O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Šta je zapravo pakao? To pitanje vernici često nose u sebi kao tihu nedoumicu, a mnogi ga izgovore tek u krugu najbližih - ili ga uopšte ne izgovore, već ga potisnu. Reč pakao, međutim, može se čuti i u crkvenom govoru i u svakodnevnim razgovorima: izgovaraju je i oni koji veruju i oni koji se smatraju ateistima. Najčešće označava nešto strašno, teško, nepodnošljivo. Ipak, malo ko zastane da razmisli šta ta reč zaista znači u hrišćanskom smislu i kakvu dubinu nosi u sebi.
Na to pitanje, koje mnoge muči i zbunjuje, odgovara protojerej Dimitrije Garčuk. Njegovo objašnjenje počinje od onoga što većina ljudi najpre ima u vidu kada pomisli na pakao - od predstave o posebnom mestu posle smrti.
- Pakao je posebno mesto prisustva demona, zagrobnog obitavanja i mučenja duša nepokajanih grešnika. Prema učenju Crkve, on će postati mesto muke đavola, svih njegovih palih anđela i bezbožnih ljudi koji nisu bili udostojeni Carstva nebeskog - kaže otac Dimitrije.
Ta slika, koliko god bila snažna, nije i jedina. Sveštenik odmah dodaje da bi se pogrešilo ako bi se pakao shvatio isključivo kao neka vrsta prostora ili tamnice u koju se odlazi posle smrti. Pravoslavno predanje ide dalje i dublje.
- Treba istaći da pakao nije samo mesto već i stanje nepokajanih grešnika, koji proživljavaju teške duševne muke, osećaj napuštenosti, krajnju usamljenost i udaljenost od Boga. Pojam pakao, kao i raj, može se tumačiti i kao posledica dejstva nestvorene Božanske blagodati - objašnjava protojerej Dimitrije Garčuk, prenosi portal spzh.eu.
Drugim rečima, pakao nije samo nešto što postoji "negde tamo" već može biti i unutrašnja stvarnost čoveka koji se zatvorio za Boga. Ta unutrašnja stvarnost, prema učenju Svetih otaca, ne može se razumeti kroz logiku pravnih kazni i nagrada.
- Sveti oci uče da raj i pakao ne postoje kao pravna nagrada i kazna od Boga, već ove pojmove povezuju s pojmovima zdravlja i bolesti ljudske duše - podseća sveštenik Dimitrije.
Ova misao menja ugao gledanja. Umesto slike Boga kao sudije koji deli nagrade i kazne, pred nas dolazi slika duše koja je ili otvorena za život i ljubav ili je ranjena, zatvorena i bolesna. Otac Dimitrije dalje pojašnjava šta se dešava s takvom dušom.
- Bolesni, koji su zanemarili očišćenje od strasti, osećaju opaljujuće dejstvo blagodati jer su odbacili Božansku ljubav, prezreli dar oproštaja grehova, isceljenje duše od strasti i poznanje Boga, sebično se zatvorili u sebe i nisu želeli život u zajednici sa Svetim Bogom.
U tom svetlu, pakao prestaje da bude nešto što Bog "nameće" čoveku. On postaje posledica izbora koje čovek čini, načina na koji gradi ili razgrađuje svoj odnos prema Bogu i drugima.
- Tako će grešnici biti kažnjeni ne zato što Bog želi njihovu smrt, nego oni sami "propadaju zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli" (2 Sol. 2, 10) - podseća otac Dimitrije, pozivajući se na reči Svetog pisma.
Na kraju, njegova misao se vraća na suštinu: pakao nije tema za zastrašivanje, već za ozbiljno i trezveno razmišljanje o sopstvenom životu i unutrašnjem stanju.
- Dakle, pakao je mesto večnih muka i stanje u kome je nemoguće primati Božju ljubav - zaključuje protojerej Dimitrije.
Možda baš zato pitanje o paklu ne bi trebalo da ostane u sferi šapata i nelagode. Ne kao radoznalost o "onostranom", već kao povod da se čovek zapita gde je, kuda ide i šta u sebi nosi - već sada.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti. Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
jv.kiev.ua
Zašto čovek ne biva "poslat", već sam bira put
Duhovna riznica
14:00 | 18.12.2025
ŠTA SE DEŠAVA U SRCIMA LJUDI KOJI TUKU I ZLOSTAVLAJU SVOJE VOLJENE: Sveti Luka Krimski kaže da moraju pod hitno da urade jednu stvar
Duhovna riznica
20:24 | 24.12.2025
OVIH ŠEST STVARI SE DEMONI NAJVIŠE PLAŠE: Ava Dorotej o najjačem oružju protiv nepomenika
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
14:00 | 06.01.2026
OVI LJUDI, GDE GOD DA DOĐU, SA SOBOM DONOSE ZLO! Sveti Pajsije otkriva od koga se treba sklanjati ako želite da izbegnete patnju!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U kapeli Svetih Kozme i Damjana pri UKCS okupili su se lekari, vernici i bolesnici na molitvi za zdravlje.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Donosimo molitvu kojom se vernici obraćaju ovim svetiteljima za zdravlje, utehu, duhovnu snagu i zastupništvo pred Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Donosimo molitvu kojom se vernici obraćaju ovim svetiteljima za zdravlje, utehu, duhovnu snagu i zastupništvo pred Gospodom.
U besedi za utorak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu kao izvoru utehe i podseća da iskušenja ne mogu nadjačati srce ispunjeno verom i nadom.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
