Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
U pravoslavlju, Bog je izvor života, vrhovni Stvoritelj koji je u isti mah neizmerno uzvišen i neizmerno blizak čoveku. On nije apstraktna sila niti udaljeni sudija, već lični Bog, Otac koji poznaje svakog čoveka po imenu.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Za verujućeg čoveka, Bog predstavlja temelj postojanja i jedino trajno uporište u svetu koji se neprestano menja. U svakodnevnim životnim borbama, kada sve spoljašnje sigurnosti prolaze, Bog ostaje kao stalni oslonac - ne zato što čovek uvek zaslužuje njegovu blizinu, već zato što je Božja ljubav bezuslovna.
U toj ljubavi čovek pronalazi smisao, smer i snagu da izdrži ono što prevazilazi njegove sopstvene mogućnosti.
U pravoslavlju, Bog je i putokaz koji poziva čoveka da ne pristaje na površnost i prolaznost, već da teži onome što je večno.
Život sa Bogom ne znači bekstvo od sveta, već njegovo preobražavanje: gledati druge ljude očima milosrđa, nositi svoj krst sa nadom, i u svemu tražiti dublji smisao koji vodi ka spasenju. Čovek u tom odnosu ne ostaje sam, jer Bog ostaje veran i kada čovek posrne. Upravo je ta Božja vernost ono što daje hrabrost da se u svakom trenutku ponovo krene putem dobra.
Na tu večnu istinu podseća i Sveti Serafim Rouz, čija misao snažno sažima suštinu odnosa čoveka i Boga:
"Sve u ovom životu prolazi, samo Bog ostaje i samo se za njega vredi boriti. Imamo izbor - da sledimo put ovoga sveta, društva koje nas okružuje i tako se nađem izvan Gospoda. Ili, da izaberemo takav obraz života da izaberemo Boga koji nas priziva i kojega ište naše srce".
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Mati Stefanida govori o blagouhanju ikone tokom NATO bombardovanja i neobjašnjivom isceljenju deteta, koje je lekarska praksa smatrala nemogućim.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Mati Stefanida govori o blagouhanju ikone tokom NATO bombardovanja i neobjašnjivom isceljenju deteta, koje je lekarska praksa smatrala nemogućim.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
U svetu gde svakodnevne oluje preplavljuju srce i um, njegova pouka pokazuje da trpljenje i strpljenje otvaraju put do unutrašnje snage i istinske vere.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
