Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih Hrišćanskih praznika, a u središtu njegovog smisla nalazi se tajna Hristove božanske slave, koja se pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom otkrila na gori Tavoru. Hristos se tada preobrazio i zasijao svetlošću, pokazavši učenicima slavu Božju i dajući im, pred svoje stradanje, nagoveštaj Vaskrsenja.
Uz velike crkvene praznike kroz vekove su se vezivali i brojni narodni običaji i verovanja, u kojima su ljudi prepoznavali smenu godišnjih doba, promene u prirodi i trenutke važne za svakodnevni život. Tako je i Preobraženje u srpskoj narodnoj tradiciji dobilo posebno mesto. Dok je za Crkvu ono praznik Hristove božanske svetlosti i poziv čoveku na duhovno preobraženje, u narodnom kalendaru predstavljalo je i svojevrsnu granicu između leta i jeseni. O tome svedoče brojni običaji, od osvećenja novog roda do verovanja da se posle ovog praznika menjaju gora i voda.
Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, ističe da je Preobraženje u narodnom kalendaru bilo vreme jasno prepoznate promene, trenutak kada se leto polako povlači, a priroda počinje da pokazuje prve znake jeseni. Dok je u crkvenom smislu ovaj praznik usmeren na Hristovo Preobraženje i otkrivanje Njegove božanske slave, u narodnoj tradiciji promene koje su se vezivale za ovaj dan bile su vidljive i u prirodi i u svakodnevnom životu.
- Govorilo se da se preobražava list u gori i kamen u vodi. Lišće počinje da žuti i opada, vode postaju hladnije, a sa promenom prirode menja se i čovekov odnos prema njoj. Znalo se da posle Preobraženja više nije vreme za kupanje u rekama. Verovalo se da onaj ko nastavi da se kupa može da se prehladi, razboli ili da ga ujede zmija - objašnjava Srećković.
U ovakvim verovanjima prirodni ciklus dobijao je svoje mesto u svakodnevnom životu, pa se ono što se dešava u prirodi povezivalo sa vremenom kada nešto treba raditi, jesti ili izbegavati. Praznik je tako u narodnoj tradiciji označavao svojevrsnu granicu, a posebno mesto među običajima imalo je grožđe.
- Preobraženje je bilo vreme novog roda. Grožđe se osveštava u crkvi i deli, a u pojedinim krajevima nosilo se i na groblje, za pokoj duša predaka. Zabeleženo je i da se novo grožđe nije jelo pre praznika, već tek posle osvećenja. Tako se i u ishrani jasno obeležavala granica između onoga što je bilo i onoga što tek dolazi - kaže muzejski savetnik Etnografskog muzeja.
Običaj osvećenja grožđa naročito pokazuje kako su se u narodnoj praksi preplitali crkveni praznik i tradicionalni odnos prema novom rodu. Prinošenje prvih plodova na blagoslov povezivalo je svakodnevni život sa zahvalnošću Bogu za darove zemlje, dok je deljenje osvećenog grožđa prazniku davalo i snažnu zajedničku, porodičnu i duhovnu dimenziju.
Kako Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta, praznična trpeza bila je posna, ali je, u skladu sa prazničnim običajima, mogla biti obogaćena ribom i vinom.
Srećković podseća i na druga verovanja koja su se vezivala za ovaj dan. Govorilo se da se u noći Preobraženja i nebo tri puta preobražava, da nije dobro plakati, a da žene i devojke treba da započnu neki posao kako bi im sve išlo od ruke. U nekim krajevima brali su se i lešnici koji su čuvani kao prirodni lek.
Ovakva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa učenjem Crkve, ali ona svedoče o tome koliko je veliki praznik bio ukorenjen u životu ljudi. Crkveni kalendar nije određivao samo vreme molitve i bogosluženja već je, kroz običaje koji su se vekovima oblikovali oko praznika, pratio i ritam života domaćinstva, prirode i rada.
- Ova verovanja pokazuju kako je čovek prirodne promene povezivao sa sopstvenim životom. Preobraženje nije bilo samo datum koji označava promenu godišnjeg doba. Ono je uređivalo odnos prema vodi, hrani, radu, zdravlju i plodu, ali i prema precima. Zato je za etnologiju važno kao primer načina na koji se prirodni ciklus pretvarao u kulturni obrazac - zaključio je Srećković i naglasio da nam običaji govore kako su ljudi nekada razumevali vreme, prirodu i sopstveno mesto u njoj.
Preobraženje zato ostaje mnogo više od praznika koji najavljuje promenu godišnjeg doba. Ono podseća na Hristovu slavu i poziva svakog čoveka da se i sam duhovno preobražava, obnavljajući svoj život kroz veru, molitvu i zajednicu sa Bogom. Narodni običaji koji su se vekovima vezivali za ovaj dan čuvaju trag tog dubokog poštovanja prema prazniku, ali je njegova suština za Crkvu uvek ostajala ista: susret čoveka sa Božjom svetlošću i poziv da joj svojim životom odgovori.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja. Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja. Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje. Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Tanjug/VIDEO
Zašto se grožđe nosi u crkvu na osvećenje
Šta se još verovalo uoči velikog praznika
Duhovna riznica
21:11 | 29.06.2026
IKONA NIJE AMAJLIJA, SVETITELJ NIJE ČUDOTVORAC KOJI ISPUNJAVA ŽELJE: Sveštenici otkrivaju najveće zablude vernika
Duhovna riznica
22:47 | 01.07.2026
DA LI VODA MOŽE DA ISCELI ČOVEKA: Evo šta Crkva kaže o čudotvornim izvorima, Bogojavljenskoj vodici i narodnim verovanjima
Duhovna riznica
23:26 | 03.07.2026
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
Duhovna riznica
22:46 | 05.07.2026
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Iz manastira odbacuju tvrdnje o lošim uslovima, navode da su osnovne potrebe obezbeđene i objašnjavaju šta se zapravo dešava sa novim priključkom za pumpu i reorganizacijom parohije.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Mitropolit David i episkop Kirilo sabrali vernike na molitvi, a bogosluženje obasjalo porukom večnog Carstva Božjeg
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
