Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Od pamtiveka ljudi su pokušavali da pronađu smisao u pojavama koje nisu mogli lako da objasne. Snovi, predosećaji i znaci vekovima su budili čovekovu želju da razume nepoznato. U srpskoj narodnoj tradiciji razvila su se brojna verovanja o tome šta određeni događaji mogu da nagoveste, ali ta tumačenja nisu deo crkvenog učenja, već izraz ljudske potrebe da pronađe smisao u neizvesnosti.
Narodna verovanja o snovima i znacima prenosila su se usmenim putem i razlikovala su se od kraja do kraja. San o vodi, životinjama, pokojnicima, putovanju ili određenim predmetima često je dobijao posebno značenje, dok su različite pojave u prirodi ili svakodnevnom životu tumačene kao mogući nagoveštaji sreće ili nesreće.
Sveti Jovan Lestvičnik posebno upozorava da čovek može lako biti zaveden sopstvenim očekivanjima i mislima: "Demoni slavoljublja su proroci neiskusnima u snu." U svom delu „Lestvica“ on dodaje: "Ako te snovi vode u očaj, od đavola su." Pravoslavna crkva pravi jasnu razliku između duhovnog rasuđivanja i pokušaja da čovek kroz znakove otkrije budućnost. Prema crkvenom učenju, vera se ne zasniva na strahu od predskazanja, već na poverenju u Boga, molitvi i mudrom životu.
Snovi imaju svoje mesto u Svetom pismu. Bog je kroz snove objavljivao svoju volju u posebnim događajima, kao u slučaju starozavetnog Josifa, koji je protumačio snove faraona, ili pravednog Josifa, verenika Presvete Bogorodice, kome je u snu otkriveno da primi Mariju i dete koje će roditi.
Ipak, Crkva ne uči da svaki san nosi skrivenu poruku ili da čovek kroz snove treba da predviđa budućnost. Postoji razlika između biblijskih događaja i narodnih tumačenja koja svakom snu pripisuju određeno značenje.
Mnoga narodna verovanja nastala su iz iskustva ljudi koji su vekovima pratili prirodu, promene vremena i ponašanje životinja. Takva zapažanja pomagala su čoveku da se prilagodi okolnostima, ali nisu isto što i uverenje da određena pojava određuje njegovu sudbinu.
Granica se prelazi onda kada čovek počne da zavisi od znakova i donosi odluke na osnovu pretpostavljenih poruka koje vidi u svakodnevnim događajima.
Sličan oprez postoji i prema predosećajima. Čovek ponekad može da prepozna određene detalje zahvaljujući iskustvu, ali pravoslavna tradicija podseća da unutrašnje misli i osećanja treba proveravati kroz molitvu, mudrost i rasuđivanje.
Tražeći uporište u Svetom pismu za mišljenje da postoje predosećaji i da ih Crkva ne negira, mnogi se pozivaju na biblijski pojam "otkrovenje", ali ga često pogrešno tumače.
Otkrovenje je nešto više od viđenja. Viđenje čoveku pokazuje određenu tajnu, dok otkrovenje otkriva dublji smisao onoga što se vidi. Tako Sveti Jovan Bogoslov u Apokalipsi vidi događaje koje ne razume odmah, a anđeo mu ih otkriva i objašnjava:
"Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova" (Otk 17, 7).
Evo šta kaže i Sveti Makarije: „Jedno je viđenje, a drugo, ozarenje i otkrovenje; i postoji osećanje, i postoji viđenje, i postoji ozarenje; i ko ima ozarenje veći je od onog ko ima osećanje (to jest od onog koji vidi štogod na čulan način), pošto se ozario um njegov i primio je nešto više od onog ko ima samo osećanje, zato što mu se dao dar ne samo da vidi, nego i da pojmi šta je video.“
I opet, pokazujući da je otkrovenje veće od viđenja, veli: "Ali drugo je otkrovenje, jer se njime otkrivaju duši velike stvari i tajne Božije."
Sveštenik Dušan Kolundžić
Na pitanje kakav je stav naše Crkve o snovima, koje muči mnoge vernike, odgovorio je protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić:
- To što neko kaže da sniva snove koji se obistinjavaju, moglo bi se podvesti pod onu narodnu poslovicu: Što je babi milo, to joj se snilo, odnosno da često sanjamo ono o čemu kao budni razmišljamo.
Međutim, on kaže da Crkva ne odbacuje potpuno mogućnost posebnih snova:
- I nije bez Božje volje i bez Božjeg dara da se ponekad u snu predskažu neki događaji ili da snovi predstavljaju upozorenje na neku nevolju koja će se dogoditi ili radost koja će nas obradovati. Ali sa snovima treba biti vrlo obazriv, jer ako anđeli Božji, čuvari naši, mogu da nam u snu saopšte ono što je za nas dobro, mogu i demoni da nas kroz snove navedu na neko zlo - upozoravao je otac Dušan.
Potreba za znacima najčešće se javlja u trenucima neizvesnosti. Kada se suoči sa teškim pitanjima, bolešću ili velikim promenama, čovek prirodno traži objašnjenje koje će mu doneti sigurnost.
Narodna verovanja često nude jednostavne odgovore na složene životne situacije, ali Crkva podseća da prava sigurnost ne dolazi iz pokušaja da se otkrije budućnost, već iz odnosa sa Bogom.
Snovi, predosećaji i običaji ostaju deo kulturnog nasleđa i govore o čovekovoj želji da razume svet oko sebe. Međutim, prema pravoslavnom učenju, najvažnije nije šta neki znak navodno najavljuje, već kako čovek živi, kakav odnos ima prema Bogu i kakav trag ostavlja među ljudima.
Vera nije potraga za skrivenim porukama koje će otkriti ono što dolazi, već poverenje u Boga koji poznaje budućnost i vodi čoveka kroz život.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
