On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Otac Stefan Rajčić, duhovnik manastira "Pokajnica", otkriva kako, prema pravoslavnom učenju i svedočenjima svetih otaca, duša nakon smrti prolazi kroz važne duhovne etape – od obilaska zemaljskih mesta i poklonjenja Hristu, do susreta sa rajem i paklom.
On je objasnio i zašto su važni treći, deveti i četrdeseti dan od upokojenja, i kako se tada oblikuje večna sudbina duše.
- Put duše posle smrti nama ne sme ostati imagaran i moramo se suočiti s tim da je život posle smrti realnost. Imamo veliki broj primera svetih otaca koji su nama preneli ta iskustva ili iskustva svojih čeda, upravo da bi smo znali šta se tada dešava - počeo je otac Stefan u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram.
On navodi primere Svete Teodore koja je prva pisala o mitarstvima ili Svetog Petra Mogile koji je 40. dan posle smrti molio Boga da ga vaskrsne kako bi svojim učenicima ispričao šta duša prolazi u prvih 40 dana nakon smrti.
- Kad je to ispričao, legao je u grob, rekao da navuku ploču i da više neće ustajati. Ono što bi ljudi trebalo da znaju jeste da od trenutka smrti do trećeg dana, odnosno do sahrane, čovekova duša obilazi ona mesta za koja je tokom života bila najviše vezana. To su najčešće ona mesta na kojima je ona najviše i činila dobra dela. U pratnji anđela čuvara, ona to prolazi velikim brzinama, ona je bestelesna, i ne postoji nikakav način da ona komunicira sa onima koji su na zemlji.
Trećeg dana, u društvu svog anđela čuvara, duša odlazi na prvo poklonjenje Hristu. Od trećeg do devetog dana duša, opet u pratnji anđela, obilazi rajska naselja.
- To su obično bliski srodnici, koji su već tamo.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
- To je zato što je duša preminulog tada izuzetno smirena - kaže otac Stefan i objašnjava da devetog dana duša dolazi na drugo poklonjenje Hristu. Zato je neophodno uraditi parastos 9. dana, a i 3. ako duša na taj dan nije sahranjena, a imamo primere da se preminuli, kako kaže, sahranjuju i na sam dan smrti.
- Od devetog do 40. dana, duša u pratnji anđela čuvara obilazi pakao. Bilo svoje srodnike koji su tamo, a sveti oci pretpostavljaju da se tada vrše i ta mitarstva, gde će se duša opravdati svojim dobrim delima ili molitvama nas koji smo ovde ostali. Tačno 40. dana, duša dolazi na treće i finalno poklonjenje Hristu i tada on odlučuje da li će duša ostati u Carstvu Gospodnjem ili će se desiti ona zastrašujuća rečenica koju Hristos izgovara i u Jevanđelju: "Idite od mene, ne poznajem vas" odnosno da li će se duša vratiti u ad. Zato je neophodno, napominjem, da baš 40. dana obavi parastos - zaključuje otac Stefan.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U osnovi hrišćanske vere je nada u Vaskrsenje - verovanje da ćemo svi vaskrsnuti i živeti večni život u Carstvu nebeskom.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Lekarka Marija Podlesnaja govori o ljudskim suzama, ljubavi, pokajanju i veri u Hrista, osvetljavajući istinu koju često zaboravljamo – da je svaki novi dan dar, a ne pravo.
Priča igumanije manastira Sokolica, izgovorena pred vernicima u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, ostaje trajno podsećanje na snagu vere u večni život.
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
