Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Mnogi vernici, listajući crkveni kalendar, primete da su pojedini praznici i imena svetitelja ispisani crvenim slovom, dok su drugi označeni crnim ili podebljanim slovima.
Zbog toga se često postavlja pitanje da li među svetiteljima postoji razlika u "veličini" pred Bogom i da li su oni koji su upisani crvenim slovom na neki način značajniji od ostalih.
Odgovor Crkve je jasan - pred Bogom nema velikih i malih svetitelja. Svi koji su svojim životom ugodili Gospodu i zadobili Carstvo nebesko jednako su poštovani.
Ipak, određeni praznici i svetitelji kroz vekove su dobili posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve, pa su zato označeni crvenim slovom u kalendaru.
Na sajtu Svetosavlje, na pitanje jedne vernice šta zapravo znači crveno slovo i da li tada postoje posebna pravila ponašanja, sveštenik otac Dejan objašnjava:
- Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja.
On dalje naglašava da to nikako ne znači da postoje "mali" svetitelji.
- Tačno je to da su svi svetitelji pred Bogom veliki (nema malih svetitelja), ali o tim praznicima Crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebalo da provodi vreme u molitvi pri crkvi i u porodici, maloj crkvi, gde se hrišćani uče vrlinskom životu - navodi otac Dejan.
Suština ovih praznika nije u pukoj zabrani rada, već u podsećanju čoveka da, osim brige za svakodnevnu egzistenciju, treba da vodi računa i o svom duhovnom životu. Zato su crvenim slovom označeni dani kada bi vernici trebalo više vremena da posvete molitvi, odlasku na bogosluženja, činjenju milostinje i negovanju hrišćanskih vrlina.
- Ne treba samo da razmišlja na životnu egzistenciju gde se neprekidno radi, već da treba da brine i za duševnu egzistenciju molitva, milostinja, ljubav... hrišćanske vrline, življenje bogougodno - objašnjava sveštenik.
To, međutim, ne znači da je bogougodan život rezervisan samo za dane označene crvenim slovom.
- To svakako, ne znači da čovek ne treba drugim danima da živi bogougodno, ne, već svakim danom, a to su dana kada se posebno posvećujemo svom dušom i telom na reč božiju u crkvi. Kada posvećujemo vreme duševnoj hrani a to je reč božija, kada slušamo živote svetitelja i iz toga izvlačimo ono šta je važno da bi smo i mi zadobili večni život - ističe otac Dejan i kaže da to znači i da zastanemo u nečemu što svakodnevno radimo.
Zanimljivo je i objašnjenje za crna podebljana slova u kalendaru. Kako navodi otac Dejan, njihovo poreklo vezano je za istorijske okolnosti iz vremena Austro- ugarske.
- Crno podebljano slovo je više istorijski za vreme Austro-Ugarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, a kada je vlast videla koliko praznika ima, ispalo je da mi više ne radimo nego što radimo. I to su nekada bila crvena slova - objašnjava on.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Marinu – Ognjenu Mariju po starom kalendaru, i Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Krizologa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
