Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Postoje trenuci u životu kada čovek ostane bez ljudi za koje je verovao da će zauvek biti uz njega. Neko se udalji bez objašnjenja, neko prestane da se javlja, neko okrene leđa upravo onda kada je najpotrebniji, dok se za neke ljude tek kroz iskušenja pokaže da njihova bliskost nikada nije bila onakva kakvom se činila.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali. Čovek tada često pokušava da pronađe odgovor na pitanje šta je pogrešio, gde je pogrešio i zbog čega je neko kome je pružao ljubav i poverenje odlučio da ode.
Međutim, u duhovnom životu iskušenja kroz koja prolazimo mogu imati i drugačije značenje. Ona mogu pokazati ono što ranije nismo bili u stanju da vidimo.
Odlazak nekoga iz našeg života ne mora uvek značiti da smo izgubili ono što nam je bilo potrebno. Ponekad se tek posle nečijeg odlaska vidi kakav je odnos zaista bio.
Ponekad se otkrije da je prijateljstvo počivalo na navici, interesu ili zajedničkim okolnostima, a ne na istinskoj ljubavi.
Crkveno učenje podseća da čovek svoju sigurnost ne treba da gradi isključivo na ljudima. Ljudi su slabi i promenljivi, dok je Bog uvek prisutan. Zbog toga odlazak nekoga iz našeg života ne mora biti samo gubitak.
Ponekad upravo kroz takvo iskustvo postaje jasno ko nas je voleo iskreno, a ko je bio uz nas samo dok mu je to odgovaralo.
Takve situacije nisu lake, ali mogu čoveka naučiti i praštanju. Hrišćanin nije pozvan da na tuđu povredu odgovori mržnjom i osvetom, već da svoju bol preda Bogu i sačuva srce od ogorčenosti.
Upravo zato reči Svetog Nektarija Eginskog mogu biti uteha svima koji su doživeli da ih napuste oni kojima su verovali:
"Neka te ne rastužuje ako te ljudi napuste. Bog dopušta da se otkriju srca, kako bi poznao ko te istinski voli".
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Smisao će se otkriti onda kada Gospod blagoslovi da ga vidimo, tvrdi otac Andrej.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
