Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Srpska pravoslavna crkva 14. jula proslavlja Svete mučenike Kozmu i Damjana, braću koja su u crkvenom kalendaru obeležena crnim podebljanim slovom. Ovi svetitelji poznati su kao bezmezdni lekari i čudotvorci, jer su, prema crkvenom predanju, pomagali bolesnima ne tražeći nikakvu nagradu za svoje lečenje.
Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, poreklom iz Rima. Kao deca su kršteni i vaspitavani u hrišćanskom duhu, a čitav svoj život posvetili su služenju Bogu i ljudima. Po Božjoj blagodati dobili su dar isceljenja, pa su lečili ljude i životinje od različitih bolesti i nevolja, najčešće molitvom i polaganjem ruku.
Za pomoć koju su pružali nisu tražili novac niti bilo kakvu drugu nagradu. Od bolesnika su tražili samo da veruju u Hrista Gospoda. Veliko imanje koje su nasledili podelili su siromašnima i onima kojima je bila potrebna pomoć.
U vreme rimskog cara Karina, kada su hrišćani bili progonjeni, gonitelji vere u Hrista doveli su pred cara svetu braću, okovanu u lance. Od njih je traženo da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima, ali su Kozma i Damjan ostali čvrsti u svojoj veri. Umesto toga, pozvali su cara da odbaci lažne bogove i prizna jedinoga istinitog Boga.
Prema crkvenom predanju, nakon što su čudesno iscelili cara od teške bolesti, on je poverovao u Hrista i oslobodio svetu braću. Kozma i Damjan nastavili su da leče bolesne i propovedaju hrišćansku veru, zbog čega ih je narod poštovao i slavio.
Njihova slava izazvala je zavist kod jednog lekara, koji je nekada bio njihov učitelj. On ih je, pod izgovorom da zajedno sakupljaju lekovite trave, odveo u planinu, a zatim ih kamenovanjem lišio života. Sveti Kozma i Damjan postradali su za Hrista 284. godine.
Njihov spomen ostao je trajan u Crkvi, a njihovo svedočenje vere i danas podseća vernike na ljubav prema bližnjima, milosrđe i spremnost da se darovi dobijeni od Boga koriste za dobro drugih ljudi.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Tokom proslave hramovne slave Sabora Svetih dvanaest apostola, arhiepiskop mileševski uputio je vernicima poruku o veri, istrajnosti i čuvanju duhovnog nasleđa predaka.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava praznik Svetog arhangela Gavrila. Katolička crkva proslavlja Majku Božju Bistričku, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
