Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
U prethodnom tekstu smo pisali o svetim tajnama pričešća, miropomazanja, krštenja i o važnosti liturgije, a sada vam donosimo nastavak značenja ostalih svetih tajni.
To je sveta tajna kroz koju se opraštaju naši gresi, ako se ispovede, i kroz koju dobijamo izmirenje s Bogom.
Svi gresi koje smo učinili posle krštenja i koje smo ispovedili svešteniku i za koje smo se pokajali.
Ipak ne može biti oprošten nasledni greh samo pokajanjem bez krštenja. Takođe neki smrtni gresi ne mogu biti oprošteni „ni na ovom, ni u budućem svetu" prema Hristovim rečima.
Ispovedanje grehova. pred sveštenikom, posle koga sveštenik čita molitve i u ime Svete Trojice razrešava lice koje se kaje.
Znamo iz Svetog pisma i Svetog predanja. Hristos je oprostio grehe pokajniku, a isto su to činili i apostoli. Iz Svetog predanja znamo za mnoge primere grešnika, koji su se pokajali za svoje grehe, popravili se u životu i postali svetitelji.
Sam Gospod Isus Hristos, koji je rekao svojim apostolima: „Primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se".
Ako je nekome ko se ogrešio oprošteno od strane onoga o koga se ogrešio, da li je potrebno da takav ide i kod sveštenika radi ispovesti?
Preporučljivo je, jer svaki greh koji smo naneli ljudima, naneli smo isto tako i Bogu. Nema greha koji ne vređa Boga. Stoga je potrebno da idemo uvek kod Božjeg sveštenika radi ispovesti i oproštaja.
S iskrenim kajanjem i skrušenim srcem; isto tako sa osećanjem praštanja svima koji su se o nas ogrešili, i sa odlukom da se pokoravamo svešteniku koji vrši ispovest ukoliko naloži epitimiju.
Različitu epitimiju, prema ozbiljnosti naših grehova, npr. da postimo, da se molimo, da damo naknadu nekome koga smo oštetili, da činimo dela milosrđa, ili, čak, da ne pristupamo svetoj tajni pričešća za izvesno vreme.
Što češće to bolje. Neophodno je ispovedati se pre pristupanja svetoj tajni pričešća. Krajnje je nužno u bolesti jer ne znamo vreme svoje smrti. Stoga je potrebno da budemo spremni, sasvim spremni da se sjedinimo s nebeskom Božjom porodicom, kao pokajana, oslobođena od greha i blagoslovena deca Božja.
To je sveta tajna u kojoj Duh Sveti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo onome koji se rukopolaže za episkopa ili sveštenika da svršava ostale svete tajne i da rukovodi verskim životom ljudi.
Tri stepena: episkop, sveštenik i đakon.
Episkop može da obavlja svih sedam svetih tajni, sveštenik sve osim svete tajne sveštenstva, a đakon pomaže episkopu i svešteniku, ali sam ne može obavljati nijednu od svetih tajni.
Čteci, ipođakoni i đakonise.
Dva ili više episkopa.
Episkop.
Episkopi su naslednici apostola.
Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosveštenik. On, kao izvor svake vlasti i prava u njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da uče, isceljuju i opraštaju grehe.
Najpre Hristos kao večni Prvosveštenik i glava Crkve, onda od njega apostoli, pa od apostola episkopi, i od episkopa sveštenici i đakoni.
To su najpre činili apostoli. Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi se na lice koje se rukopolaže duhovna sila i tako se postiže zakonita veza crkvene vlasti i sveštenosluženja
Ne može postojati, jer se takva crkvena zajednica odeljuje od tela Vaseljenske Pravoslavne Crkve i lišava sebe blagodati Božje.
Zato što smo preko sveštenika u svetoj tajni krštenja preporođeni u decu Božju; preko njih u svetoj tajni pričešća dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oproštenje od svojih grehova, a u ostalim svetim tajnama naročite darove Svetog Duha.
Pored toga, sveštenici se za nas neprestano mole, uče nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni su zaista naši duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike službe.
Sveta tajna braka ili venčanje je sveta tajna kroz koju Sveti Duh sjedinjuje u jedno biće hrišćana i hrišćanku koji pred sveštenikom nepokolebljivo izjave da će se ceo svoj život uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za rađanje i vaspitanje dece.
Gospod Bog je u raju blagoslovio naše praroditelje Adama i Evu i rekao im: „Rađajte se, i množite se i napunite zemlju",
To je nešto najbliže od svih ljudskih odnosa, jer je rečeno: „Čovek će ostaviti oca svoga i mater svoju, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo".
Da. On je ponovio iste reči Staroga zaveta, i govoreći protiv razvoda braka, dodao: „Što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja".
On je osvetio brak svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj i pretvaranjem na toj svadbi vode u vino.
Da, isto kao što se voda promenila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav menja u duhovnu ljubav dveju duša.
Rađanje dece u prehrišćanskom vremenu imalo je za cilj „napuniti zemlju", dok hrišćanski brak ima za cilj napuniti Hristovu Crkvu i na zemlji i na nebu, konačno — napuniti raj.
Ima, Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i njegove Crkve: „Muž je glava žene kao što je Hristos glava Crkve". Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i njegova Crkva.
Sveta tajna jeleosvećenja sastoji se iz molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, kroz koje deluje Božja blagodat za ozdravljenje bolesnika.
Ona leči telo od njegovih nemoći i dušu čisti od njenih grehova.
Od Hristovog vremena. Po zapovesti Hristovoj apostoli su išli da propovedaju Jevanđelje, i, među drugim ljudima, „pomazivali jelejem mnoge bolesnike i lečili ih".
Zapovešću apostola. Sveti apostol Jakov piše sasvim jasno: „Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njima i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod, i ako je greh učinio oprostiće mu se".
Ne, ova čudotvorna sveta tajna vrši se i nad onima koji su lakše bolesni.
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE
Nijedna kniga u istoriji srpskog naroda nije doživela takav put i takvu sudbinu kao Miroslavljevo Jevanđelje.
U nedelju, 9. marta 2025. godine, Eparhija žička sveeparhijskim sabranjem u manastiru Studenici bogoslužbeno je obeležila Nedelju pravoslavlja.
Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu ili na zapadnom zidu.
Do svetinje vodi uska staza, poznata kao probojnica, koja je duga 1,5 kilometara i strma, ali nije previše naporna.
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac nas podseća da su oči Gospodnje prisutne na svakom mestu, pozivajući nas na potpunu pažnju prema sebi, ne samo u spoljašnjem svetu, već i u srcu, kako bismo u postu postigli unutrašnju ispravnost i slobodu od greha.
Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, koje potvrđuje veru i praksu pravoslavlja do dana današnjega.
Kako nas drevni spisi vode ka unutrašnjem miru, duhovnoj snazi i životu ispunjenom ljubavlju, smirenjem i molitvom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U nastavku, saznajte više o duhovnoj pripremi, simbolici i pravilima crkve za pričešće.
Svete tajne u pravoslavnoj Crkvi su elementi kroz koje se primaju Božja blagodat i darovi Svetoga Duha, koji omogućavaju duhovno preporođenje i spasenje vernicima.
U hramu Svetog Jovana Krstitelja služena je sveta liturgija, koju je predvodio episkop istočnoamerički Irinej, uz prisustvo uglednih gostiju i mnogobrojnih vernika, koji su u sabranju doživeli duhovnu radost i blagoslov zajedništva.
U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac nas podseća da su oči Gospodnje prisutne na svakom mestu, pozivajući nas na potpunu pažnju prema sebi, ne samo u spoljašnjem svetu, već i u srcu, kako bismo u postu postigli unutrašnju ispravnost i slobodu od greha.
Kako nas drevni spisi vode ka unutrašnjem miru, duhovnoj snazi i životu ispunjenom ljubavlju, smirenjem i molitvom.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
