On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Otac Stefan Rajčić, duhovnik manastira "Pokajnica", otkriva kako, prema pravoslavnom učenju i svedočenjima svetih otaca, duša nakon smrti prolazi kroz važne duhovne etape – od obilaska zemaljskih mesta i poklonjenja Hristu, do susreta sa rajem i paklom.
On je objasnio i zašto su važni treći, deveti i četrdeseti dan od upokojenja, i kako se tada oblikuje večna sudbina duše.
- Put duše posle smrti nama ne sme ostati imagaran i moramo se suočiti s tim da je život posle smrti realnost. Imamo veliki broj primera svetih otaca koji su nama preneli ta iskustva ili iskustva svojih čeda, upravo da bi smo znali šta se tada dešava - počeo je otac Stefan u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram.
On navodi primere Svete Teodore koja je prva pisala o mitarstvima ili Svetog Petra Mogile koji je 40. dan posle smrti molio Boga da ga vaskrsne kako bi svojim učenicima ispričao šta duša prolazi u prvih 40 dana nakon smrti.
- Kad je to ispričao, legao je u grob, rekao da navuku ploču i da više neće ustajati. Ono što bi ljudi trebalo da znaju jeste da od trenutka smrti do trećeg dana, odnosno do sahrane, čovekova duša obilazi ona mesta za koja je tokom života bila najviše vezana. To su najčešće ona mesta na kojima je ona najviše i činila dobra dela. U pratnji anđela čuvara, ona to prolazi velikim brzinama, ona je bestelesna, i ne postoji nikakav način da ona komunicira sa onima koji su na zemlji.
Trećeg dana, u društvu svog anđela čuvara, duša odlazi na prvo poklonjenje Hristu. Od trećeg do devetog dana duša, opet u pratnji anđela, obilazi rajska naselja.
- To su obično bliski srodnici, koji su već tamo.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
- To je zato što je duša preminulog tada izuzetno smirena - kaže otac Stefan i objašnjava da devetog dana duša dolazi na drugo poklonjenje Hristu. Zato je neophodno uraditi parastos 9. dana, a i 3. ako duša na taj dan nije sahranjena, a imamo primere da se preminuli, kako kaže, sahranjuju i na sam dan smrti.
- Od devetog do 40. dana, duša u pratnji anđela čuvara obilazi pakao. Bilo svoje srodnike koji su tamo, a sveti oci pretpostavljaju da se tada vrše i ta mitarstva, gde će se duša opravdati svojim dobrim delima ili molitvama nas koji smo ovde ostali. Tačno 40. dana, duša dolazi na treće i finalno poklonjenje Hristu i tada on odlučuje da li će duša ostati u Carstvu Gospodnjem ili će se desiti ona zastrašujuća rečenica koju Hristos izgovara i u Jevanđelju: "Idite od mene, ne poznajem vas" odnosno da li će se duša vratiti u ad. Zato je neophodno, napominjem, da baš 40. dana obavi parastos - zaključuje otac Stefan.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U osnovi hrišćanske vere je nada u Vaskrsenje - verovanje da ćemo svi vaskrsnuti i živeti večni život u Carstvu nebeskom.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona.
Prijatelji su porodica koju sami biramo.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Priča igumanije manastira Sokolica, izgovorena pred vernicima u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, ostaje trajno podsećanje na snagu vere u večni život.
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona.
Prijatelji su porodica koju sami biramo.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
