U manastiru Preobraženje Ovčarsko obavljen je svečani čin monaškog postriga u malu shimu, pred brojnim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom.
Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, manastir Preobraženje Ovčarsko bio je mesto jednog od najvažnijih događaja u životu čoveka koji je izabrao monaški put. Tokom praznične večernje službe iskušenik Aleksandar Erić primio je monaški postrig u malu shimu. Sa postrigom je dobio i novo ime, Kalist, u čast i spomen Svetog Kalista I, Patrijarha carigradskog.
Monašenje nije samo promena odežde i imena. U Pravoslavnoj crkvi ono označava početak života zasnovanog na monaškim zavetima i poslušanju. Zato se čin postriga obavlja pred oltarom, u prisustvu arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda.
Prazničnim bogosluženjem i činom monašenja načalstvovao je mitropolit niški i administrator Eparhije žičke Arsenije. Sasluživali su arhimandrit Nektarije (Đurić), sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, arhimandrit Timotej (Milivojević), starešina manastira Vaznesenja Ovčarskog, jeromonah Teofan (Paunović), sabrat manastira Preobraženja, i đakon Stefan Pekić.
Posle večernjeg bogosluženja i blagosiljanja petohlebnice, iskušenik Aleksandar Erić izveden je pred arhijereja. Tu je položio doživotne zavete vernosti Raspetom i Vaskrslom Gospodu Isusu Hristu.
Pred okupljenima usledio je čin koji jasno pokazuje šta monašenje znači u pravoslavnoj tradiciji. Mitropolit Arsenije postrigao je vlasi Aleksandrove glave, a zatim ga obukao u monašku odeždu male shime, koja se naziva anđeoskim obrazom. Nakon toga novopostriženom monahu dao je novo ime. Aleksandar Erić postao je monah Kalist, nazvan po Svetom Kalistu I, Patrijarhu carigradskom.
Foto: SPC
Doček vladike Arsenija u porti Manastira Preobraženje ovčarsko
Kada čovek pred Crkvom potvrdi izbor monaškog života
Monaški postrig za vernika nije obred kroz koji se samo dobija novo ime. Njime se pred Crkvom potvrđuje prihvatanje načina života koji podrazumeva poslušanje, bezbračnost i odricanje od lične imovine.
Poslušanje u monaškom životu znači odricanje od samovolje i prihvatanje života u skladu sa pravilima manastirske zajednice. Bezbračnost podrazumeva odricanje od braka, dok siromaštvo znači da monah ne živi za sticanje i posedovanje lične imovine.
Sve to dobija svoj javni izraz upravo u činu postriga. Zato je trenutak kada se iskušenik postrigom prima u monaški čin istovremeno ličan i crkveni događaj.
Ovčar i Kablar okupili monahe iz više eparhija
Na svečanost u Srpskoj Svetoj Gori stigli su monasi, monahinje i sveštenici iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve.
Iz ovčarsko-kablarskih manastira molitveno su učestvovali monasi i monahinje Sretenja, Blagoveštenja, Nikolja, Vavedenja i Vaznesenja. Prisustvovala su i bratstva i sestrinstva manastira Godačice, Voljavče, Vraćevšnice, Vujna, Stjenika i Ježevice.
U Preobraženje Ovčarsko stigli su i predstavnici drugih eparhija: manastira Lipovca iz Eparhije niške, Naupare iz Eparhije kruševačke, Jaska iz Eparhije sremske i manastira Svetog Pravednog Jova iz Eparhije šumadijske.
Brojni sveštenici Eparhije žičke ispunili su hram Preobraženja Gospodnjeg, dok je porta bila puna vernog naroda. Među okupljenima nisu bili samo oni koji su došli da prisustvuju službi. Vernici su svojim prisustvom želeli da budu uz čoveka koji je tog dana započeo život u novoj ulozi.
Izraz „mala shima“ mnogima koji nisu upoznati sa pravoslavnim monaštvom nije poznat. Reč je o monaškom obrazu koji označava stupanje u monaški čin i prihvatanje posebnog načina života.
Monaštvo u pravoslavlju počiva na nastojanju da čovek ceo svoj život usmeri prema Bogu. Monah zato napušta ono što je ranije predstavljalo uobičajen životni okvir i prihvata manastirsku zajednicu, molitveno pravilo, rad i poslušanje.
Odežda koju dobija tokom postriga nije samo prepoznatljiv znak monaškog statusa. Ona podseća na zavete koje je prihvatio i na način života kojem se obavezao.
I novo ime ima svoje mesto u tom činu. Ono označava početak novog poglavlja monahovog života, a Kalist ga je dobio po Svetom Kalistu I, patrijarhu carigradskom.
Pred novim monahom počinje svakodnevni monaški život
Po završetku bogosluženja, mitropolit Arsenije obratio se okupljenom sveštenstvu i narodu arhijerejskom besedom.
Za Aleksandra Erića tog dana više ništa nije ostalo samo na nivou pripreme. Iskušenik je postao monah Kalist. Od tog trenutka njegov život u manastiru dobija okvir koji određuju zaveti položeni pred arhijerejem i Crkvom.
Upravo zato je monaški postrig događaj koji se tiče cele manastirske zajednice. Novi monah ne počinje samo drugačiji raspored dana, već prihvata odgovornost prema zavetima koje je izgovorio.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Na praznik čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Vratnjanske, mitropolit timočki Ilarion služio je liturgiju i poručio da je put vere ispunjen podvigom, iskušenjima i nadom u spasenje.
Na praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, svetinja na Kosovu i Metohiji dobila je prvog monaha Simeona. Mitropolit Teodosije govorio je o isceliteljskoj sili Bogorodice i obnovi monaškog života, uz podsećanje na vezu sa Hilandarom.
Recept iz domaće kuhinje donosi jednostavnu poslasticu od nekoliko sastojaka, sa vazdušastim slojevima i bogatim čokoladnim punjenjem koje će obradovati i najmlađe i odrasle.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Na Veliku Gospojinu u Pivskom manastiru služena Sveta arhijerejska liturgija, a mitropolit budimljansko-nikšićki u besedi govorio o životu, stradanju i veri generala Mladića.
Psiholog će govoriti o stilovima vaspitanja u hrišćanskom kontekstu, ulozi roditeljskog primera i odgovornosti porodice u razvoju ličnosti i duhovnog života deteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Psiholog će govoriti o stilovima vaspitanja u hrišćanskom kontekstu, ulozi roditeljskog primera i odgovornosti porodice u razvoju ličnosti i duhovnog života deteta.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
