Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Izreka „Sto sela - sto običaja” u našem narodu upotrebljava se da opiše raznolikost i bogatstvo narodne tradicije, ali i da ukaže na razlike koje postoje od mesta do mesta. Zahvaljujući internetu ono što je nekada bilo lokalno, danas je globalno, ili bar nacionalno. Dovoljno je običaj iz jednog kraja postaviti na portal i on će se nametnuti kao neko univerzalno pravilo, iako to nije. Pa će se jedni čuditi, drugi se krstiti, a treći ga prihvatiti zdravo za gotovo.
Društvene mreže su uticale da se naš svakodnevni život meri brzinom klikova. Tako i praznici često dobijaju značenje na osnovu toga šta je „trending”. Važno je u moru informacija probiti se na tržište po svaku cenu, pa to ponekad izgleda kao svesno skrnavljenje verskih praznika.
- Danas se, više nego ikada, susreću dva sveta – onaj arhetipski, koji je duboko ukorenjen u tradiciji, i ovaj savremeni, digitalni, u kojem je sve dostupno kao na dlanu. Ali upravo u tom sudaru dešava se i najviše nesporazuma - objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović, koja više godina istražuje narodna verovanja i kalendarsku praksu u Srbiji, a odnedavno je i autorka "Srpskog narodnog kalendara".
Istovremeno s porastom interesovanja za tradiciju, na društvenim mrežama pojavila se čitava „virtuelna moralnost”, novi sistem pravila koji obećava idealan poredak i upozorava na posledice ako se od njega odstupi. Na Fejsbuku, Instagramu, Tiktoku i ostalim društvenim mrežama svakodnevno se mogu videti poruke koje više liče na recepte nego na stvarna narodna verovanja, a još manje na crkvena pravila: šta „ne sme” da se radi na praznik, šta „mora” da se pročita, koje postupke "Bog oprosti, a koje nikako ne prašta".
Takvi sadržaji, mada često naizgled bezazleni, stvaraju osećaj da postoji jedan idealan model ponašanja i slika „grešnika” ako se on ne ispoštuje. Upravo zato se strah od greške, kazne ili lošeg ishoda brzo širi internetom. Umesto razumevanja tradicije kao živog, promenljivog sistema, mnogi usvajaju medijski konstruisanu verziju običaja, koja se predstavlja kao jedino ispravna.
Do devedesetih godina 20. veka narodni običaji egzistirali su uglavnom na selu, u prepoznatljivom obliku. U urbanim sredinama mnogi rituali bili su gotovo napušteni, a crkva je, podseća dr Marjanović, često objašnjavala da je većina narodnih verovanja zapravo sujeverje. Ipak, s krajem osamdesetih i raspadom bivše države, nacionalna i duhovna pitanja dobijaju novu snagu, a uz njih i interesovanje za stare običaje.
- To je bio trenutak velikog povratka tradiciji. Ali najveći zaokret desio se kada su mediji, prvo televizija i štampa, a potom i internet, počeli da masovno proizvode sadržaje o praznicima - ističe sagovornica.
U prvim televizijskim emisijama sveštenici su tumačili hrišćanske praznike, dok su etnolozi prikazivali slike prošlosti iz naučne literature 19. veka i terenskih istraživanja. Međutim, kako je medijski prostor rastao, tumačenja su postajala sve pojednostavljenija, često na uštrb autentičnosti.
Dr Vesna Marjanović ukazuje da je senzacionalizam novonastalih medija najveći uoči velikih praznika. Tada društvene mreže preplavljuju naslovi: „danas nikako ne radi ovo”, „ova boja donosi nesreću”, „molitva koju morate pročitati”.
- To su novi recepti za ponašanje i nemaju mnogo veze sa stvarnim, istorijskim običajima - tvrdi ona.
Česte internet preporuke poput „ne uključujte veš-mašinu na crveno slovo” ili „bacite sekiru ka nebu protiv oluje” deo su onoga što dr Vesna Marjanović naziva retradicionalizacijom, oživljavanjem arhaičnih praksi koje ponekad nisu upražnjavali ni naši preci.
Na pitanje da li su novi mediji više pomogli ili odmogli razumevanju tradicije, ona daje nijansiran odgovor:
- Oni su nesumnjivo otvorili prostor za širenje znanja i obnovu interesovanja. Ali su istovremeno omogućili i manipulaciju, društvene mreže obožavaju senzacionalnost. Stvara se idealizovana, često mehanizovana slika prošlosti, u kojoj se ljudi plaše da ne pogreše.
Tako je beg u digitalni svet postao deo traganja za identitetom. Ljudi žele da se povežu s korenima, da pronađu stabilnost u nesigurnim vremenima, ali često dobijaju idealizovanu ili iskrivljenu sliku prošlosti.
- Upravo zato, u tekstovima "Srpskog narodnog kalendara" za 2026/7534. godinu naglašena je potreba da se tradicija posmatra u kontekstu, uz razumevanje vremena, prostora i uslova u kojima su živeli naši preci. Ako to nije moguće, onda je najbolje osloniti se na lični osećaj, racionalno tumačenje praznika i na potrebu da se praznik doživi kao trenutak mira, duhovnosti i bliskosti s najmilijima. Tradicija je najvrednija onda kada nas ne plaši, nego obogaćuje - poručuje Vesna Marjanović.
Kao ilustraciju načina na koji društvene mreže pretežno mladim naraštajima približavaju verske praznike, etnološkinja Vesna Marjanović izdvojila je nekoliko naslova bez isticanja portala s kojih su preuzeti:
"Božić se slavi tri dana, a evo šta se radi s badnjakom", "Sutra je Savindan: Prema običajima ovu boju nikako ne treba nositi, jer donosi nesreću", "Sutra slavimo Petrovdan: On je svetac koji drži ključeve od raja, a naši preci su verovali da jednu stvar ne prašta", "Sutra je Ognjena Marija, čuvajte se gneva ove…", "Simbolika koju nosi bosiljak na Veliku Gospojinu: staro verovanje kaže da ovu biljku treba staviti u jelo ili piće da bi se zaštitili od zla"
- Kada vidite da neko u stanu u soliteru postavlja večeru na pod za Badnje veče jer je to „pravilno”, onda shvatite da se ne radi o tradiciji, već o interpretaciji proizvedenoj u medijima - ističe autorka "Srpskog narodnog kalendara".
Iako su takvi sadržaji često za kritiku i neutemeljeni u pravom verovanju, iza njih stoji razumljiva ljudska potreba. Kakva?
- Mlade generacije, posebno one koje su odrasle u digitalnom okruženju, traže identitet. Porodične veze su se promenile, a mnogi su izgubili kontakt sa sredinama iz kojih potiču. Internet zato postaje mesto potrage za korenima. U kriznim vremenima, a poslednje decenije su za mnoge to upravo bile, ljudi se često okreću duhovnosti, bilo u crkvi ili u narodnim verovanjima. Često se može čuti rečenica „ko veruje, njemu i pomaže”. To je duboko ukorenjena težnja ka sigurnosti - izaključije Vesna Marjanović.
Jedna majka pitala je sveštenika da li je pogrešila što je detetu skratila nokte na crkveni praznik – a odgovor koji je dobila od protojereja Andreja Jefanova iznenadiće mnoge vernike. Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tanjug/VIDEO
"Danas nikako ne radi ovo"
Traganje za identitetom
Bosiljak u piću štiti od zla!?
Večera na podu solitera za badnje veče
Duhovna riznica
22:22 | 23.06.2025
DA LI SEČENJE NOKTIJU NA CRVENO SLOVO GREH I PRIVLAČI LI NESREĆU: Otac Andrej rešava dilemu vernika i šalje važnu poruku
Duhovna riznica
09:00 | 12.04.2026
VEĆINA OVO POGREŠNO RADI ZA VASKRS: Sveštenici objašnjavaju šta je dozvoljeno, a šta nema veze sa verom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava praznik Svetog arhangela Gavrila. Katolička crkva proslavlja Majku Božju Bistričku, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
