Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Povodom praznika Prepodobnomučenice Paraskeve, koji naša Crkva proslavlja danas, 8. avgusta, sveštenik Slobodan Lukić, paroh budvanski, skrenuo je pažnju na život i podvig ove velike svetiteljke, ukazujući istovremeno na pogrešna narodna verovanja koja se često vezuju za njen praznik.
Otac Slobodan je podsetio da je Sveta Paraskeva rođena u Rimu od pobožnih hrišćanskih roditelja i da je od najranijeg detinjstva vaspitavana u duhu hrišćanske vere. Već kao mlada zadobila je velike darove Božije, krasile su je hrišćanske vrline, neprestano je prebivala u molitvi i čitanju Svetog pisma, a Gospod joj je darovao i dar čudotvorstva.
Govoreći o njenom mučeničkom podvigu, otac Slobodan je istakao da je Sveta Paraskeva tokom života bila izložena velikim stradanjima od neznabožnih careva i knezova, ali da je sve muke pobeđivala blagodaću Božijom, snagom svoje vere i nepokolebivim ispovedanjem Hrista.
- Sve te velike muke na koje je stavljana ona je pobeđivala blagodaću Božijom i silom Božijom, i svojom verom, i pri tome mnogi koji su bili udivljeni videći njenu veliku veru su takođe prihvatali Hrista i hrišćansko učenje. Tako da je ona celim svojim životom, svojim podvigom, svojim mučeništvom propovedala Hrista i Njegovo Sveto jevanđelje - kazao je on za portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
Podsetio je da su brojni hramovi posvećeni Svetoj Paraskevi, što svedoči o velikom poštovanju koje ova svetiteljka uživa u srpskom narodu i među pravoslavnim hrišćanima uopšte.
Posebno je upozorio na brojna sujeverja koja se u narodu vezuju za praznik ove svetiteljke.
- Za praznik ove Svete mučenice Hristove vezuju se brojne narodne legende i preporuke, koje su zapravo izraz jednog velikog sujeverja. Često se može pročitati na društvenim mrežama, portalima ili čuti na televiziji šta sve ne treba raditi na praznik Svete mučenice Paraskeve, odnosno Trnove Petke, pa se kao jedna od najvećih kazni za onoga ko bude radio navodi trnjenje ruku, odakle potiče i naziv Trnova Petka - rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovakve priče nemaju utemeljenje u veri, već predstavljaju pokušaj da se pažnja vernika odvrati od istinske poruke koju nam život svetitelja donosi.
- O tome koliko je to besmisleno ne treba posebno ni govoriti, ali treba reći koliko se neko trudi da neprestano plasira takve priče i sujeverja, kako bi što više narod odvojio od spoznanja onoga što treba da se nauči kada je reč o svetiteljima - naglasio je paroh budvanski, protojerej Slobodan Lukić.
On je poručio da je suština praznika Svete Paraskeve u sećanju na njen mučenički podvig, na hrabrost sa kojom je ispovedala Hrista i na brojne duše koje su, videvši njenu veru i stradanje, poverovale u Gospoda.
Na kraju je pozvao vernike da praznik proslave molitveno, obraćajući se Svetoj Paraskevi kao molitvenoj zastupnici pred Bogom i nastojeći da podražavaju njenu veru i ispovedništvo.
- Zaista, svako onaj koji ima, a svi mi imamo neke tegobe, nevolje ili iskušenja, uznijećemo joj molitve, kao onoj koja ima smelost pred Bogom da zastupa nas, pravoslavni rod, hrišćanski grešni pred Bogom i da pomogne u svim našim nevoljama i nedaćama. Ali, moleći se njoj, trudićemo se da podražavamo, bar u nekoj meri, njenoj veri i njenom hrabrom ispovedanju vere. I zato neka bi Sveta Prepodobnomučenica Paraskeva Petka bila svima nama na pomoć, da bude molitvenica naša pred Bogom, da nam Bog njenim molitvama podari zdravlje, svakoga dobra, napretka i utehe - poručio je sveštenik Slobodan Lukić.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita". Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje. Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati. Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
Printscreen/Youtube/Jovan Plamenac
Duhovna riznica
16:33 | 27.06.2026
GDE PRESTAJE VERA, A POČINJE SUJEVERJE: Crkva upozorava da i mnogi koji redovno odlaze u hramove upadaju u zamke praznoverja
Duhovna riznica
23:26 | 03.07.2026
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
Duhovna riznica
22:46 | 05.07.2026
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
Duhovna riznica
10:13 | 16.07.2026
ISTINA O SRPSKIM OBIČAJIMA: Evo zašto su opstali i kada im se odavno izgubio smisao
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
U besedi za subotu 10. sedmice po Duhovima, svetitelj ukazuje na razliku između čoveka koji još nije spoznao istinu i onoga koji ju je upoznao, pa joj svesno okrenuo leđa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnomučenicu Paraskevu (Svetu Petku) Rimljanku po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Emilijan Ispovednik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Dominika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Zašto narod i mediji često mešaju avgustovski i oktobarski praznik, kakva je prava istorija i gde se zaista nalaze mošti ovih svetiteljki, otkrivaju protonamesnik Aleksandar R. Jevtić i protojerej Srećko Zečević.
Vekovima pravoslavni vernici traže pomoć Svete Petke Rimljanke u trenucima bolesti, tuge i životnih iskušenja, verujući u njenu moćnu molitvu koja donosi snagu, zaštitu i mir u srcu.
Dan posvećen ovoj svetiteljki, zaštitnici vernika, treba provesti u miru i molitvi. Crkva nas podseća da izbegnemo praznoverje i dočekamo praznik u čistoj veri.
U besedi za subotu 10. sedmice po Duhovima, svetitelj ukazuje na razliku između čoveka koji još nije spoznao istinu i onoga koji ju je upoznao, pa joj svesno okrenuo leđa.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
