Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Mnogi vernici, listajući crkveni kalendar, primete da su pojedini praznici i imena svetitelja ispisani crvenim slovom, dok su drugi označeni crnim ili podebljanim slovima.
Zbog toga se često postavlja pitanje da li među svetiteljima postoji razlika u "veličini" pred Bogom i da li su oni koji su upisani crvenim slovom na neki način značajniji od ostalih.
Odgovor Crkve je jasan - pred Bogom nema velikih i malih svetitelja. Svi koji su svojim životom ugodili Gospodu i zadobili Carstvo nebesko jednako su poštovani.
Ipak, određeni praznici i svetitelji kroz vekove su dobili posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve, pa su zato označeni crvenim slovom u kalendaru.
Na sajtu Svetosavlje, na pitanje jedne vernice šta zapravo znači crveno slovo i da li tada postoje posebna pravila ponašanja, sveštenik otac Dejan objašnjava:
- Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja.
On dalje naglašava da to nikako ne znači da postoje "mali" svetitelji.
- Tačno je to da su svi svetitelji pred Bogom veliki (nema malih svetitelja), ali o tim praznicima Crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebalo da provodi vreme u molitvi pri crkvi i u porodici, maloj crkvi, gde se hrišćani uče vrlinskom životu - navodi otac Dejan.
Suština ovih praznika nije u pukoj zabrani rada, već u podsećanju čoveka da, osim brige za svakodnevnu egzistenciju, treba da vodi računa i o svom duhovnom životu. Zato su crvenim slovom označeni dani kada bi vernici trebalo više vremena da posvete molitvi, odlasku na bogosluženja, činjenju milostinje i negovanju hrišćanskih vrlina.
- Ne treba samo da razmišlja na životnu egzistenciju gde se neprekidno radi, već da treba da brine i za duševnu egzistenciju molitva, milostinja, ljubav... hrišćanske vrline, življenje bogougodno - objašnjava sveštenik.
To, međutim, ne znači da je bogougodan život rezervisan samo za dane označene crvenim slovom.
- To svakako, ne znači da čovek ne treba drugim danima da živi bogougodno, ne, već svakim danom, a to su dana kada se posebno posvećujemo svom dušom i telom na reč božiju u crkvi. Kada posvećujemo vreme duševnoj hrani a to je reč božija, kada slušamo živote svetitelja i iz toga izvlačimo ono šta je važno da bi smo i mi zadobili večni život - ističe otac Dejan i kaže da to znači i da zastanemo u nečemu što svakodnevno radimo.
Zanimljivo je i objašnjenje za crna podebljana slova u kalendaru. Kako navodi otac Dejan, njihovo poreklo vezano je za istorijske okolnosti iz vremena Austro- ugarske.
- Crno podebljano slovo je više istorijski za vreme Austro-Ugarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, a kada je vlast videla koliko praznika ima, ispalo je da mi više ne radimo nego što radimo. I to su nekada bila crvena slova - objašnjava on.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Avtonom. Katolička crkva obeležava Presveto Ime Marijino, dok Jevreji danas slave prvi dan Roš Hašane, a muslimani počinju mesec rebiul-ahir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
