On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Otac Stefan Rajčić, duhovnik manastira "Pokajnica", otkriva kako, prema pravoslavnom učenju i svedočenjima svetih otaca, duša nakon smrti prolazi kroz važne duhovne etape – od obilaska zemaljskih mesta i poklonjenja Hristu, do susreta sa rajem i paklom.
On je objasnio i zašto su važni treći, deveti i četrdeseti dan od upokojenja, i kako se tada oblikuje večna sudbina duše.
- Put duše posle smrti nama ne sme ostati imagaran i moramo se suočiti s tim da je život posle smrti realnost. Imamo veliki broj primera svetih otaca koji su nama preneli ta iskustva ili iskustva svojih čeda, upravo da bi smo znali šta se tada dešava - počeo je otac Stefan u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram.
On navodi primere Svete Teodore koja je prva pisala o mitarstvima ili Svetog Petra Mogile koji je 40. dan posle smrti molio Boga da ga vaskrsne kako bi svojim učenicima ispričao šta duša prolazi u prvih 40 dana nakon smrti.
- Kad je to ispričao, legao je u grob, rekao da navuku ploču i da više neće ustajati. Ono što bi ljudi trebalo da znaju jeste da od trenutka smrti do trećeg dana, odnosno do sahrane, čovekova duša obilazi ona mesta za koja je tokom života bila najviše vezana. To su najčešće ona mesta na kojima je ona najviše i činila dobra dela. U pratnji anđela čuvara, ona to prolazi velikim brzinama, ona je bestelesna, i ne postoji nikakav način da ona komunicira sa onima koji su na zemlji.
Trećeg dana, u društvu svog anđela čuvara, duša odlazi na prvo poklonjenje Hristu. Od trećeg do devetog dana duša, opet u pratnji anđela, obilazi rajska naselja.
- To su obično bliski srodnici, koji su već tamo.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
- To je zato što je duša preminulog tada izuzetno smirena - kaže otac Stefan i objašnjava da devetog dana duša dolazi na drugo poklonjenje Hristu. Zato je neophodno uraditi parastos 9. dana, a i 3. ako duša na taj dan nije sahranjena, a imamo primere da se preminuli, kako kaže, sahranjuju i na sam dan smrti.
- Od devetog do 40. dana, duša u pratnji anđela čuvara obilazi pakao. Bilo svoje srodnike koji su tamo, a sveti oci pretpostavljaju da se tada vrše i ta mitarstva, gde će se duša opravdati svojim dobrim delima ili molitvama nas koji smo ovde ostali. Tačno 40. dana, duša dolazi na treće i finalno poklonjenje Hristu i tada on odlučuje da li će duša ostati u Carstvu Gospodnjem ili će se desiti ona zastrašujuća rečenica koju Hristos izgovara i u Jevanđelju: "Idite od mene, ne poznajem vas" odnosno da li će se duša vratiti u ad. Zato je neophodno, napominjem, da baš 40. dana obavi parastos - zaključuje otac Stefan.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U osnovi hrišćanske vere je nada u Vaskrsenje - verovanje da ćemo svi vaskrsnuti i živeti večni život u Carstvu nebeskom.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Odgovornost roditelja je velika, jer njihove reči neretko oblikuju put kojim će njihovi potomci ići.
Crkva uči da je molitva za pokoj duše jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi, jer pruža ono što upokojeni sami više ne mogu da učine za sebe.
Posle molitve u Pridvornom hramu razmotreni su izveštaji o radu, potvrđeni rezultati i definisani planovi koji će usmeriti administrativne i finansijske aktivnosti u narednom period
Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Lekarka Marija Podlesnaja govori o ljudskim suzama, ljubavi, pokajanju i veri u Hrista, osvetljavajući istinu koju često zaboravljamo – da je svaki novi dan dar, a ne pravo.
Priča igumanije manastira Sokolica, izgovorena pred vernicima u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, ostaje trajno podsećanje na snagu vere u večni život.
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Odgovornost roditelja je velika, jer njihove reči neretko oblikuju put kojim će njihovi potomci ići.
Crkva uči da je molitva za pokoj duše jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi, jer pruža ono što upokojeni sami više ne mogu da učine za sebe.
Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
U besedi za sredu druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se iza jedne slike iz Jevanđelja krije drugačije razumevanje života, žrtve i ploda koji dolazi neočekivano.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpsihija po starom kalendaru i Svetog Teodora Sikeota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Kaja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
