BOGU NEMA NIŠTA MILIJE OD OVOGA! Sveti Maksim o najvećem daru koji čovek može da stekne za života!

U vremenu kada su ljudi sve češće opterećeni međusobnim sukobima, podelama, uvredama i nerazumevanjem, sve je manje prostora za ono što je temelj hrišćanskog života - ljubav.

Svakodnevne brige, užurbanost i želja da se sopstveni interes stavi ispred svega, često udaljavaju čoveka od bližnjih, ali i od Boga. Upravo zato Crkva neprestano podseća da nijedan podvig, nijedno znanje niti bilo koje dobro delo, nema punu vrednost ukoliko nije prožeto ljubavlju.

Pravoslavno učenje govori da ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija. Ona je način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.

Ljubav podrazumeva trpljenje, praštanje, smirenje i žrtvu, zbog čega se smatra najvećom hrišćanskom vrlinom.

Sveti oci učili su da se istinska ljubav ne pokazuje rečima, već delima. Ona se ogleda u tome da čovek ne uzvraća zlom na zlo, da ne osuđuje bližnjega, da pomaže onome kome je pomoć potrebna i da se raduje dobru drugoga kao sopstvenom. Takva ljubav ne pravi razliku među ljudima, ne traži korist i ne očekuje nagradu, već izvire iz srca koje je okrenuto Bogu.

U Svetom pismu ljubav zauzima posebno mesto. Gospod Isus Hristos sažeo je sav Zakon i proroke u dve najveće zapovesti - da čovek ljubi Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim, i da ljubi bližnjega kao samoga sebe. Zbog toga se ljubav ne može odvojiti od vere, jer onaj ko ljubi Boga pozvan je da ljubav pokazuje i prema svakom čoveku.

Crkva uči da ljubav ima snagu da zaceli narušene odnose, da umiri sukobe i vrati mir tamo gde vladaju svađe.

Ona pobeđuje gordost, razbija mržnju i oslobađa čoveka od sebičnosti. Kada ljubav postane temelj porodice, zajednice i društva, tada nestaju podele koje udaljavaju ljude jedne od drugih.

Mnogi svetitelji isticali su da je ljubav najveći dar koji čovek može da stekne tokom zemaljskog života. Ona je znak prisustva Božije blagodati u čoveku i put kojim se stiže do Carstva nebeskog. Bez nje, sva spoljašnja pobožnost ostaje prazna, dok se kroz ljubav svaka vrlina ispunjava i dobija svoj pravi smisao.

O značaju ove najveće hrišćanske vrline govorio je i Sveti Maksim Ispovednik:

"Za one koji imaju uma, od svega što je posle Boga, nema ništa dragocenije od ljubavi; bolje reći: Bogu nema ništa milije (od ljubavi), jer ona objedinjuje razdvojene i u stanju je da kod mnogih, odnosno kod svih, ostvari neprotivnu istovetnost mišljenja."

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara