Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga.
Odnos Pravoslavne crkve prema konzumiranju alkohola i pijanstvu jasno je razgraničen i precizno definisan u njenom učenju, bez mešanja ova dva pojma. Alkohol se u crkvenom predanju ne smatra zlom samim po sebi, dok se pijanstvo, bez izuzetka, smatra grehom i duhovnim padom.
Vino se, recimo, u Svetom pismu pominje kao dar Božji i sastavni deo života ljudi biblijskog vremena. Njegova najsvetija i najuzvišenija upotreba nalazi se u Svetoj liturgiji, gde se vino prinosi kao deo evharistije. Ova činjenica pokazuje da Crkva ne odbacuje alkohol kao takav niti ga poistovećuje sa grehom.
Međutim, istovremeno se jasno naglašava da svaka upotreba alkohola mora biti ograničena merom, razboritošću i trezvenošću uma.
Pijanstvo, sa druge strane, u učenju Pravoslavne crkve ima potpuno drugačije značenje. Ono se ne posmatra kao obična slabost ili telesni porok, već kao stanje u kome čovek gubi vlast nad sobom i svesno se predaje strasti.
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Apostolske poslanice pijanstvo navode kao prepreku duhovnom životu i kao stanje nespojivo s hrišćanskom trezvenošću.
Ovakvo jasno razgraničenje između umerenog konzumiranja alkohola i pijanstva snažno je izraženo u besedama Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najznačajnijih učitelja Pravoslavne crkve, koji pijanstvu pristupa bez ikakvog ublažavanja ili relativizacije. Njegove reči sažimaju shvatanje ovog greha i njegovih posledica:
- Đavo nikoga ne voli više od pijanaca jer niko ne ispunjava njegovu zlu volju više od pijanca. Bežite od vina kao od zmije. Pijani je jadniji od mrtvaca: mrtvac leži bez svesti i ne čini ni dobro ni zlo, dok je pijani sposoban da čini zlo. Pijani je gori od zaposednutog jer je sopstvenom krivicom zaposednut.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U saopštenju Eparhije budimljanski-nikšićke se ističe zabrinutost zbog ponižavajućeg načina hapšenja Vesne Bratić i mogućih političkih motiva.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
