Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
SPC sutra proslavlja Svetog mučenika Jerona s družinom, odnosno Sveta 33 mučenika u Melitini.
Sveti mučenik Jeron rođen je u gradu Tijani kapadokijskoj. Majka mu je bila blagočestiva Stratonika, koja je bila slepa.
"Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu. Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima", piše u žitijama.
Najzad je uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Dok su bili na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu:
"Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k njemu preći da primiš od njega čest i slavu."
To ga je ispunilo velikom radošću.
Kad su stigli u Melitinu, svi su bačeni u tamnicu.
"Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista".
Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere.
Jeronu je odsečena ruka, potom je tučen i mučen, i najzad je zajedno sa ostalima, mačem posečen.
Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: "Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem".
Sa njim su stradali: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Mati Stefanida govori o blagouhanju ikone tokom NATO bombardovanja i neobjašnjivom isceljenju deteta, koje je lekarska praksa smatrala nemogućim.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Juliju po starom kalendaru, dok se po novom obeležava Sveti prorok Malahija. Katolici proslavljaju blagdan Svetog Imena Isusova, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
