Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Kada vernici na praznik Duhovi, odnosno Silazak Svetog Duha na apostole, uđu u pravoslavni hram, dočeka ih prizor koji se ne viđa tokom većeg dela godine. Podovi su prekriveni travom, a ikonostasi, stubovi i zidovi ukrašeni zelenim grančicama. Miris sveže pokošenog bilja i lišća ispunjava prostor hrama i stvara posebnu atmosferu praznične radosti.
Mnogi ovaj običaj prihvataju kao sastavni deo proslave Duhova, ali se često postavlja pitanje zbog čega se upravo na ovaj praznik hramovi ukrašavaju zelenilom i brezovim granama. Iza tog drevnog običaja krije se duboka simbolika koja vernike povezuje sa događajima iz Starog i Novog zaveta.
Praznik Duhovi obeležava dan kada je Duh Sveti sišao na apostole, pedeset dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Taj događaj smatra se rođenjem Crkve, jer su apostoli tada primili silu da propovedaju Jevanđelje svim narodima.
O poreklu običaja ukrašavanja hramova brezovim grančicama govorio je jeromonah Konstantin, ističući da postoji više tumačenja.
- Na Trojicu je od davnina običaj da se hramovi ukrašavaju brezovim grančicama i travom. Ovaj običaj ima nekoliko tumačenja. Prema jednom tumačenju, breze podsećaju na Mamrijski gaj, gde se nalazio hrast pod kojim se Gospod javio Avramu u liku tri anđela. Upravo je taj događaj prikazan na ikonama Svete Trojice - kaže jeromonah Konstantin, a potom govori i o još jednom tumačenju:
- Prema drugom tumačenju, na dan kada je Sveti Duh sišao na apostole, Jevreji su proslavljali praznik Pedesetnice, povezan sa sećanjem na darivanje Božijeg zakona. Pedesetog dana po izlasku iz egipatskog ropstva, Jevreji su stigli do Sinajske gore, gde je Gospod predao Mojsiju Deset zapovesti.
Bilo je proleće, a čitava Sinajska gora bila je prekrivena rascvetalim drvećem. Verovatno je upravo odatle u drevnoj Crkvi nastao običaj da se na praznik Pedesetnice hramovi i domovi ukrašavaju zelenilom, kako bi se vernici duhovno podsetili Sinajske gore i događaja kada je Mojsije primio Zakon Božiji - zaključuje jeromonah Konstantin, prenosi portal foma.ru.
Zelenilo koje na Duhove ispunjava hramove ima i dodatno simboličko značenje. U hrišćanskoj tradiciji ono predstavlja život, obnovu i plodonosno dejstvo Svetoga Duha. Kao što priroda u proleće oživljava, tako se i čovek, prema učenju Crkve, obnavlja blagodaću Božijom.
Zato se na Duhove vernici često mole stojeći na travi rasprostrtoj po podu hrama, dok u rukama drže grančice ili cveće i pletu venčiće koje nakon bogosluženja nose svojim domovima. Na taj način praznična radost ne ostaje samo u crkvenom prostoru, već se prenosi i u porodični dom.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana. Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih. Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska
Simbol novog života i duhovne obnove
Praznici i sveci
23:34 | 03.05.2026
KOG DATUMA SU PRAZNICI SPASOVDAN I DUHOVI 2026. GODINE?
Praznici i sveci
22:43 | 25.05.2026
U OVU NEDELJU SE, PREMA VEROVANJU, NEBO OTVARA: Mitropolit Antonije otkriva kako ispravno provesti sedmicu pred veliki praznik Duhove
Praznici i sveci
15:45 | 28.05.2026
U SUBOTU SU DUHOVSKE ZADUŠNICE: Evo šta je potrebno da pripremite na vreme
Praznici i sveci
00:00 | 31.05.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO - DUHOVI: Zašto je Silazak Svetog Duha na apostole jedan od najvećih hrišćanskih praznika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz molitvu, liturgiju, radionice i druženje više od dve stotine dece deo letnjeg raspusta provodi u duhu vere, ljubavi i zajedništva.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Iako nose ista imena, njihova žitija donose različite priče o veri, čudima i stradanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Akila. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Kamila de Lelisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
