Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
U pravoslavnoj tradiciji, odnos prema svemu što čovek unosi u sebe neraskidivo je vezan za meru, slobodu i duhovnu trezvenost.
Iako se kafa i alkohol često pojavljuju kao deo svakodnevice, njihova upotreba posmatra se kroz prizmu onoga koliko oni utiču na čovekovu sposobnost da ostane gospodar svojih navika i postupaka. U crkvenom učenju nema izričite zabrane konzumiranja ovih napitaka, ali se uvek naglašava odgovornost i svest o sopstvenim slabostima.
Kroz vekove, vernici su učili da nije greh ono što uđe u čoveka, već ono što iz čoveka izađe — njegove misli, dela i način života. Zato se i kafa i alkohol posmatraju kao stvari koje same po sebi nisu problem, ali mogu postati prepreka duhovnom napretku ako se izgubi mera.
U duhovnim razgovorima sveštenici često podsećaju da Sveto pismo i Sveti oci ne osuđuju upotrebu, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Na ovu temu je nedavno u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram govorio i otac Stefan Rajčić, ukazujući da je suština upravo u tome da čovek očuva svoju volju, a ne da dopusti da ga navike vode kroz dan.
On je, objašnjavajući da li se konzumiranje alkohola i kafe, može tretirati kao porok i greh, rekao da je lako preći nevidljivu liniju između umerenosti i zavisnosti, naročito u vremenu kada se i kafa i alkohol uzimaju zdravo za gotovo, kao deo rutine, druženja ili opuštanja.
- Kafa postaje porok onog trenutka kad od nje postajemo zavisni. Ukoliko neko ne može da započne dan, ne može da završi liturgiju ili ode na posao bez kafe, onda ona jeste porok. Ukoliko kafu pijete iz ličnog zadovoljstva ili iz medicinskog razloga, recimo pada vam pritisak pa morate da je popijete da biste ga podigli, onda je ona dobrodošla. Isti je slučaj i sa alkoholom. Ali, napominjem, s obzirom da i jedno i drugo izaziva zavisnost, i ispijanje kafe i alkohola može postati i porok i greh kad mi više ne kontrolišemo to konzumiranje, već kafa i alkohol kontrolišu nas – zaključuje otac Stefan.“
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu. Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla. On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir. Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
shutterstock_polinaloves/ New Africa
Duhovna riznica
14:32 | 20.09.2025
OBOLELI OD RAKA OVO NIKAD NE BI SMELI DA RADE! Otac Stefan kaže da će im se stanje sigurno tad pogoršati!
Duhovna riznica
14:00 | 28.09.2025
JEDNE SE DOBIJAJU RADI OČIŠĆENJA OD GREHOVA, A DRUGE...! Sveti Jovan Lestvičnik o uzroku svih bolesti
Duhovna riznica
13:32 | 20.10.2025
ŠTA SE DEŠAVA OD TREĆEG DO DEVETOG DANA POSLE SMRTI! Otac Stefan otkriva da rajska naselja nisu mit i koga ćemo tamo sresti!
Duhovna riznica
13:11 | 28.10.2025
KAKO SE ODREĐUJE DAN UPOKOJENJA! Otac Stefan razjasio ono što mnoge vernike zbunjuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
