Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
U vremenu kada su ljudi sve češće opterećeni međusobnim sukobima, podelama, uvredama i nerazumevanjem, sve je manje prostora za ono što je temelj hrišćanskog života - ljubav.
Svakodnevne brige, užurbanost i želja da se sopstveni interes stavi ispred svega, često udaljavaju čoveka od bližnjih, ali i od Boga. Upravo zato Crkva neprestano podseća da nijedan podvig, nijedno znanje niti bilo koje dobro delo, nema punu vrednost ukoliko nije prožeto ljubavlju.
Pravoslavno učenje govori da ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija. Ona je način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
Ljubav podrazumeva trpljenje, praštanje, smirenje i žrtvu, zbog čega se smatra najvećom hrišćanskom vrlinom.
Sveti oci učili su da se istinska ljubav ne pokazuje rečima, već delima. Ona se ogleda u tome da čovek ne uzvraća zlom na zlo, da ne osuđuje bližnjega, da pomaže onome kome je pomoć potrebna i da se raduje dobru drugoga kao sopstvenom. Takva ljubav ne pravi razliku među ljudima, ne traži korist i ne očekuje nagradu, već izvire iz srca koje je okrenuto Bogu.
U Svetom pismu ljubav zauzima posebno mesto. Gospod Isus Hristos sažeo je sav Zakon i proroke u dve najveće zapovesti - da čovek ljubi Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim, i da ljubi bližnjega kao samoga sebe. Zbog toga se ljubav ne može odvojiti od vere, jer onaj ko ljubi Boga pozvan je da ljubav pokazuje i prema svakom čoveku.
Crkva uči da ljubav ima snagu da zaceli narušene odnose, da umiri sukobe i vrati mir tamo gde vladaju svađe.
Ona pobeđuje gordost, razbija mržnju i oslobađa čoveka od sebičnosti. Kada ljubav postane temelj porodice, zajednice i društva, tada nestaju podele koje udaljavaju ljude jedne od drugih.
Mnogi svetitelji isticali su da je ljubav najveći dar koji čovek može da stekne tokom zemaljskog života. Ona je znak prisustva Božije blagodati u čoveku i put kojim se stiže do Carstva nebeskog. Bez nje, sva spoljašnja pobožnost ostaje prazna, dok se kroz ljubav svaka vrlina ispunjava i dobija svoj pravi smisao.
O značaju ove najveće hrišćanske vrline govorio je i Sveti Maksim Ispovednik:
"Za one koji imaju uma, od svega što je posle Boga, nema ništa dragocenije od ljubavi; bolje reći: Bogu nema ništa milije (od ljubavi), jer ona objedinjuje razdvojene i u stanju je da kod mnogih, odnosno kod svih, ostvari neprotivnu istovetnost mišljenja."
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
