Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
U vremenu stalnih nemira, unutrašnjih pritisaka i spoljašnjih sukoba, smirenje i duhovni mir u pravoslavlju zauzimaju posebno mesto i nikada se ne posmatraju kao sporedna ili prolazna stanja.
Naprotiv, oni se razumeju kao snažna duhovna sila i kao zaštita čoveka, stečena kroz veru, molitvu i pravilno duhovno življenje. Mir se ne shvata kao bekstvo od problema, već kao stanje u kome čovek ostaje postojan i sabran bez obzira na okolnosti koje ga okružuju.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra. Kada je srce uznemireno, čovek postaje lak plen straha, sumnje i rastrojstva, a njegove misli se rasipaju i gube jasnoću.
Suprotno tome, smirenje se smatra znakom unutrašnje uređenosti i duhovne zrelosti. Ono nije prirodna osobina, već plod borbe sa sobom, sa strastima i sa onim silama koje čoveka stalno odvlače od unutrašnje sabranosti.
U učenju Svetih otaca naglašava se da je mir stanje u kome duša postaje neosvojiva. Smireno srce ne reaguje naglo, ne podleže panici i ne ulazi lako u rasprave i sukobe, jer ima unutrašnji oslonac. Upravo zato se smirenje posmatra kao duhovna zaštita - ono čuva čoveka od razaranja iznutra i ne dopušta da spoljašnji nemiri zavladaju njegovim bićem. Tamo gde je mir, prestaje vlast straha, a čovek ostaje čvrst i postojan.
Pravoslavna duhovnost ide još dalje i uči da smirenje nije samo lična uteha, već snaga koja ima stvarno dejstvo u duhovnom svetu. Sveti oci svedoče da nemir i rastrojstvo otvaraju vrata zlim uticajima, dok mir zatvara te prolaze. Smirena duša postaje nedostupna napadima, jer u njoj nema mesta za pometnju i rasulo.
Zbog toga se u pravoslavlju smirenje smatra vrhunskom vrlinom i pouzdanom zaštitom, a duhovni mir neprobojnim štitom koji čuva čoveka i od vidljivih i od nevidljivih neprijatelja, o čemu svedoče i reči Svetog Ignjatija Brjančaninova:
- Ne postoji ništa bolje od mira, jer se njime uništava svaka kletva nebeskih i zemaljskih duhova.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Probajte kašu od heljde po receptu iz Hilandara, pročitajte Molitvu po završetku rada i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Maksima Ispovednika.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Probajte kašu od heljde po receptu iz Hilandara, pročitajte Molitvu po završetku rada i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Maksima Ispovednika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
