Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
U pravoslavnoj tradiciji, odnos prema svemu što čovek unosi u sebe neraskidivo je vezan za meru, slobodu i duhovnu trezvenost.
Iako se kafa i alkohol često pojavljuju kao deo svakodnevice, njihova upotreba posmatra se kroz prizmu onoga koliko oni utiču na čovekovu sposobnost da ostane gospodar svojih navika i postupaka. U crkvenom učenju nema izričite zabrane konzumiranja ovih napitaka, ali se uvek naglašava odgovornost i svest o sopstvenim slabostima.
Kroz vekove, vernici su učili da nije greh ono što uđe u čoveka, već ono što iz čoveka izađe — njegove misli, dela i način života. Zato se i kafa i alkohol posmatraju kao stvari koje same po sebi nisu problem, ali mogu postati prepreka duhovnom napretku ako se izgubi mera.
U duhovnim razgovorima sveštenici često podsećaju da Sveto pismo i Sveti oci ne osuđuju upotrebu, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Na ovu temu je nedavno u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram govorio i otac Stefan Rajčić, ukazujući da je suština upravo u tome da čovek očuva svoju volju, a ne da dopusti da ga navike vode kroz dan.
On je, objašnjavajući da li se konzumiranje alkohola i kafe, može tretirati kao porok i greh, rekao da je lako preći nevidljivu liniju između umerenosti i zavisnosti, naročito u vremenu kada se i kafa i alkohol uzimaju zdravo za gotovo, kao deo rutine, druženja ili opuštanja.
- Kafa postaje porok onog trenutka kad od nje postajemo zavisni. Ukoliko neko ne može da započne dan, ne može da završi liturgiju ili ode na posao bez kafe, onda ona jeste porok. Ukoliko kafu pijete iz ličnog zadovoljstva ili iz medicinskog razloga, recimo pada vam pritisak pa morate da je popijete da biste ga podigli, onda je ona dobrodošla. Isti je slučaj i sa alkoholom. Ali, napominjem, s obzirom da i jedno i drugo izaziva zavisnost, i ispijanje kafe i alkohola može postati i porok i greh kad mi više ne kontrolišemo to konzumiranje, već kafa i alkohol kontrolišu nas – zaključuje otac Stefan.“
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu. Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla. On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir. Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
shutterstock_polinaloves/ New Africa
Duhovna riznica
14:32 | 20.09.2025
OBOLELI OD RAKA OVO NIKAD NE BI SMELI DA RADE! Otac Stefan kaže da će im se stanje sigurno tad pogoršati!
Duhovna riznica
14:00 | 28.09.2025
JEDNE SE DOBIJAJU RADI OČIŠĆENJA OD GREHOVA, A DRUGE...! Sveti Jovan Lestvičnik o uzroku svih bolesti
Duhovna riznica
13:32 | 20.10.2025
ŠTA SE DEŠAVA OD TREĆEG DO DEVETOG DANA POSLE SMRTI! Otac Stefan otkriva da rajska naselja nisu mit i koga ćemo tamo sresti!
Duhovna riznica
13:11 | 28.10.2025
KAKO SE ODREĐUJE DAN UPOKOJENJA! Otac Stefan razjasio ono što mnoge vernike zbunjuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
