Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Postoje trenuci u životu kada čovek ostane bez ljudi za koje je verovao da će zauvek biti uz njega. Neko se udalji bez objašnjenja, neko prestane da se javlja, neko okrene leđa upravo onda kada je najpotrebniji, dok se za neke ljude tek kroz iskušenja pokaže da njihova bliskost nikada nije bila onakva kakvom se činila.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali. Čovek tada često pokušava da pronađe odgovor na pitanje šta je pogrešio, gde je pogrešio i zbog čega je neko kome je pružao ljubav i poverenje odlučio da ode.
Međutim, u duhovnom životu iskušenja kroz koja prolazimo mogu imati i drugačije značenje. Ona mogu pokazati ono što ranije nismo bili u stanju da vidimo.
Odlazak nekoga iz našeg života ne mora uvek značiti da smo izgubili ono što nam je bilo potrebno. Ponekad se tek posle nečijeg odlaska vidi kakav je odnos zaista bio.
Ponekad se otkrije da je prijateljstvo počivalo na navici, interesu ili zajedničkim okolnostima, a ne na istinskoj ljubavi.
Crkveno učenje podseća da čovek svoju sigurnost ne treba da gradi isključivo na ljudima. Ljudi su slabi i promenljivi, dok je Bog uvek prisutan. Zbog toga odlazak nekoga iz našeg života ne mora biti samo gubitak.
Ponekad upravo kroz takvo iskustvo postaje jasno ko nas je voleo iskreno, a ko je bio uz nas samo dok mu je to odgovaralo.
Takve situacije nisu lake, ali mogu čoveka naučiti i praštanju. Hrišćanin nije pozvan da na tuđu povredu odgovori mržnjom i osvetom, već da svoju bol preda Bogu i sačuva srce od ogorčenosti.
Upravo zato reči Svetog Nektarija Eginskog mogu biti uteha svima koji su doživeli da ih napuste oni kojima su verovali:
"Neka te ne rastužuje ako te ljudi napuste. Bog dopušta da se otkriju srca, kako bi poznao ko te istinski voli".
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Pre 210 godina rođena je Marija Trandafil, žena čije su zadužbine deci bez roditelja, učenicima i hramovima ostavile trag koji se i danas vidi u Novom Sadu.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Pre 210 godina rođena je Marija Trandafil, žena čije su zadužbine deci bez roditelja, učenicima i hramovima ostavile trag koji se i danas vidi u Novom Sadu.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
