Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Od pamtiveka ljudi su pokušavali da pronađu smisao u pojavama koje nisu mogli lako da objasne. Snovi, predosećaji i znaci vekovima su budili čovekovu želju da razume nepoznato. U srpskoj narodnoj tradiciji razvila su se brojna verovanja o tome šta određeni događaji mogu da nagoveste, ali ta tumačenja nisu deo crkvenog učenja, već izraz ljudske potrebe da pronađe smisao u neizvesnosti.
Narodna verovanja o snovima i znacima prenosila su se usmenim putem i razlikovala su se od kraja do kraja. San o vodi, životinjama, pokojnicima, putovanju ili određenim predmetima često je dobijao posebno značenje, dok su različite pojave u prirodi ili svakodnevnom životu tumačene kao mogući nagoveštaji sreće ili nesreće.
Sveti Jovan Lestvičnik posebno upozorava da čovek može lako biti zaveden sopstvenim očekivanjima i mislima: "Demoni slavoljublja su proroci neiskusnima u snu." U svom delu „Lestvica“ on dodaje: "Ako te snovi vode u očaj, od đavola su." Pravoslavna crkva pravi jasnu razliku između duhovnog rasuđivanja i pokušaja da čovek kroz znakove otkrije budućnost. Prema crkvenom učenju, vera se ne zasniva na strahu od predskazanja, već na poverenju u Boga, molitvi i mudrom životu.
Snovi imaju svoje mesto u Svetom pismu. Bog je kroz snove objavljivao svoju volju u posebnim događajima, kao u slučaju starozavetnog Josifa, koji je protumačio snove faraona, ili pravednog Josifa, verenika Presvete Bogorodice, kome je u snu otkriveno da primi Mariju i dete koje će roditi.
Ipak, Crkva ne uči da svaki san nosi skrivenu poruku ili da čovek kroz snove treba da predviđa budućnost. Postoji razlika između biblijskih događaja i narodnih tumačenja koja svakom snu pripisuju određeno značenje.
Mnoga narodna verovanja nastala su iz iskustva ljudi koji su vekovima pratili prirodu, promene vremena i ponašanje životinja. Takva zapažanja pomagala su čoveku da se prilagodi okolnostima, ali nisu isto što i uverenje da određena pojava određuje njegovu sudbinu.
Granica se prelazi onda kada čovek počne da zavisi od znakova i donosi odluke na osnovu pretpostavljenih poruka koje vidi u svakodnevnim događajima.
Sličan oprez postoji i prema predosećajima. Čovek ponekad može da prepozna određene detalje zahvaljujući iskustvu, ali pravoslavna tradicija podseća da unutrašnje misli i osećanja treba proveravati kroz molitvu, mudrost i rasuđivanje.
Tražeći uporište u Svetom pismu za mišljenje da postoje predosećaji i da ih Crkva ne negira, mnogi se pozivaju na biblijski pojam "otkrovenje", ali ga često pogrešno tumače.
Otkrovenje je nešto više od viđenja. Viđenje čoveku pokazuje određenu tajnu, dok otkrovenje otkriva dublji smisao onoga što se vidi. Tako Sveti Jovan Bogoslov u Apokalipsi vidi događaje koje ne razume odmah, a anđeo mu ih otkriva i objašnjava:
"Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova" (Otk 17, 7).
Evo šta kaže i Sveti Makarije: „Jedno je viđenje, a drugo, ozarenje i otkrovenje; i postoji osećanje, i postoji viđenje, i postoji ozarenje; i ko ima ozarenje veći je od onog ko ima osećanje (to jest od onog koji vidi štogod na čulan način), pošto se ozario um njegov i primio je nešto više od onog ko ima samo osećanje, zato što mu se dao dar ne samo da vidi, nego i da pojmi šta je video.“
I opet, pokazujući da je otkrovenje veće od viđenja, veli: "Ali drugo je otkrovenje, jer se njime otkrivaju duši velike stvari i tajne Božije."
Sveštenik Dušan Kolundžić
Na pitanje kakav je stav naše Crkve o snovima, koje muči mnoge vernike, odgovorio je protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić:
- To što neko kaže da sniva snove koji se obistinjavaju, moglo bi se podvesti pod onu narodnu poslovicu: Što je babi milo, to joj se snilo, odnosno da često sanjamo ono o čemu kao budni razmišljamo.
Međutim, on kaže da Crkva ne odbacuje potpuno mogućnost posebnih snova:
- I nije bez Božje volje i bez Božjeg dara da se ponekad u snu predskažu neki događaji ili da snovi predstavljaju upozorenje na neku nevolju koja će se dogoditi ili radost koja će nas obradovati. Ali sa snovima treba biti vrlo obazriv, jer ako anđeli Božji, čuvari naši, mogu da nam u snu saopšte ono što je za nas dobro, mogu i demoni da nas kroz snove navedu na neko zlo - upozoravao je otac Dušan.
Potreba za znacima najčešće se javlja u trenucima neizvesnosti. Kada se suoči sa teškim pitanjima, bolešću ili velikim promenama, čovek prirodno traži objašnjenje koje će mu doneti sigurnost.
Narodna verovanja često nude jednostavne odgovore na složene životne situacije, ali Crkva podseća da prava sigurnost ne dolazi iz pokušaja da se otkrije budućnost, već iz odnosa sa Bogom.
Snovi, predosećaji i običaji ostaju deo kulturnog nasleđa i govore o čovekovoj želji da razume svet oko sebe. Međutim, prema pravoslavnom učenju, najvažnije nije šta neki znak navodno najavljuje, već kako čovek živi, kakav odnos ima prema Bogu i kakav trag ostavlja među ljudima.
Vera nije potraga za skrivenim porukama koje će otkriti ono što dolazi, već poverenje u Boga koji poznaje budućnost i vodi čoveka kroz život.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Julijana Tarsanina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Andrej Kritski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Elizabete Portugalske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
