On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Otac Stefan Rajčić, duhovnik manastira "Pokajnica", otkriva kako, prema pravoslavnom učenju i svedočenjima svetih otaca, duša nakon smrti prolazi kroz važne duhovne etape – od obilaska zemaljskih mesta i poklonjenja Hristu, do susreta sa rajem i paklom.
On je objasnio i zašto su važni treći, deveti i četrdeseti dan od upokojenja, i kako se tada oblikuje večna sudbina duše.
- Put duše posle smrti nama ne sme ostati imagaran i moramo se suočiti s tim da je život posle smrti realnost. Imamo veliki broj primera svetih otaca koji su nama preneli ta iskustva ili iskustva svojih čeda, upravo da bi smo znali šta se tada dešava - počeo je otac Stefan u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram.
On navodi primere Svete Teodore koja je prva pisala o mitarstvima ili Svetog Petra Mogile koji je 40. dan posle smrti molio Boga da ga vaskrsne kako bi svojim učenicima ispričao šta duša prolazi u prvih 40 dana nakon smrti.
- Kad je to ispričao, legao je u grob, rekao da navuku ploču i da više neće ustajati. Ono što bi ljudi trebalo da znaju jeste da od trenutka smrti do trećeg dana, odnosno do sahrane, čovekova duša obilazi ona mesta za koja je tokom života bila najviše vezana. To su najčešće ona mesta na kojima je ona najviše i činila dobra dela. U pratnji anđela čuvara, ona to prolazi velikim brzinama, ona je bestelesna, i ne postoji nikakav način da ona komunicira sa onima koji su na zemlji.
Trećeg dana, u društvu svog anđela čuvara, duša odlazi na prvo poklonjenje Hristu. Od trećeg do devetog dana duša, opet u pratnji anđela, obilazi rajska naselja.
- To su obično bliski srodnici, koji su već tamo.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
- To je zato što je duša preminulog tada izuzetno smirena - kaže otac Stefan i objašnjava da devetog dana duša dolazi na drugo poklonjenje Hristu. Zato je neophodno uraditi parastos 9. dana, a i 3. ako duša na taj dan nije sahranjena, a imamo primere da se preminuli, kako kaže, sahranjuju i na sam dan smrti.
- Od devetog do 40. dana, duša u pratnji anđela čuvara obilazi pakao. Bilo svoje srodnike koji su tamo, a sveti oci pretpostavljaju da se tada vrše i ta mitarstva, gde će se duša opravdati svojim dobrim delima ili molitvama nas koji smo ovde ostali. Tačno 40. dana, duša dolazi na treće i finalno poklonjenje Hristu i tada on odlučuje da li će duša ostati u Carstvu Gospodnjem ili će se desiti ona zastrašujuća rečenica koju Hristos izgovara i u Jevanđelju: "Idite od mene, ne poznajem vas" odnosno da li će se duša vratiti u ad. Zato je neophodno, napominjem, da baš 40. dana obavi parastos - zaključuje otac Stefan.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U osnovi hrišćanske vere je nada u Vaskrsenje - verovanje da ćemo svi vaskrsnuti i živeti večni život u Carstvu nebeskom.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
Stavovi više pomesnih crkava otkrivaju zašto se osporava kanonska valjanost hirotonija i apostolsko prejemstvo arhijereja i sveštenstva PCU.
Umesto da se bavi tuđim slabostima, hrišćanin je pozvan da preispituje sebe, da se moli i da kroz pokajanje traži Božiju milost.
Tetovaže danas uglavnom srećemo kod ljudi koji ne mogu drugačije da skrenu pažnju na sebe nego na takav ružan način, istakao je otac Dragan.
U pravoslavlju postoji jasna granica između slobode i robovanja sopstvenim željama.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Jovana Kapistrana, dok se Jevreji pripremaju za Šabat, a muslimani idu na džuma-namaza.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
Njihova vera u Hrista bila je toliko snažna da ih nisu pokolebale ni najteže muke, a primer njihovog stradanja podstakao je još 200 ljudi da prihvate hrišćanstvo.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Stavovi više pomesnih crkava otkrivaju zašto se osporava kanonska valjanost hirotonija i apostolsko prejemstvo arhijereja i sveštenstva PCU.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
Stavovi više pomesnih crkava otkrivaju zašto se osporava kanonska valjanost hirotonija i apostolsko prejemstvo arhijereja i sveštenstva PCU.
Umesto da se bavi tuđim slabostima, hrišćanin je pozvan da preispituje sebe, da se moli i da kroz pokajanje traži Božiju milost.
Tetovaže danas uglavnom srećemo kod ljudi koji ne mogu drugačije da skrenu pažnju na sebe nego na takav ružan način, istakao je otac Dragan.
Umesto da se bavi tuđim slabostima, hrišćanin je pozvan da preispituje sebe, da se moli i da kroz pokajanje traži Božiju milost.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Umesto da se bavi tuđim slabostima, hrišćanin je pozvan da preispituje sebe, da se moli i da kroz pokajanje traži Božiju milost.
U pravoslavlju postoji jasna granica između slobode i robovanja sopstvenim željama.
U besedi za četvrtak 21. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da niko ne zna koliko mu je vremena ostalo za pokajanje i objašnjava zašto je odlaganje pokajanja opasna zabluda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News