoć. Kroz nevolje se razotkrivaju slabosti koje u mirnim vremenima ostaju skrivene, ali se istovremeno otvara prostor za pokajanje, smirenje i duhovni rast.

Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.

Istovremeno, pravoslavna vera uči da Bog nikada ne ostavlja čoveka samog u iskušenjima. Iako dopušta teškoće, on u njima i pomaže, često na način koji nije odmah vidljiv. Božja pomoć ne mora uvek značiti brzo uklanjanje problema, već davanje snage, strpljenja i unutrašnjeg mira da se iskušenje podnese. U tim trenucima čovek se uči poverenju u Boga, čak i onda kada razumevanje izostaje, a odgovor na molitvu ne dolazi onako kako se očekuje.

Iskušenja, prema učenju Crkve, imaju i vaspitnu ulogu. Ona uče čoveka da razlikuje prolazno od večnog, da se ne vezuje isključivo za zemaljske sigurnosti i da svoje nade ne polaže samo u ljudsku pomoć. Kroz bol i nevolju čovek se često prvi put iskreno obraća Bogu, shvatajući da su ljudske snage ograničene, a da prava uteha dolazi iz odnosa sa njim.

U tom duhu, sveti oci upozoravaju da se u trenucima iskušenja ne treba oslanjati isključivo na ljude, jer ni njihova pomoć nije uvek dovoljna niti trajna. Pravi oslonac, kako ističu, jeste Bog, koji u pravo vreme šalje i ljude kao oruđe svoje pomoći.

O toj duhovnoj stvarnosti svedoče i reči Svetog Ignjatija Brjančaninova:

- Kad si u nevolji, ne traži pomoć od ljudi. Ne gubi dragoceno vreme i ne iscrpljuj snagu duše svoje na traženje tako slabe pomoći. Očekuj pomoć od Boga. Na njegov znak doći će ljudi i pomoći će ti.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara