Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
U pravoslavnoj tradiciji, odnos prema svemu što čovek unosi u sebe neraskidivo je vezan za meru, slobodu i duhovnu trezvenost.
Iako se kafa i alkohol često pojavljuju kao deo svakodnevice, njihova upotreba posmatra se kroz prizmu onoga koliko oni utiču na čovekovu sposobnost da ostane gospodar svojih navika i postupaka. U crkvenom učenju nema izričite zabrane konzumiranja ovih napitaka, ali se uvek naglašava odgovornost i svest o sopstvenim slabostima.
Kroz vekove, vernici su učili da nije greh ono što uđe u čoveka, već ono što iz čoveka izađe — njegove misli, dela i način života. Zato se i kafa i alkohol posmatraju kao stvari koje same po sebi nisu problem, ali mogu postati prepreka duhovnom napretku ako se izgubi mera.
U duhovnim razgovorima sveštenici često podsećaju da Sveto pismo i Sveti oci ne osuđuju upotrebu, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Na ovu temu je nedavno u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram govorio i otac Stefan Rajčić, ukazujući da je suština upravo u tome da čovek očuva svoju volju, a ne da dopusti da ga navike vode kroz dan.
On je, objašnjavajući da li se konzumiranje alkohola i kafe, može tretirati kao porok i greh, rekao da je lako preći nevidljivu liniju između umerenosti i zavisnosti, naročito u vremenu kada se i kafa i alkohol uzimaju zdravo za gotovo, kao deo rutine, druženja ili opuštanja.
- Kafa postaje porok onog trenutka kad od nje postajemo zavisni. Ukoliko neko ne može da započne dan, ne može da završi liturgiju ili ode na posao bez kafe, onda ona jeste porok. Ukoliko kafu pijete iz ličnog zadovoljstva ili iz medicinskog razloga, recimo pada vam pritisak pa morate da je popijete da biste ga podigli, onda je ona dobrodošla. Isti je slučaj i sa alkoholom. Ali, napominjem, s obzirom da i jedno i drugo izaziva zavisnost, i ispijanje kafe i alkohola može postati i porok i greh kad mi više ne kontrolišemo to konzumiranje, već kafa i alkohol kontrolišu nas – zaključuje otac Stefan.“
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu. Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla. On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir. Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
shutterstock_polinaloves/ New Africa
Duhovna riznica
14:32 | 20.09.2025
OBOLELI OD RAKA OVO NIKAD NE BI SMELI DA RADE! Otac Stefan kaže da će im se stanje sigurno tad pogoršati!
Duhovna riznica
14:00 | 28.09.2025
JEDNE SE DOBIJAJU RADI OČIŠĆENJA OD GREHOVA, A DRUGE...! Sveti Jovan Lestvičnik o uzroku svih bolesti
Duhovna riznica
13:32 | 20.10.2025
ŠTA SE DEŠAVA OD TREĆEG DO DEVETOG DANA POSLE SMRTI! Otac Stefan otkriva da rajska naselja nisu mit i koga ćemo tamo sresti!
Duhovna riznica
13:11 | 28.10.2025
KAKO SE ODREĐUJE DAN UPOKOJENJA! Otac Stefan razjasio ono što mnoge vernike zbunjuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
