ŠTA ZNAČI SANJATI POKOJNIKA: Sveti oci upozoravaju na jednu važnu stvar

Kada nam se u snu javi preminula bliska osoba, mnogi počinju da se uznemiravaju i brinu. Pitanje šta znači sanjati pokojnika posebno se često postavlja nakon gubitka voljene osobe. Zašto nam se upokojeni javljaju u snovima i imaju li takvi snovi neko posebno značenje?

Najčešće se preminula osoba pojavljuje u snu zato što i dalje proživljavamo gubitak, sećamo se te osobe, nedostaje nam ili osećamo krivicu, žal zbog neizrečenih reči ili snažnu ljubav. Sećanje na blisku osobu nastavlja da živi u našem srcu i prirodno se odražava i u snovima. Sam po sebi, san o preminuloj osobi ne mora da znači ništa posebno.

Zašto nam se upokojeni javljaju u snovima i da li to ima značenje?

U potrebi da se neke pojave objasne, vremenom su se razvila različita narodna verovanja prema kojima ovaj ili onaj san predskazuje ovo ili ono. Tako su nastala brojna tumačenja snova o pokojnicima, ali pravoslavno učenje poziva na mnogo oprezniji odnos prema njima.

Svetootačko predanje poziva nas da se prema snovima odnosimo sa velikim oprezom i da im ne pridajemo značaj bez krajnje potrebe. Prepodobni Makarije Optinski (Ivanov) govorio je: „Snovima nipošto ne veruj i ne obraćaj pažnju na njih.“ O tome je pisao i Sveti Ignjatije Brjančaninov: „U našem stanju, koje još nije obnovljeno blagodaću, nismo sposobni da vidimo druge snove osim onih koje stvaraju pomisli duše i demonski napadi.“

Sveti Jovan Zlatoust takođe je govorio o povezanosti čovekovih dnevnih misli i onoga što se pojavljuje u snovima: „Kada ove pripovesti, viđenja i slušanja držiš u duši, tada i slične snove primaš: duša tvoja navikava se u snu da mašta o onome o čemu tokom dana misli i što želi.“ Sveti Jovan Lestvičnik ovoj temi pristupa kroz duhovnu pouku zapisanu u njegovom delu „Lestvica“: „Ko veruje snovima, neiskusan je, a ko im ne veruje, mudar je.“

Drugim rečima, svetitelj upozorava da je čoveku veoma teško da razlikuje običan san od mogućeg duhovnog javljanja. Zato je najbezbednije da svoj život ne zasnivamo na snovima niti da u njima tražimo posebne poruke. Zbog toga Crkva ne podstiče vernike da samostalno tumače snove ili da u svakom snu traže skriveno značenje.

U Svetom pismu, naročito u Starom zavetu, zaista postoje slučajevi kada je Bog ljudima kroz snove otkrivao svoju volju. Međutim, takvi slučajevi bili su izuzetak. Najčešće je bila reč o prorocima, pravednicima ili ljudima kojima je Gospod poveravao posebnu službu.

shutterstock.com/Mircea Moira

 

Tako je, na primer, san starozavetnog patrijarha Jakova, koji je video lestvice do neba po kojima su se anđeli penjali i silazili, bio praobraz budućeg ovaploćenja Hristovog. U Novom zavetu čitamo da se anđeo u snu više puta javljao Josifu, Zaručniku Presvete Bogorodice.

Prvi put mu je rekao: „Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Mariju, ženu svoju, jer je ono što je u njoj začeto od Duha Svetoga.“ U drugom snu anđeo je zapovedio Josifu da uzme Dete i Njegovu Majku i pobegne u Egipat, jer je Irod želeo da pogubi Isusa. Nakon Irodove smrti, anđeo se ponovo javio Josifu u Egiptu i zapovedio mu da se vrati u svoju zemlju.

Ovi događaji iz Svetog pisma ne znače da svaki san ima natprirodno poreklo ili da u njemu treba tražiti Božju poruku. Upravo suprotno, oni pokazuju da su takva javljanja bila posebna i izuzetna.

Šta Crkva savetuje kada sanjamo preminulu blisku osobu?

Ako nam se u snu javi upokojeni, ne treba da se plašimo, da tražimo skrivene znakove ili pokušavamo da „odgonetnemo“ san. Naročito ne treba da se obraćamo sanovnicima, vračarima ili ljudima koji tvrde da mogu da protumače snove.

Mnogo je korisnije da se upokojenog setimo u molitvi, da damo njegovo ime za pomen za pokoj duše, naručimo parastos ili sami pročitamo molitvu za upokojene. Kada se pitamo šta učiniti nakon sna o preminuloj osobi, pravoslavna tradicija ne upućuje nas na tumačenje snova, već na molitvu i ljubav prema upokojenima, piše ruski pravoslavni portal foma.ru.

Schutterstock/KieferPix

 

Lep i koristan običaj jeste i da se na godišnjicu upokojenja učini neko delo milosrđa: nahraniti beskućnike, pomoći deci iz siromašnih porodica ili odneti namirnice u hram. Takvo sećanje na upokojenog u skladu je sa pravoslavnim predanjem i može biti na korist njegovoj duši.

Važno je da zapamtimo da istinska uteha u žalosti zbog gubitka bliske osobe ne dolazi kroz pokušaje da u snovima odgonetnemo tajne znakove, već kroz obraćanje Bogu i život u Crkvi. Ispovest, pričešće i zajednička molitva sa bližnjima mogu pomoći da se bol zbog gubitka ublaži i da se u duši pronađe mir.

Crkva nas uči da je najbolje što možemo učiniti za upokojenog da živimo po Božjim zapovestima, čuvamo ljubav i milosrđe u srcu i trudimo se da svojim životom svedočimo o veri u večni život i vaskrsenje. U tome je istinska, a ne prividna briga za one koji su prešli u večnost.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara