Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Sveti prorok Ilija jedan je od najpoštovanijih starozavetnih svetitelja u pravoslavlju, a u srpskom narodu vekovima je poznat i kao Ilija Gromovnik. Ovaj naziv potekao je iz narodnog predanja koje je, nadahnuto biblijskim kazivanjem o njegovom uznesenju, stvorilo snažnu sliku o svetitelju povezanom sa gromovima i munjama.
Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija nebom prolazi u vatrenim kočijama koje vuku četiri konja. Grmljavina se tumači kao zvuk njegovih kola, a munje kao odraz njegove sile. Zbog toga je u narodu poznat kao Ilija Gromovnik, onaj koji upravlja nebeskim silama i prirodnim pojavama.
Njegov praznik obeležava se u najtoplijem i najsušnijem delu godine, kada su letnje oluje česte i snažne. Zato je od davnina postojalo verovanje da na Svetog Iliju ne treba obavljati teške poslove u polju, kako se ne bi izazvalo nevreme ili grad koji bi mogao da nanese štetu usevima. Ova verovanja deo su narodnog običaja i kulturnog nasleđa koje se prenosilo generacijama.
Ipak, kada govorimo o Svetom Iliji, važno je razlikovati ono što pripada narodnoj tradiciji od onoga što o njemu svedoči Sveto pismo.
O uznesenju proroka Ilije govori Četvrta knjiga o carevima:
„Kada je došlo vreme da Gospod uznese Iliju u vihoru na nebo, pođe Ilija sa Jelisejem iz Galgala... I reče Jelisej: Duh koji je u tebi neka bude dvostruko na meni. A on reče: Teško si zatražio. Ako vidiš kako ću biti uzet od tebe, biće ti tako; ako pak ne vidiš, neće biti. I dok su išli putem i razgovarali, iznenada se pojaviše ognjena kola i ognjeni konji, razdvojiše ih, i Ilija se u vihoru uznese na nebo“ (4 Car. 2, 1; 9-11).
Upravo ovaj odlomak vekovima je bio osnova za različita narodna tumačenja o vatrenim kočijama Svetog Ilije. Međutim, u biblijskom kazivanju ognjena kola i ognjeni konji nisu središte ovog događaja, već simboli kojima se ukazuje na Božje delovanje i tajnu koja prevazilazi ljudsko iskustvo.
Najvažnija poruka ovog odlomka jeste da se Ilija nije uzneo sopstvenom snagom, već da ga je uzneo Gospod. Prorok čak do poslednjeg trenutka nije znao da li će se to zaista dogoditi, što se vidi iz njegovih reči upućenih Jeliseju: „Ako vidiš kako ću biti uzet od tebe, biće ti tako; ako pak ne vidiš, neće biti.“
Zbog toga naziv Ilija Gromovnik treba razumeti kao izraz narodne pobožnosti i predanja koje je nastalo iz želje ljudi da slikovito objasne čudesno uznesenje proroka. Crkva, međutim, ne uči da Sveti Ilija upravlja gromovima i munjama, već ga poštuje kao velikog Božjeg proroka, revnosnog propovednika vere i čoveka koga je Gospod na poseban način proslavio.
Najdublja poruka praznika Svetog proroka Ilije nije u strahu od groma i oluja, već u veri da Bog proslavlja svoje verne sluge i da Njegova sila prevazilazi sve pojave vidljivog sveta.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
