Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Povodom praznika Prepodobnomučenice Paraskeve, koji naša Crkva proslavlja danas, 8. avgusta, sveštenik Slobodan Lukić, paroh budvanski, skrenuo je pažnju na život i podvig ove velike svetiteljke, ukazujući istovremeno na pogrešna narodna verovanja koja se često vezuju za njen praznik.
Otac Slobodan je podsetio da je Sveta Paraskeva rođena u Rimu od pobožnih hrišćanskih roditelja i da je od najranijeg detinjstva vaspitavana u duhu hrišćanske vere. Već kao mlada zadobila je velike darove Božije, krasile su je hrišćanske vrline, neprestano je prebivala u molitvi i čitanju Svetog pisma, a Gospod joj je darovao i dar čudotvorstva.
Govoreći o njenom mučeničkom podvigu, otac Slobodan je istakao da je Sveta Paraskeva tokom života bila izložena velikim stradanjima od neznabožnih careva i knezova, ali da je sve muke pobeđivala blagodaću Božijom, snagom svoje vere i nepokolebivim ispovedanjem Hrista.
- Sve te velike muke na koje je stavljana ona je pobeđivala blagodaću Božijom i silom Božijom, i svojom verom, i pri tome mnogi koji su bili udivljeni videći njenu veliku veru su takođe prihvatali Hrista i hrišćansko učenje. Tako da je ona celim svojim životom, svojim podvigom, svojim mučeništvom propovedala Hrista i Njegovo Sveto jevanđelje - kazao je on za portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
Podsetio je da su brojni hramovi posvećeni Svetoj Paraskevi, što svedoči o velikom poštovanju koje ova svetiteljka uživa u srpskom narodu i među pravoslavnim hrišćanima uopšte.
Posebno je upozorio na brojna sujeverja koja se u narodu vezuju za praznik ove svetiteljke.
- Za praznik ove Svete mučenice Hristove vezuju se brojne narodne legende i preporuke, koje su zapravo izraz jednog velikog sujeverja. Često se može pročitati na društvenim mrežama, portalima ili čuti na televiziji šta sve ne treba raditi na praznik Svete mučenice Paraskeve, odnosno Trnove Petke, pa se kao jedna od najvećih kazni za onoga ko bude radio navodi trnjenje ruku, odakle potiče i naziv Trnova Petka - rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovakve priče nemaju utemeljenje u veri, već predstavljaju pokušaj da se pažnja vernika odvrati od istinske poruke koju nam život svetitelja donosi.
- O tome koliko je to besmisleno ne treba posebno ni govoriti, ali treba reći koliko se neko trudi da neprestano plasira takve priče i sujeverja, kako bi što više narod odvojio od spoznanja onoga što treba da se nauči kada je reč o svetiteljima - naglasio je paroh budvanski, protojerej Slobodan Lukić.
On je poručio da je suština praznika Svete Paraskeve u sećanju na njen mučenički podvig, na hrabrost sa kojom je ispovedala Hrista i na brojne duše koje su, videvši njenu veru i stradanje, poverovale u Gospoda.
Na kraju je pozvao vernike da praznik proslave molitveno, obraćajući se Svetoj Paraskevi kao molitvenoj zastupnici pred Bogom i nastojeći da podražavaju njenu veru i ispovedništvo.
- Zaista, svako onaj koji ima, a svi mi imamo neke tegobe, nevolje ili iskušenja, uznijećemo joj molitve, kao onoj koja ima smelost pred Bogom da zastupa nas, pravoslavni rod, hrišćanski grešni pred Bogom i da pomogne u svim našim nevoljama i nedaćama. Ali, moleći se njoj, trudićemo se da podražavamo, bar u nekoj meri, njenoj veri i njenom hrabrom ispovedanju vere. I zato neka bi Sveta Prepodobnomučenica Paraskeva Petka bila svima nama na pomoć, da bude molitvenica naša pred Bogom, da nam Bog njenim molitvama podari zdravlje, svakoga dobra, napretka i utehe - poručio je sveštenik Slobodan Lukić.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita". Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje. Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati. Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala. Budi deo Religija.rs zajednice.
Printscreen/Youtube/Jovan Plamenac
GDE PRESTAJE VERA, A POČINJE SUJEVERJE: Crkva upozorava da i mnogi koji redovno odlaze u hramove upadaju u zamke praznoverja
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
ISTINA O SRPSKIM OBIČAJIMA: Evo zašto su opstali i kada im se odavno izgubio smisao
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News