Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Nedelja Svih Svetih, prva nedelja posle praznika Silaska Svetog Duha na apostole (ove godinese preklapa sa obeležavanjem Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja), u pravoslavnoj tradiciji ima posebno mesto kao praznik koji ne posvećuje pažnju jednom svecu, već celini svetosti u Crkvi. Ove godine obeležava se 7. juna i otvara liturgijski tok koji se iz svetlosti Pedesetnice premešta u vreme sabranog sećanja na sve koji su svojim životom posvedočili Hrista.
U crkvenom predanju ovaj dan nosi naziv Nedelja Svih Svetih, a njegovo značenje duboko je povezano sa događajem Silaska Svetog Duha. Sveti se u ovom kontekstu doživljavaju kao „žetva Duha Božjeg” i plodovi božanske blagodati darovane ljudima na Pedesetnicu. Zato ovaj praznik ne stoji izdvojeno, već prirodno nastavlja praznik Duhova, pokazujući kako se dar Svetog Duha ostvaruje u životima ljudi kroz svetost, stradanje i vernost veri.
Razlog za ustanovljenje ovog praznika leži i u činjenici da Crkva ne poznaje imena svih onih koje je Bog proslavio. Pored kanonizovanih svetitelja postoje i mnogi nepoznati pravednici, čiji su životi poznati samo Bogu. Zato je uveden jedan zajednički dan u kojem se sabira celokupno mnoštvo svetih – i onih poznatih i onih nepoznatih, upisanih i neupisanih u crkvene kalendare.
Istorijski tragovi ovog praznika sežu u ranu hrišćansku tradiciju. Još u vreme Svetog Jovana Zlatoustog postojala je praksa da se u nedelju posle Duhova pominju svi mučenici. U pesničkom predanju Svetog Jefrema Sirina vidi se da se uspomena na sve svete vezivala i za 13. maj, dok se iz pisma cara Lava VI Mudrog (886–912) vidi da se ovaj praznik već u to vreme slavio posle Pedesetnice. Vremenom je dobio današnji oblik i ustaljeno mesto u bogoslužbenoj godini.
U bogosluženju Nedelje Svih Svetih posebno se ističe poredak svetosti: pominju se praoci, patrijarsi, proroci, apostoli, mučenici, sveštenonačalnici, sveštenomučenici, prepodobnomučenici, prepodobni, pravedni i sve svete žene. Time se pokazuje da svetost nije vezana za jedan oblik života, već da se ostvaruje u različitim vremenima i službama, ali uvek kroz istu veru i vernost Bogu.
Ova nedelja ima i prelazni liturgijski karakter. Njome se završava period Cvetnog trioda i počinje uobičajeni crkveni godišnji krug bogosluženja, koji se služi prema Osmoglasniku i Mineju. Već od ponedeljka posle Nedelje Svih Svetih počinje Petrovski ili Apostolski post, kao priprema za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, koji se obeležava 29. juna.
U crkvenom poretku vremena nedelje posle Pedesetnice broje se redom, počevši od Nedelje Svih Svetih kao prve. Na taj način liturgijski kalendar prati ritam koji počinje Silaskom Svetog Duha i nastavlja se kroz čitavu godinu.
Nedelja Svih Svetih zato nije samo spomen, već slika punine jednog puta, od darovanog Duha do ostvarenog života u svetosti, od praznične svetlosti ka svakodnevnom crkvenom hodu koji se nastavlja kroz liturgijsku godinu.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Divnogorca po starom i Prepodobnog Visariona po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Norberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
