Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Izreka „Sto sela - sto običaja” u našem narodu upotrebljava se da opiše raznolikost i bogatstvo narodne tradicije, ali i da ukaže na razlike koje postoje od mesta do mesta. Zahvaljujući internetu ono što je nekada bilo lokalno, danas je globalno, ili bar nacionalno. Dovoljno je običaj iz jednog kraja postaviti na portal i on će se nametnuti kao neko univerzalno pravilo, iako to nije. Pa će se jedni čuditi, drugi se krstiti, a treći ga prihvatiti zdravo za gotovo.
Društvene mreže su uticale da se naš svakodnevni život meri brzinom klikova. Tako i praznici često dobijaju značenje na osnovu toga šta je „trending”. Važno je u moru informacija probiti se na tržište po svaku cenu, pa to ponekad izgleda kao svesno skrnavljenje verskih praznika.
- Danas se, više nego ikada, susreću dva sveta – onaj arhetipski, koji je duboko ukorenjen u tradiciji, i ovaj savremeni, digitalni, u kojem je sve dostupno kao na dlanu. Ali upravo u tom sudaru dešava se i najviše nesporazuma - objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović, koja više godina istražuje narodna verovanja i kalendarsku praksu u Srbiji, a odnedavno je i autorka "Srpskog narodnog kalendara".
Istovremeno s porastom interesovanja za tradiciju, na društvenim mrežama pojavila se čitava „virtuelna moralnost”, novi sistem pravila koji obećava idealan poredak i upozorava na posledice ako se od njega odstupi. Na Fejsbuku, Instagramu, Tiktoku i ostalim društvenim mrežama svakodnevno se mogu videti poruke koje više liče na recepte nego na stvarna narodna verovanja, a još manje na crkvena pravila: šta „ne sme” da se radi na praznik, šta „mora” da se pročita, koje postupke "Bog oprosti, a koje nikako ne prašta".
Takvi sadržaji, mada često naizgled bezazleni, stvaraju osećaj da postoji jedan idealan model ponašanja i slika „grešnika” ako se on ne ispoštuje. Upravo zato se strah od greške, kazne ili lošeg ishoda brzo širi internetom. Umesto razumevanja tradicije kao živog, promenljivog sistema, mnogi usvajaju medijski konstruisanu verziju običaja, koja se predstavlja kao jedino ispravna.
Do devedesetih godina 20. veka narodni običaji egzistirali su uglavnom na selu, u prepoznatljivom obliku. U urbanim sredinama mnogi rituali bili su gotovo napušteni, a crkva je, podseća dr Marjanović, često objašnjavala da je većina narodnih verovanja zapravo sujeverje. Ipak, s krajem osamdesetih i raspadom bivše države, nacionalna i duhovna pitanja dobijaju novu snagu, a uz njih i interesovanje za stare običaje.
- To je bio trenutak velikog povratka tradiciji. Ali najveći zaokret desio se kada su mediji, prvo televizija i štampa, a potom i internet, počeli da masovno proizvode sadržaje o praznicima - ističe sagovornica.
U prvim televizijskim emisijama sveštenici su tumačili hrišćanske praznike, dok su etnolozi prikazivali slike prošlosti iz naučne literature 19. veka i terenskih istraživanja. Međutim, kako je medijski prostor rastao, tumačenja su postajala sve pojednostavljenija, često na uštrb autentičnosti.
Dr Vesna Marjanović ukazuje da je senzacionalizam novonastalih medija najveći uoči velikih praznika. Tada društvene mreže preplavljuju naslovi: „danas nikako ne radi ovo”, „ova boja donosi nesreću”, „molitva koju morate pročitati”.
- To su novi recepti za ponašanje i nemaju mnogo veze sa stvarnim, istorijskim običajima - tvrdi ona.
Česte internet preporuke poput „ne uključujte veš-mašinu na crveno slovo” ili „bacite sekiru ka nebu protiv oluje” deo su onoga što dr Vesna Marjanović naziva retradicionalizacijom, oživljavanjem arhaičnih praksi koje ponekad nisu upražnjavali ni naši preci.
Na pitanje da li su novi mediji više pomogli ili odmogli razumevanju tradicije, ona daje nijansiran odgovor:
- Oni su nesumnjivo otvorili prostor za širenje znanja i obnovu interesovanja. Ali su istovremeno omogućili i manipulaciju, društvene mreže obožavaju senzacionalnost. Stvara se idealizovana, često mehanizovana slika prošlosti, u kojoj se ljudi plaše da ne pogreše.
Tako je beg u digitalni svet postao deo traganja za identitetom. Ljudi žele da se povežu s korenima, da pronađu stabilnost u nesigurnim vremenima, ali često dobijaju idealizovanu ili iskrivljenu sliku prošlosti.
- Upravo zato, u tekstovima "Srpskog narodnog kalendara" za 2026/7534. godinu naglašena je potreba da se tradicija posmatra u kontekstu, uz razumevanje vremena, prostora i uslova u kojima su živeli naši preci. Ako to nije moguće, onda je najbolje osloniti se na lični osećaj, racionalno tumačenje praznika i na potrebu da se praznik doživi kao trenutak mira, duhovnosti i bliskosti s najmilijima. Tradicija je najvrednija onda kada nas ne plaši, nego obogaćuje - poručuje Vesna Marjanović.
Kao ilustraciju načina na koji društvene mreže pretežno mladim naraštajima približavaju verske praznike, etnološkinja Vesna Marjanović izdvojila je nekoliko naslova bez isticanja portala s kojih su preuzeti:
"Božić se slavi tri dana, a evo šta se radi s badnjakom", "Sutra je Savindan: Prema običajima ovu boju nikako ne treba nositi, jer donosi nesreću", "Sutra slavimo Petrovdan: On je svetac koji drži ključeve od raja, a naši preci su verovali da jednu stvar ne prašta", "Sutra je Ognjena Marija, čuvajte se gneva ove…", "Simbolika koju nosi bosiljak na Veliku Gospojinu: staro verovanje kaže da ovu biljku treba staviti u jelo ili piće da bi se zaštitili od zla"
- Kada vidite da neko u stanu u soliteru postavlja večeru na pod za Badnje veče jer je to „pravilno”, onda shvatite da se ne radi o tradiciji, već o interpretaciji proizvedenoj u medijima - ističe autorka "Srpskog narodnog kalendara".
Iako su takvi sadržaji često za kritiku i neutemeljeni u pravom verovanju, iza njih stoji razumljiva ljudska potreba. Kakva?
- Mlade generacije, posebno one koje su odrasle u digitalnom okruženju, traže identitet. Porodične veze su se promenile, a mnogi su izgubili kontakt sa sredinama iz kojih potiču. Internet zato postaje mesto potrage za korenima. U kriznim vremenima, a poslednje decenije su za mnoge to upravo bile, ljudi se često okreću duhovnosti, bilo u crkvi ili u narodnim verovanjima. Često se može čuti rečenica „ko veruje, njemu i pomaže”. To je duboko ukorenjena težnja ka sigurnosti - izaključije Vesna Marjanović.
Jedna majka pitala je sveštenika da li je pogrešila što je detetu skratila nokte na crkveni praznik – a odgovor koji je dobila od protojereja Andreja Jefanova iznenadiće mnoge vernike. Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tanjug/VIDEO
"Danas nikako ne radi ovo"
Traganje za identitetom
Bosiljak u piću štiti od zla!?
Večera na podu solitera za badnje veče
Duhovna riznica
22:22 | 23.06.2025
DA LI SEČENJE NOKTIJU NA CRVENO SLOVO GREH I PRIVLAČI LI NESREĆU: Otac Andrej rešava dilemu vernika i šalje važnu poruku
Duhovna riznica
09:00 | 12.04.2026
VEĆINA OVO POGREŠNO RADI ZA VASKRS: Sveštenici objašnjavaju šta je dozvoljeno, a šta nema veze sa verom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Kada čovek počne dan krstom i molitvom, on ne menja samo svoje raspoloženje, već polako menja i pogled na život.
Misao velikog srpskog duhovnika i svetitelja nudi oštro upozorenje šta se zapravo dešava kada čovek prestane da deluje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
