PATRIJARH PORFIRIJE NA VELIKU GOSPOJINU U MANASTIRU RAKOVICA: Presveta Bogorodica nam pokazuje put kojim treba da idemo

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Veliku Gospojinu, patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju u Manastiru Rakovica, posvećenom Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, a u besedi je govorio o Presvetoj Bogorodici kao uzoru savršene vere i o rečima kojima čovek prihvata Božju volju.

Patrijarhu Porfiriju sasluživali su preosvećena gospoda vikarni episkopi hvostanski Aleksej i lipljanski Dositej, protojerej-stavrofor Branko Mitrović, protojereji Goran Mišanović i Milan Simić, protonamesnik Aleksandar Milutinović, protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić, kao i đakoni Vasilije Perić i Miloš Mladenović.

Posle čitanja Svetog jevanđelja, patrijarh Porfirije podsetio je vernike da Presveta Bogorodica nije samo ona kojoj se hrišćani obraćaju u molitvi već i ličnost koja svojim životom pokazuje kako čovek treba da odgovori na Božji poziv.

- Presveta Bogorodica je znak na putu koji nam ukazuje kuda treba da idemo. Svojim rečima, kada se suočila sa nadumnom tajnom, sa činjenicom koja ne može da se objasni umom, sa činjenicom koju ne može da smesti u sebe ljudsko biće, ali sa činjenicom koju ima sposobnost da prihvati srce, srce koje ima veru, savršenu veru, suočila se sa tim da kaže Bogu ’da’ na ono što je ljudima nemoguće.

Foto: SPC

 

Upravo u tom njenom odgovoru patrijarh Porfirije prepoznaje jednu od najdubljih poruka hrišćanskog života. Kada joj je saopšteno da će Sin Božji preko nje postati čovek, Presveta Bogorodica nije tražila ljudsko objašnjenje niti pokušavala da razumom obuhvati ono što je pred njom. Njene reči postale su odgovor vere i poslušnosti Bogu.

- Onda, dakle, kada je obaveštena da će Sin Božji preko Nje postati čovek, izgovorila je te sudbonosne reči, sudbonosne za čitav ljudski rod i za one koji su bili pre Nje, i za Njeno vreme, i posle Nje do kraja sveta. Te sudbonosne reči glase: ’Evo sluškinje Božje, neka mi bude po reči tvojoj’ (Lk 1,38).

Patrijarh je naglasio da ove reči Presvete Bogorodice predstavljaju mnogo više od odgovora na događaj koji se odigrao pre dve hiljade godina. One, kako je rekao, otkrivaju odnos čoveka prema Bogu i Njegovoj volji.

- To su, draga duhovna deco, reči koje oslobađaju, reči koje premeštaju gore, reči koje čine čuda, reči koje isceljuju i uceljuju, reči koje su spasenje, reči koje otkrivaju istinsku i pravu ljudsku prirodu i njen stav i odnos prema reči Božjoj, prema volji Božjoj.

U nastavku besede patrijarh Porfirije povezao je odgovor Presvete Bogorodice sa molitvom „Oče naš“, u kojoj i sami hrišćani svakodnevno izgovaraju molbu da bude volja Božja.

- Te su reči i reči kojima nas je naučio Gospod Hristos naš da se njima molimo: ’Da bude volja tvoja, kako na nebesima tako i na zemlji’. Dakle, sva je tajna u tome, braćo i sestre, da li ćemo čuti reč Božju i reč Njegove Majke, Presvete Bogorodice, i jedanput za svagda reći: Neka bude volja tvoja. Evo sluškinje Božje, evo sluge Božjeg, neka mi bude po reči tvojoj.

Rakovica vekovima svedoči o istrajnosti vere

Mesto na kojem je patrijarh Porfirije služio prazničnu Liturgiju nosi i snažno istorijsko pamćenje. Manastir Rakovica, posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, prema narodnom predanju vezuje se za vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Istorijski izvori, međutim, pružaju drugačiju sliku o njegovom nastanku.

Najstariji pisani pomen manastira pod imenom Racauicense monasterium nalazi se u putopisu Feliksa Petančića iz 1502. godine, štampanom u Beču 1522. godine. Manastir se pominje i u turskom popisu iz 1560. godine, među crkvama i manastirima u okolini Beograda.

Važan trag o poreklu Rakovice predstavlja i povelja vlaškog vojvode Konstantina Brankoveana Besarabe, u kojoj se navodi da je manastir „sazidan i iz temelja podignut od strane dobrog hrišćanina, počivšeg Radula vojvode, koji je proteklih godina bio gospodar ove zemlje (vlaške)“.

Foto: SPC

 

Pošto je kroz istoriju bilo više vlaških vojvoda sa imenom Radul, pitanje ktitora nije potpuno razjašnjeno. Imajući u vidu istorijske okolnosti i veze između srpskih i rumunskih zemalja, kao mogući ktitor navodi se vlaški vojvoda Radul I Crni, zet kneza Lazara. Na osnovu toga nastanak manastira može se smestiti u vreme vladavine kneza Lazara.

Rakovica je kroz vekove više puta stradala, ali je svaki put iznova obnavljana. Zbog čestih turskih pljački, krajem XVI veka manastir je premešten sa prvobitne lokacije na skrovitije mesto na kojem se i danas nalazi. U austrijsko-turskim ratovima monasi su bežali u Srem, dok je manastir pljačkan i paljen. Posebno težak događaj zbio se 1790. godine, kada je iguman Sofronije surovo pogubljen.

Ipak, stradanja nisu prekinula život ove svetinje. Veliku obnovu manastir je doživeo za vreme kneza Miloša Obrenovića, koji je 1822. godine podigao konake i trpezariju. Manastir je potom ostao snažno povezan sa dinastijom Obrenović, čiji su pojedini članovi ovde sahranjeni, kao i ustanički junak Vasa Čarapić.

Svetinja koja je čuvala i prosvetu

Rakovica nije bila samo mesto molitve već i važno središte duhovnog i prosvetnog života. U manastiru je otvorena prva monaška škola u Srbiji, a pokrenuta je i crkvena štamparija. Tokom XX veka u njemu je bila smeštena Beogradska bogoslovija.

Posebno mesto u istoriji manastirske porte zauzimaju srpski patrijarsi Dimitrije i Pavle, koji su ovde sahranjeni. Patrijarh Dimitrije bio je na čelu Srpske pravoslavne crkve od 1920. do 1930. godine, dok je patrijarh Pavle Srpskom crkvom rukovodio od 1990. do 2009. godine.

Zato je praznična Liturgija na Veliku Gospojinu u Rakovici imala i posebnu simboliku. U svetinji koja je vekovima prolazila kroz ratove, pljačke, paljenja i obnove, patrijarh Porfirije govorio je o Presvetoj Bogorodici kao o znaku koji pokazuje put i o veri koja čoveku omogućava da i onda kada ne razume sve što mu se događa, sa poverenjem kaže Bogu: "Neka bude volja tvoja".

Na kraju besede, patrijarh je upravo u tome istakao razlog hrišćanske radosti zbog praznika Uspenja Presvete Bogorodice.

- I evo, braćo i sestre, to je Presveta Bogorodica. Zato se danas radujemo što Njeno ime slavimo, što ju je Gospod poklonio rodu ljudskom, što nam je postavio da nam bude primer i ugled, i što nam je dao mogućnost da onda kada se Njoj istinski i smireno sa poverenjem molimo, znamo da će Ona razumeti, da će prihvatiti, da će biti uz nas i da će se zajedno sa nama i u naše ime moliti Sinu Njenom i Bogu našem, a da će onda i Njene molitve imati mnogo veću snagu nego molitve čitavog sveta - kazao je patrijarh Porfirije.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara