O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Šta je zapravo pakao? To pitanje vernici često nose u sebi kao tihu nedoumicu, a mnogi ga izgovore tek u krugu najbližih - ili ga uopšte ne izgovore, već ga potisnu. Reč pakao, međutim, može se čuti i u crkvenom govoru i u svakodnevnim razgovorima: izgovaraju je i oni koji veruju i oni koji se smatraju ateistima. Najčešće označava nešto strašno, teško, nepodnošljivo. Ipak, malo ko zastane da razmisli šta ta reč zaista znači u hrišćanskom smislu i kakvu dubinu nosi u sebi.
Na to pitanje, koje mnoge muči i zbunjuje, odgovara protojerej Dimitrije Garčuk. Njegovo objašnjenje počinje od onoga što većina ljudi najpre ima u vidu kada pomisli na pakao - od predstave o posebnom mestu posle smrti.
- Pakao je posebno mesto prisustva demona, zagrobnog obitavanja i mučenja duša nepokajanih grešnika. Prema učenju Crkve, on će postati mesto muke đavola, svih njegovih palih anđela i bezbožnih ljudi koji nisu bili udostojeni Carstva nebeskog - kaže otac Dimitrije.
Ta slika, koliko god bila snažna, nije i jedina. Sveštenik odmah dodaje da bi se pogrešilo ako bi se pakao shvatio isključivo kao neka vrsta prostora ili tamnice u koju se odlazi posle smrti. Pravoslavno predanje ide dalje i dublje.
- Treba istaći da pakao nije samo mesto već i stanje nepokajanih grešnika, koji proživljavaju teške duševne muke, osećaj napuštenosti, krajnju usamljenost i udaljenost od Boga. Pojam pakao, kao i raj, može se tumačiti i kao posledica dejstva nestvorene Božanske blagodati - objašnjava protojerej Dimitrije Garčuk, prenosi portal spzh.eu.
Drugim rečima, pakao nije samo nešto što postoji "negde tamo" već može biti i unutrašnja stvarnost čoveka koji se zatvorio za Boga. Ta unutrašnja stvarnost, prema učenju Svetih otaca, ne može se razumeti kroz logiku pravnih kazni i nagrada.
- Sveti oci uče da raj i pakao ne postoje kao pravna nagrada i kazna od Boga, već ove pojmove povezuju s pojmovima zdravlja i bolesti ljudske duše - podseća sveštenik Dimitrije.
Ova misao menja ugao gledanja. Umesto slike Boga kao sudije koji deli nagrade i kazne, pred nas dolazi slika duše koja je ili otvorena za život i ljubav ili je ranjena, zatvorena i bolesna. Otac Dimitrije dalje pojašnjava šta se dešava s takvom dušom.
- Bolesni, koji su zanemarili očišćenje od strasti, osećaju opaljujuće dejstvo blagodati jer su odbacili Božansku ljubav, prezreli dar oproštaja grehova, isceljenje duše od strasti i poznanje Boga, sebično se zatvorili u sebe i nisu želeli život u zajednici sa Svetim Bogom.
U tom svetlu, pakao prestaje da bude nešto što Bog "nameće" čoveku. On postaje posledica izbora koje čovek čini, načina na koji gradi ili razgrađuje svoj odnos prema Bogu i drugima.
- Tako će grešnici biti kažnjeni ne zato što Bog želi njihovu smrt, nego oni sami "propadaju zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli" (2 Sol. 2, 10) - podseća otac Dimitrije, pozivajući se na reči Svetog pisma.
Na kraju, njegova misao se vraća na suštinu: pakao nije tema za zastrašivanje, već za ozbiljno i trezveno razmišljanje o sopstvenom životu i unutrašnjem stanju.
- Dakle, pakao je mesto večnih muka i stanje u kome je nemoguće primati Božju ljubav - zaključuje protojerej Dimitrije.
Možda baš zato pitanje o paklu ne bi trebalo da ostane u sferi šapata i nelagode. Ne kao radoznalost o "onostranom", već kao povod da se čovek zapita gde je, kuda ide i šta u sebi nosi - već sada.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti. Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
jv.kiev.ua
Zašto čovek ne biva "poslat", već sam bira put
Duhovna riznica
14:00 | 18.12.2025
ŠTA SE DEŠAVA U SRCIMA LJUDI KOJI TUKU I ZLOSTAVLAJU SVOJE VOLJENE: Sveti Luka Krimski kaže da moraju pod hitno da urade jednu stvar
Duhovna riznica
20:24 | 24.12.2025
OVIH ŠEST STVARI SE DEMONI NAJVIŠE PLAŠE: Ava Dorotej o najjačem oružju protiv nepomenika
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
14:00 | 06.01.2026
OVI LJUDI, GDE GOD DA DOĐU, SA SOBOM DONOSE ZLO! Sveti Pajsije otkriva od koga se treba sklanjati ako želite da izbegnete patnju!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
