Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Kada vernici na praznik Duhovi, odnosno Silazak Svetog Duha na apostole, uđu u pravoslavni hram, dočeka ih prizor koji se ne viđa tokom većeg dela godine. Podovi su prekriveni travom, a ikonostasi, stubovi i zidovi ukrašeni zelenim grančicama. Miris sveže pokošenog bilja i lišća ispunjava prostor hrama i stvara posebnu atmosferu praznične radosti.
Mnogi ovaj običaj prihvataju kao sastavni deo proslave Duhova, ali se često postavlja pitanje zbog čega se upravo na ovaj praznik hramovi ukrašavaju zelenilom i brezovim granama. Iza tog drevnog običaja krije se duboka simbolika koja vernike povezuje sa događajima iz Starog i Novog zaveta.
Praznik Duhovi obeležava dan kada je Duh Sveti sišao na apostole, pedeset dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Taj događaj smatra se rođenjem Crkve, jer su apostoli tada primili silu da propovedaju Jevanđelje svim narodima.
O poreklu običaja ukrašavanja hramova brezovim grančicama govorio je jeromonah Konstantin, ističući da postoji više tumačenja.
- Na Trojicu je od davnina običaj da se hramovi ukrašavaju brezovim grančicama i travom. Ovaj običaj ima nekoliko tumačenja. Prema jednom tumačenju, breze podsećaju na Mamrijski gaj, gde se nalazio hrast pod kojim se Gospod javio Avramu u liku tri anđela. Upravo je taj događaj prikazan na ikonama Svete Trojice - kaže jeromonah Konstantin, a potom govori i o još jednom tumačenju:
- Prema drugom tumačenju, na dan kada je Sveti Duh sišao na apostole, Jevreji su proslavljali praznik Pedesetnice, povezan sa sećanjem na darivanje Božijeg zakona. Pedesetog dana po izlasku iz egipatskog ropstva, Jevreji su stigli do Sinajske gore, gde je Gospod predao Mojsiju Deset zapovesti.
Bilo je proleće, a čitava Sinajska gora bila je prekrivena rascvetalim drvećem. Verovatno je upravo odatle u drevnoj Crkvi nastao običaj da se na praznik Pedesetnice hramovi i domovi ukrašavaju zelenilom, kako bi se vernici duhovno podsetili Sinajske gore i događaja kada je Mojsije primio Zakon Božiji - zaključuje jeromonah Konstantin, prenosi portal foma.ru.
Zelenilo koje na Duhove ispunjava hramove ima i dodatno simboličko značenje. U hrišćanskoj tradiciji ono predstavlja život, obnovu i plodonosno dejstvo Svetoga Duha. Kao što priroda u proleće oživljava, tako se i čovek, prema učenju Crkve, obnavlja blagodaću Božijom.
Zato se na Duhove vernici često mole stojeći na travi rasprostrtoj po podu hrama, dok u rukama drže grančice ili cveće i pletu venčiće koje nakon bogosluženja nose svojim domovima. Na taj način praznična radost ne ostaje samo u crkvenom prostoru, već se prenosi i u porodični dom.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana. Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih. Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska
Simbol novog života i duhovne obnove
Praznici i sveci
23:34 | 03.05.2026
KOG DATUMA SU PRAZNICI SPASOVDAN I DUHOVI 2026. GODINE?
Praznici i sveci
22:43 | 25.05.2026
U OVU NEDELJU SE, PREMA VEROVANJU, NEBO OTVARA: Mitropolit Antonije otkriva kako ispravno provesti sedmicu pred veliki praznik Duhove
Praznici i sveci
15:45 | 28.05.2026
U SUBOTU SU DUHOVSKE ZADUŠNICE: Evo šta je potrebno da pripremite na vreme
Praznici i sveci
00:00 | 31.05.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO - DUHOVI: Zašto je Silazak Svetog Duha na apostole jedan od najvećih hrišćanskih praznika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Prepodobnog Isakija Ispovednika po starom kalendaru, a Prepodobnog Onufrija Velikog i Svetog Petra Atoskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi blagdan Presvetog Srca Isusovog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Egzarhat u Letoniji Moskva vidi kao nastavak širenja Carigrada i produbljivanje spora koji je počeo u Ukrajini.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Tanke, mirisne kore i sočan nadev od praziluka kriju se iza recepta koji ne traži ni kvasac ni rernu, a osvaja već na prvi zalogaj.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
