Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Sveti prorok Ilija jedan je od najpoštovanijih starozavetnih svetitelja u pravoslavlju, a u srpskom narodu vekovima je poznat i kao Ilija Gromovnik. Ovaj naziv potekao je iz narodnog predanja koje je, nadahnuto biblijskim kazivanjem o njegovom uznesenju, stvorilo snažnu sliku o svetitelju povezanom sa gromovima i munjama.
Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija nebom prolazi u vatrenim kočijama koje vuku četiri konja. Grmljavina se tumači kao zvuk njegovih kola, a munje kao odraz njegove sile. Zbog toga je u narodu poznat kao Ilija Gromovnik, onaj koji upravlja nebeskim silama i prirodnim pojavama.
Njegov praznik obeležava se u najtoplijem i najsušnijem delu godine, kada su letnje oluje česte i snažne. Zato je od davnina postojalo verovanje da na Svetog Iliju ne treba obavljati teške poslove u polju, kako se ne bi izazvalo nevreme ili grad koji bi mogao da nanese štetu usevima. Ova verovanja deo su narodnog običaja i kulturnog nasleđa koje se prenosilo generacijama.
Ipak, kada govorimo o Svetom Iliji, važno je razlikovati ono što pripada narodnoj tradiciji od onoga što o njemu svedoči Sveto pismo.
O uznesenju proroka Ilije govori Četvrta knjiga o carevima:
„Kada je došlo vreme da Gospod uznese Iliju u vihoru na nebo, pođe Ilija sa Jelisejem iz Galgala... I reče Jelisej: Duh koji je u tebi neka bude dvostruko na meni. A on reče: Teško si zatražio. Ako vidiš kako ću biti uzet od tebe, biće ti tako; ako pak ne vidiš, neće biti. I dok su išli putem i razgovarali, iznenada se pojaviše ognjena kola i ognjeni konji, razdvojiše ih, i Ilija se u vihoru uznese na nebo“ (4 Car. 2, 1; 9-11).
Upravo ovaj odlomak vekovima je bio osnova za različita narodna tumačenja o vatrenim kočijama Svetog Ilije. Međutim, u biblijskom kazivanju ognjena kola i ognjeni konji nisu središte ovog događaja, već simboli kojima se ukazuje na Božje delovanje i tajnu koja prevazilazi ljudsko iskustvo.
Najvažnija poruka ovog odlomka jeste da se Ilija nije uzneo sopstvenom snagom, već da ga je uzneo Gospod. Prorok čak do poslednjeg trenutka nije znao da li će se to zaista dogoditi, što se vidi iz njegovih reči upućenih Jeliseju: „Ako vidiš kako ću biti uzet od tebe, biće ti tako; ako pak ne vidiš, neće biti.“
Zbog toga naziv Ilija Gromovnik treba razumeti kao izraz narodne pobožnosti i predanja koje je nastalo iz želje ljudi da slikovito objasne čudesno uznesenje proroka. Crkva, međutim, ne uči da Sveti Ilija upravlja gromovima i munjama, već ga poštuje kao velikog Božjeg proroka, revnosnog propovednika vere i čoveka koga je Gospod na poseban način proslavio.
Najdublja poruka praznika Svetog proroka Ilije nije u strahu od groma i oluja, već u veri da Bog proslavlja svoje verne sluge i da Njegova sila prevazilazi sve pojave vidljivog sveta.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
