Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Srpska pravoslavna crkva sutra, 14. novembra, proslavlja praznik Svetih Kozme i Damjana, poznatih kao Sveti Vrači, zaštitnike lekarske profesije. Ovi
Ovi sveci su bili braća koji su besplatno lečili bolesne, prikupljajući samo veru u Hrista, pa su zbog toga dobili nadimak "besrebrenici".
Rođeni od oca neznabošca, koji je umro dok su svetitelji bili još deca, i majke hrišćanke, braća su uzgojena u hrišćanskom duhu.
Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti. Kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici, što znači besplatni lekari.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma jednom veoma naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili, po imenu Paladija. Toliko se Kozma naljutio da je naredio da ga posle smrti ne sahrane kraj brata Damjana.
Ali, Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, nego zbog toga što ga je Paladija zaklela Svetom Trojicom. Ipak po smrti njihovoj u mestu Feremanu bili su zajedno sahranjeni. I posle smrti su isceljivali.
Kada je jednom čoveku, dok je spavao, ušla zmija kroz usta, čovek se patio sve dok pred sam kraj života ne pozove Svete Vračeve da ga iscele, te ga i isceliše.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Svetim besrebrenicima i čudotvorcima Kozmi i Damjanu, dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.
Oni su odbili da prodaju svoju veru i pređu na arijansku jeres, nakon čega su osuđeni na smrt.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Bio je brat blizanac svete Sholastike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Aleksija, Čoveka Božjeg po starom i Svetog Jovana Lestvičnika po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Kvirina, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Jednostavan recept za obogaćen krompir aromama začinskog bilja koji dokazuje da post na vodi ne znači odricanje od ukusa.
