ŠTA JE DUŠA I GDE SE ONA, ZAPRAVO, NALAZI? Otac Danil objašnjava i šta se s njom dešava posle smrti i zašto se u njenom centralnom delu nalazi GNEV!

Šta je duša i kakva je njena veza sa telom jedno je od pitanja koje se u hrišćanstvu ne može odvojiti od razumevanja čoveka, njegovog života, smrti i vaskrsenja.

Otac Danil Sisojev, objašnjavajući hrišćansko shvatanje duše, najpre odbacuje predstavu da je duša nekakvo posebno malo biće koje živi unutar čoveka.

Prema njegovim rečima, duša je um koji ima volju i osećanja, ali poseduje i životnu silu kojom oživljava telo.

Duša nije "čovečuljak“ u čoveku

- Mnogi smatraju da u nama živi neki posebni "čovečuljak", a u dušu ne žele da veruju. Ali pamtite da je duša um, koji poseduje volju i osećanja - kaže otac Danil.

Wikipedia/Elijah.B

 

Otac Danil objašnjava da se čovek koji ne veruje da poseduje um naziva bezumnim, jer sa takvim čovekom nije moguće razgovarati. Upravo kroz objašnjenje ljudskog uma pokazuje da duša nije odvojena od čovekove sposobnosti da misli, želi i oseća.

- U stvarnosti duša je um koji poseduje volju i osećanja, koji pritom poseduje određenu životnu silu koja oživljava telo.

Um je najviši deo duše

Govoreći o građi duše, otac Danil se poziva na Svetog Jovana Damaskina, koji razlikuje njen umni i nerazumni deo. Umni, odnosno razumni deo, jeste najviši deo duše. U njemu se nalazi um koji se naziva i duhom, jer upravo u njega ulazi Sveti duh.

- Preko uma on (Sveti duh) osvećuje celog čoveka.

Shutterstock Bruce Rolff

 

Zbog toga, kako navodi, čovek dolazi u Crkvu po veri. Vera najpre preobražava um, a zatim pokorava volju i osećanja. Nerazumni deo duše takođe ima svoje podele: jedan deo je pod vlašću razuma, dok drugi nije.

Kao primer dela duše koji je pod vlašću razuma otac Danil navodi gnev. On ističe da gnev nije nešto što je čoveku dato bez razloga, već da je stvoren od Boga i položen u čoveka kako bi mu pomogao da se bori protiv greha.

- On je stvoren od Boga i položen je u nas da bi uz pomoć njega odgonili grehe.

I životna sila pripada duši

Postoje, međutim, i pojave koje nisu pod vlašću ljudskog razuma, ali su takođe povezane sa dušom.

- Postoje i stvari koje jednostavno nisu pod vlašću našeg razuma, ali one su takođe u vezi sa našom dušom. To je, na primer, ona sila koja nam daje mogućnost da rastemo i da se razvijamo, koja podržava život u našem telu.

Zbog svega toga, prema njegovim rečima, predstava o duši kao posebnom "čovečuljku" koji živi unutar čoveka, ipak, ima određeni smisao.

Fantomski bol pokazuje vezu duše i tela

Otac Danil potom govori o tome da duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom. Kao primer navodi fantomski bol. Čoveku može biti amputirana noga, ali on i dalje oseća da ga ta noga boli.

- To je zato što najniži deo duše, koji nije pod vlašću razuma, nastavlja da traži nedostajući organ.

Shutterstock OttoPles

 

U objašnjenju odnosa duše i tela on se poziva i na Svetog Grigorija Niskog, koji govori da duša na sebi nosi pečat svog voljenog tela. Čoveku, kako navodi otac Danil, nije prirodno da bude bestelesna priroda. 

- Upravo zato mi verujemo u vaskrsenje tela, a ne samo u vaskrsenje duša.

Čovek ne dobija odmah puninu blaženstva

Zato otac Danil posebno ukazuje na pogrešnost shvatanja prema kojem je dovoljno verovati da je duša besmrtna.

- Čovek koji veruje u besmrtnost duše i smatra da će nakon smrti odmah doći u Carstvo Nebesko i dobiti punoću blaženstva nije hrišćanin.

Smrt hrišćanina i smrt nehrišćanina

Govoreći o smrti, on naglašava da ni ona nije normalno stanje čoveka, ali istovremeno ukazuje na suštinsku razliku između smrti hrišćanina i smrti čoveka koji ne zna za hrišćanstvo. Ta razlika, prema njegovom objašnjenju, tiče se ljudske prirode i ličnosti.

- Kod hrišćanina se ličnost ne razara, dok se kod nehrišćanina to događa, jer u pojam čovekove ličnosti ne ulazi samo duša, već i telo.

Otac Danil to objašnjava svakodnevnim primerom: čovek kaže "bolestan sam", iako je bolesno njegovo telo, dok duša može biti potpuno zdrava.

Krštenje čuva vezu duše i tela

Mitropolija zagrebaćko-ljubljanska 

 

Kod hrišćanina, međutim, veza između duše i tela ostaje sačuvana. 

- Kod hrišćanina nije tako. Kod njega se veza duše i telo svejedno čuva, jer je Bog svudaprisutan, a telo i duša su zapečaćeni od Boga prilikom krštenja, kada čovek dobija pečat miropomazanja odnosno pečat Svetoga duha.

Pečat se, kako dalje navodi, stavlja na telo, ali se istovremeno osvećuje i duša.

Pričešćem čovek postaje satelesnik Hristov

Tu vezu otac Danil dodatno objašnjava kroz Svetu tajnu pričešća. Kada hrišćanin prima telo i krv Hristovu, on postaje satelesnik Hristov.

- U njegovim venama, bukvalno, teče Hristova krv.

Otac Danil objašnjava da kroz pričešće telo čoveka postaje telo Hristovo, zbog čega se hrišćani nazivaju članovima Hristovog tela.

Zašto se pravoslavni mole pred moštima svetih

Zbog toga, prema njegovim rečima, veza hrišćanskog tela i duše ne može da bude uništena ni smrću. Duša se odvaja od tela, ali se kroz Boga ta veza nastavlja. 

- Na taj način, veza hrišćanskog tela sa dušom ne može da se razori. Duša se odvaja od tela, a kroz Boga veza se nastavlja. Upravo zato se molimo pred moštima Svetih, jer kod pravednika se ta veza takođe čuva.

Kako navodi otac Danil, ranije nije postojala takva praksa molitve pred moštima, jer pre Iskupljujućeg podviga Hrista Spasitelja nije postojala ni ta veza na isti način.

Bonus video

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara