O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Šta je zapravo pakao? To pitanje vernici često nose u sebi kao tihu nedoumicu, a mnogi ga izgovore tek u krugu najbližih - ili ga uopšte ne izgovore, već ga potisnu. Reč pakao, međutim, može se čuti i u crkvenom govoru i u svakodnevnim razgovorima: izgovaraju je i oni koji veruju i oni koji se smatraju ateistima. Najčešće označava nešto strašno, teško, nepodnošljivo. Ipak, malo ko zastane da razmisli šta ta reč zaista znači u hrišćanskom smislu i kakvu dubinu nosi u sebi.
Na to pitanje, koje mnoge muči i zbunjuje, odgovara protojerej Dimitrije Garčuk. Njegovo objašnjenje počinje od onoga što većina ljudi najpre ima u vidu kada pomisli na pakao - od predstave o posebnom mestu posle smrti.
- Pakao je posebno mesto prisustva demona, zagrobnog obitavanja i mučenja duša nepokajanih grešnika. Prema učenju Crkve, on će postati mesto muke đavola, svih njegovih palih anđela i bezbožnih ljudi koji nisu bili udostojeni Carstva nebeskog - kaže otac Dimitrije.
Ta slika, koliko god bila snažna, nije i jedina. Sveštenik odmah dodaje da bi se pogrešilo ako bi se pakao shvatio isključivo kao neka vrsta prostora ili tamnice u koju se odlazi posle smrti. Pravoslavno predanje ide dalje i dublje.
- Treba istaći da pakao nije samo mesto već i stanje nepokajanih grešnika, koji proživljavaju teške duševne muke, osećaj napuštenosti, krajnju usamljenost i udaljenost od Boga. Pojam pakao, kao i raj, može se tumačiti i kao posledica dejstva nestvorene Božanske blagodati - objašnjava protojerej Dimitrije Garčuk, prenosi portal spzh.eu.
Drugim rečima, pakao nije samo nešto što postoji "negde tamo" već može biti i unutrašnja stvarnost čoveka koji se zatvorio za Boga. Ta unutrašnja stvarnost, prema učenju Svetih otaca, ne može se razumeti kroz logiku pravnih kazni i nagrada.
- Sveti oci uče da raj i pakao ne postoje kao pravna nagrada i kazna od Boga, već ove pojmove povezuju s pojmovima zdravlja i bolesti ljudske duše - podseća sveštenik Dimitrije.
Ova misao menja ugao gledanja. Umesto slike Boga kao sudije koji deli nagrade i kazne, pred nas dolazi slika duše koja je ili otvorena za život i ljubav ili je ranjena, zatvorena i bolesna. Otac Dimitrije dalje pojašnjava šta se dešava s takvom dušom.
- Bolesni, koji su zanemarili očišćenje od strasti, osećaju opaljujuće dejstvo blagodati jer su odbacili Božansku ljubav, prezreli dar oproštaja grehova, isceljenje duše od strasti i poznanje Boga, sebično se zatvorili u sebe i nisu želeli život u zajednici sa Svetim Bogom.
U tom svetlu, pakao prestaje da bude nešto što Bog "nameće" čoveku. On postaje posledica izbora koje čovek čini, načina na koji gradi ili razgrađuje svoj odnos prema Bogu i drugima.
- Tako će grešnici biti kažnjeni ne zato što Bog želi njihovu smrt, nego oni sami "propadaju zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli" (2 Sol. 2, 10) - podseća otac Dimitrije, pozivajući se na reči Svetog pisma.
Na kraju, njegova misao se vraća na suštinu: pakao nije tema za zastrašivanje, već za ozbiljno i trezveno razmišljanje o sopstvenom životu i unutrašnjem stanju.
- Dakle, pakao je mesto večnih muka i stanje u kome je nemoguće primati Božju ljubav - zaključuje protojerej Dimitrije.
Možda baš zato pitanje o paklu ne bi trebalo da ostane u sferi šapata i nelagode. Ne kao radoznalost o "onostranom", već kao povod da se čovek zapita gde je, kuda ide i šta u sebi nosi - već sada.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti. Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
jv.kiev.ua
Zašto čovek ne biva "poslat", već sam bira put
Duhovna riznica
14:00 | 18.12.2025
ŠTA SE DEŠAVA U SRCIMA LJUDI KOJI TUKU I ZLOSTAVLAJU SVOJE VOLJENE: Sveti Luka Krimski kaže da moraju pod hitno da urade jednu stvar
Duhovna riznica
20:24 | 24.12.2025
OVIH ŠEST STVARI SE DEMONI NAJVIŠE PLAŠE: Ava Dorotej o najjačem oružju protiv nepomenika
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
14:00 | 06.01.2026
OVI LJUDI, GDE GOD DA DOĐU, SA SOBOM DONOSE ZLO! Sveti Pajsije otkriva od koga se treba sklanjati ako želite da izbegnete patnju!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
